Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma sa saj­ta Trej­ding eko­no­miks, ocje­nu kre­dit­nog rej­tin­ga ko­ji se sma­tra vi­so­ko špe­ku­la­tiv­nim, osim Cr­noj Go­ri, kre­dit­ne agen­ci­je do­di­je­li­le su Ni­ge­ri­ji, Ru­an­di, Šri Lan­ci, Su­ri­na­mu i dr­ža­vi Pa­pua No­va Gvi­ne­ja.
Kre­dit­na agen­ci­ja Stan­dard end Purs po­tvr­di­la je ra­ni­ji rej­ting Cr­noj Go­ri B + / B, ali je iz­gled eko­no­mi­je iz sta­bil­nog sma­njen u ne­ga­ti­van, dok je agen­ci­ja Mu­dis rej­ting sa Ba3 sma­nji­la na B1.
Ključ­ni raz­lo­zi za sni­ža­va­nje kre­dit­nog rej­tin­ga, ka­ko je ob­ja­šnje­no iz Mu­di­sa, su fi­skal­ni ri­zi­ci ve­za­ni za pro­je­kat iz­grad­nje auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, zbog ko­jeg će do­ći do po­ve­ća­nja jav­nog du­ga u od­no­su na BDP. Upo­zo­re­no je i na po­ten­ci­jal­no ve­će tro­ško­ve zbog tog pro­jek­ta kao i do­dat­ne po­tre­be za fi­nan­si­ra­nje, ali i po­ve­ća­nja ka­ma­ta.
Mi­loš Ko­na­tar (URA) ka­zao je da bi sni­ža­va­nje kre­dit­nog rej­tin­ga ko­je je loš po­ka­za­telj na ne­ki na­čin tre­ba­lo da bu­de otre­žnje­nje „baj­ci ko­ju nam ovih da­na pri­ča­ju pred­stav­ni­ci vla­sti”.
– Kre­dit­ni rej­ting tre­nut­no ni­je naj­ve­ći, ali je­ste ve­li­ki pro­blem. U po­sled­njih de­set go­di­na, od 2006. broj ne­za­po­sle­nih je po­ras­tao za 10 hi­lja­da, a dr­ža­va je sa 500 mi­li­o­na du­ga, ko­li­ko je on iz­no­sio pri­je de­ce­ni­ju, do­šla na 2,15 mi­li­jar­di eura. Sni­ža­va­nje na­šeg kre­dit­nog rej­tin­ga zna­či da će­mo sve bu­du­će kre­di­te pla­ća­ti sku­plje ne­go do sa­da, a mi ima­mo si­tu­a­ci­ju da je sva­ki tre­ći euro u bu­dže­tu po­zajm­ljen, a tek nas če­ka za­du­ži­va­nje za auto­put, jer, pod­sje­ti­ću, do­sad smo po­vu­kli sa­mo oko 160 mi­li­o­na za taj pro­je­kat. To zna­či da će sva­ki sle­de­ći kre­dit bi­ti sku­plji, a to ne­će pla­ća­ti „Pr­va fa­mi­li­ja Cr­ne Go­re”, već gra­đa­ni – re­kao je Ko­na­tar.
On je na­gla­sio da će po­sle­di­ce lo­še eko­nom­ske po­li­ti­ke pla­ti­ti po­re­ski ob­ve­zni­ci.
– To što smo u gru­pi ze­ma­lja sa Ni­ge­ri­jom, Ru­an­dom i sl. go­vo­ri nam gdje smo u stva­ri i ta či­nje­ni­ca bi tre­ba­lo da bu­de cr­ve­na lam­pi­ca da ako se ne­što ne pro­mi­je­ni u Cr­noj Go­ri sa ova­kvom vla­šću sta­nje mo­že da bu­de sa­mo go­re, ni­ka­ko bo­lje – upo­zo­rio je Ko­na­tar.
Glav­ni iz­vr­šni di­rek­tor Hi­po­te­kar­ne ban­ke Esad Za­i­mo­vić sma­tra da sni­ža­va­nje kre­dit­nog rej­tin­ga ne mo­že u ovom mo­men­tu ima­ti di­rek­tan uti­caj na po­ve­ća­nje op­šteg ni­voa ka­mat­nih sto­pa kod ba­na­ka u Cr­noj Go­ri. Pri­je sve­ga, ka­ko je ka­zao, jer se ne ra­di o zna­čaj­nom sni­že­nju rej­tin­ga pre­ma ska­li Mu­di­sa, dok Stan­dard end purs ni­je sni­zi­la rej­ting, već iz­gle­de za na­red­ni pe­ri­od.
– Po­red to­ga, po­sto­ji vi­še dru­gih fak­to­ra ko­ji uti­ču na sni­že­nje ka­mat­nih sto­pa u ban­ka­ma u Cr­noj Go­ri. Kao naj­va­žni­ji is­ti­čem kon­ku­ren­ci­ju u ban­kar­skom sek­to­ru, ko­ja je tre­nut­no ve­o­ma iz­ra­že­na i vr­ši naj­ve­ći pri­ti­sak na sni­že­nje ka­mat­nih sto­pa. Slič­na je si­tu­a­ci­ja i na me­đu­na­rod­nom ban­kar­skom tr­ži­štu. Da bih svo­je tvrd­nje pot­kri­je­pio či­nje­ni­ca­ma, skre­ćem pa­žnju na osnov­ni ba­ro­me­tar glo­bal­nog sen­ti­men­ta in­ve­sti­to­ra, a to je kre­ta­nje na me­đu­na­rod­nom kre­dit­nom tr­ži­štu: ci­je­ne svih se­ri­ja euro ob­ve­zni­ca ko­je je emi­to­va­la Cr­na Go­ra su ra­sle ne­po­sred­no na­kon sni­že­nja rej­tin­ga, tj. in­ve­sti­to­ri su u ovom pe­ri­o­du pri­hva­ta­li i ni­že pri­no­se na cr­no­gor­ski dr­žav­ni dug u od­no­su na pe­ri­od ne­po­sred­no pri­je bla­gog po­mje­ra­nja rej­tin­ga.
Po­red ovih raz­lo­ga, is­ti­čem i po­zi­tiv­na oče­ki­va­nja od na­stav­ka tren­do­va ra­sta GDP, de­po­zi­ta, kao i di­rekt­nih stra­nih in­ve­sti­ci­ja, što zna­čaj­no uti­če na po­slo­va­nje ba­na­ka i pla­ni­ra­nje pri­ho­da od ka­ma­ta, ta­ko da ne oče­ku­jem po­ve­ća­nje ka­mat­nih sto­pa, već nji­ho­vo do­dat­no sma­nji­va­nje – ka­zao je Za­i­mo­vić.
Upi­tan da li tre­nut­ni kre­dit­ni rej­ting mo­že da po­sku­pi kre­di­ti­ra­nje dr­ža­ve na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, Za­i­mo­vić je pod­sje­tio da se Cr­na Go­ra ne­dav­no za­du­ži­la na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu po ve­o­ma vi­so­koj ka­mat­noj sto­pi, od sko­ro šest od­sto na go­di­šnjem ni­vou, ali da raz­log za to ni­je bio kre­dit­ni rej­ting, ko­ji je ta­da bio bo­lji ne­go da­nas.
– Čak su se i ne­ke dr­ža­ve u okru­že­nju, ko­je su ima­le ni­ži rej­ting ne­go Cr­na Go­ra, po­volj­ni­je za­du­ži­le od nas. Sr­bi­ja, sa rej­tin­gom od B1 se za­du­žu­je na pet go­di­na, što je isti rok kao i kod du­ga Cr­ne Go­re, po sto­pi od 3,45 od­sto, a na de­set go­di­na po sto­pi od 4,40 od­sto. Al­ban­ski dug sa istim B1 rej­tin­gom, na pe­ri­od od oko 4,5 go­di­ne se na kre­dit­nom tr­ži­štu pro­me­tu­je po ni­žim pri­no­si­ma ne­go cr­no­gor­ski dr­žav­ni dug, tj. je­dva pre­ko če­ti­ri od­sto. Sve to uka­zu­je da kod pro­fe­si­o­nal­nih in­ve­sti­to­ra, ko­ji uglav­nom ula­žu u dr­žav­ne har­ti­je od vri­jed­no­sti, pre­su­dan uti­caj ima­ju ne­ki dru­gi fak­to­ri. Rej­tin­zi uvi­jek ka­sne za po­da­ci­ma u re­al­nom ži­vo­tu, za­to na tr­ži­štu in­ve­sti­to­ri raz­li­či­to vred­nu­ju no­mi­nal­no iste kla­se me­đu­na­rod­nih du­žni­ka tj. emi­te­na­ta ob­ve­zni­ca. Svjet­ska kri­za nas je na­u­či­la da ne vje­ru­je­mo sli­je­po rej­tin­zi­ma – re­kao je Za­i­mo­vić.J.V.


No­va emi­si­ja iza­zov za mi­ni­stra fi­nan­si­ja

Za­i­mo­vić sma­tra da pre­su­dan uti­caj na uspje­šnost emi­si­je i vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe ima sa­ma pri­pre­ma emi­si­je, po­čev od iz­bo­ra sa­vjet­ni­ka, pre­ko ko­mu­ni­ka­ci­je sa in­ve­sti­to­ri­ma, pa do iz­bo­ra taj­min­ga za start emi­si­je, te da bi u na­red­nom pe­ri­o­du o to­me tre­ba­lo vo­di­ti vi­še ra­ču­na.
– Ono što ima klju­čan uti­caj, a što iz­o­sta­je u pra­voj mje­ri, je ko­mu­ni­ka­ci­ja sa in­ve­sti­to­ri­ma i van pe­ri­o­da emi­si­je i sti­mu­li­sa­nje ak­tiv­no­sti na kre­dit­nom tr­ži­štu ka­ko se uti­ca­lo na ni­vo ci­je­ne dr­žav­nog du­ga, jer u kraj­njem ci­je­na po­sto­je­ćih emi­si­ja dik­ti­ra op­seg ci­je­ne no­vog za­du­ži­va­nja. A tu su ban­ke ključ­ni igra­či ko­ji kre­i­ra­ju tr­ži­šte i u kraj­njem ci­je­nu – re­kao je on.
Na­gla­sio je da tre­ba ima­ti u vi­du da do kra­ja go­di­ne tre­ba da se re­a­li­zu­je još jed­na emi­si­ja, što, ka­ko je ka­zao, u ak­tu­el­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku pred­sta­vlja do­dat­ni iza­zov za Vla­du i no­vog mi­ni­stra fi­nan­si­ja.