Ni 13 go­di­na na­kon što je pro­dat po­sled­nji brod „No­vi”, vla­sni­štvo ko­tor­ske Ju­go­o­ce­a­ni­je, gru­pa biv­ših rad­ni­ka ne mo­že da se pen­zi­o­ni­še. Oni iz te kom­pa­ni­je ne mo­gu da do­bi­ju po­tvr­de o rad­nom sta­žu i vi­si­ni za­ra­da, zbog če­ga su se u vi­še na­vra­ta obra­ća­li Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu.
Rad­ni­ci su po­ku­ša­va­li da do­bi­ju od­go­vo­re ka­ko je mo­gu­će da to pred­u­ze­će i da­lje po­sto­ji, iako je osta­lo bez kom­plet­ne imo­vi­ne i u to pred­u­ze­će zva­nič­no ni­je uve­den ste­čaj.
Po­da­ta­ka o Ju­go­o­ce­a­ni­ji od­ne­dav­no ne­ma u Cen­tral­nom re­gi­stru pri­vred­nih su­bje­ka­ta, a pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne de­po­zi­tar­ne agen­ci­je, dr­ža­va je vla­snik 26,29 od­sto, In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­ni fond po­sje­du­je 14,31 od­sto ak­ci­ja, a Fond PIO 7,8 od­sto. Osta­li ak­ci­o­na­ri ima­ju is­pod je­dan od­sto udje­la, od­no­sno, u dr­žav­nom vla­sni­štvu je 48,4 od­sto di­o­ni­ca.
Rad­ni­ci ni­kad ni­je­su do­bi­li od­go­vo­re na ta pi­ta­nja.
Pod ru­ko­vod­stvom biv­šeg ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Mi­li­vo­ja Ja­u­ko­vi­ća i du­go­go­di­šnjeg pred­sjed­ni­ka Uprav­nog od­bo­ra, vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra DPS-a Mi­o­dra­ga Vu­ko­vi­ća, Ju­go­o­ce­a­ni­ja je iz­gu­bi­la sve što su stva­ra­le ge­ne­ra­ci­je nje­nih po­mo­ra­ca i rad­ni­ka u ko­mer­ci­ja­li, od­no­sno kom­plet­nu flo­tu od 22 bro­da, ve­ći­nu vri­jed­nih i re­pre­zen­ta­tiv­nih ne­kret­ni­na u ze­mlji i ino­stran­stvu, te go­mi­le nov­ca ko­je je fir­ma ima­la po svo­jim ra­ču­ni­ma.
Za šte­tu na­ni­je­tu Ju­go­o­ce­a­ni­ji do sa­da ni­ko ni­je od­go­va­rao, a od pro­da­je imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća, for­mi­ra­na je Cr­no­gor­ska plo­vid­ba.
Pre­ma ri­je­či­ma biv­še ra­di­ce tog pred­u­ze­ća, ko­ja je sa­da u pen­zi­ji, Mir­ja­ne Fi­li­po­vić, imo­vi­na te kom­pa­ni­je je ras­krč­mlje­na, ote­ta i uni­šte­na, ali za to ni­kad ni­ko ni­je od­go­va­rao.
– Ka­ko lju­di po­či­nju da za­bo­ra­vlja­ju, ve­o­ma je va­žno pi­sa­ti isti­nu onih gra­di­te­lja ko­ji pam­te gor­ku isti­nu ovog naj­ve­ćeg po­mor­skog gi­gan­ta u ne­ka­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji ko­ji je du­gi niz go­di­na, od osni­va­nja do po­gub­ne pri­va­ti­za­ci­je, bio rud­nik zla­ta cr­no­gor­ske pri­vre­de. Bez ob­zi­ra na sve, još uvi­jek ima pu­no rad­ni­ka tog pred­u­ze­ća, ko­ji su za­ki­nu­ti i ošte­će­ni. Za­to se s pra­vom po­sta­vlja pi­ta­nje da li je mo­gu­će da se do­đe do pra­vih od­go­vo­ra, ka­da se zna da su do­ku­men­ta tog, ne­kad naj­u­re­đe­ni­jeg ne­ka­da­šnjeg po­mor­skog pred­u­ze­ća, dok je zgra­da tog pred­u­ze­ća na­pu­šte­na – na­ve­la je ona is­ti­ču­ći da je do­ku­men­ta­ci­ja mo­ra­la da bu­de sa­ču­va­na u Dr­žav­nom ar­hi­vu.
Ona tvr­di da ni­je po­što­van Za­kon o ar­hi­vi, te da nad­le­žni u Vla­di i Mi­ni­star­stvu sa­o­bra­ća­ja ne re­a­gu­ju na za­htje­ve po­je­di­na­ca, u na­di da će sve pa­sti u za­bo­rav, te da će se po­mi­ri­ti sa tim da tog pred­u­ze­ća vi­še ne­ma.
Fi­li­po­vić tvr­di da je biv­šim rad­ni­ci­ma po­treb­na ori­gi­nal­na traj­na do­ku­men­ta­ci­ja obra­za­ca M4, ko­ja im je ne­do­stup­na.
– Onaj ko­ji ima po­tre­bu da raz­ri­je­ši svo­je pro­ble­me na­la­zi se u za­tvo­re­nom kru­gu ad­mi­ni­stra­ci­je, či­ji se po­sao ni­ka­da ne za­vr­ša­va, bar ne u ko­rist obič­nog gra­đa­ni­na, ko­ji je u ve­li­kom pro­ble­mu jer je ne­mo­ćan da to ne­za­ko­ni­to klup­ko raz­mr­si, jer ne­ma ni za lje­ko­ve – re­kla je ona.
Ago­ni­ja Ju­go­o­ce­a­ni­je po­če­la je u ju­nu 1992. go­di­ne, ka­da je Vla­da do­ni­je­la od­lu­ku da bro­do­ve Ju­go­o­ce­a­ni­je i Pre­ko­o­ke­an­ske plo­vid­be iz Ba­ra pre­re­gi­stru­je na no­ve vla­sni­ke na Mal­ti. Bro­do­vi su sta­ja­li usi­dre­ni u lu­ka­ma ši­rom svi­je­ta i go­mi­la­li tro­ško­ve, što je za po­sle­di­cu ima­lo dug Ju­go­o­ce­a­ni­je od de­vet mi­li­o­na eura već 1994. go­di­ne, na­kon če­ga ja zbog po­tra­ži­va­nja po­vje­ri­la­ca usli­je­di­la ras­pro­da­ja bro­do­va i ple­nid­ba ne­po­kret­no­sti. Pre­ma tvrd­nja­ma rad­ni­ka i ma­lih ak­ci­o­na­ra, po istom sce­na­ri­ju je uni­šte­na i Pre­ko­o­ke­an­ska plo­vid­ba.
Je­di­ni za­po­sle­ni u Ju­go­o­ce­a­ni­ji, na­kon kra­ha ko­ji je do­ži­vje­lo to pred­u­ze­će, i po­sled­nji di­rek­tor bio je Zdrav­ko Mi­lo­še­vić, ali o tom pred­u­ze­ću vi­še ne po­sto­je ni­ka­vi po­da­ci dost­pu­ni jav­no­sti.
Mi­lo­še­vić ju­če ni­je od­go­va­rao na po­zi­ve ni SMS po­ru­ke re­dak­ci­je.
B.Ma.


Dr­ža­va od­ma­že rad­ni­ci­ma

Fi­li­po­vić tvr­di da dr­ža­va pe­re ru­ke tje­ra­ju­ći sva­kog po­je­din­ca da se sam iz­bo­ri za svo­je pra­vo, a pri­tom či­ni sve ka­ko bi ga one­mo­gu­ći­la da stig­ne do svog ci­lja.
– Pri­mje­ra ra­di, ka­da lo­kal­no tu­ži­la­štvo do­ne­se rje­še­nje o ne­kom za­htje­vu u spo­ru sa Ju­go­o­ce­a­ni­jom prav­ni li­jek je – gra­đan­ska par­ni­ca, ko­ja, opet, ne mo­že da se vo­di bez ori­gi­nal­nih do­ku­me­na­ta – ka­za­la je ona.
Pre­ma ri­je­či­ma Fi­li­po­vi­ća, slič­no je i u slu­ča­ju ka­da se biv­ši rad­ni­ci obra­te Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, ka­ko je ka­zao, od Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva do­bi­ju od­go­vor da je taj pro­blem već raz­ma­tra­lo Osnov­no tu­ži­la­štvo, kao i to da ima­ju pra­vo na pri­vat­nu tu­žbu.