Gla­so­vi­ma po­sla­ni­ka opo­zi­ci­je, Bo­šnjač­ke stran­ke i Al­ban­ske al­ter­na­ti­ve na od­bo­ru za eko­no­mi­ju usvo­jen je pred­log iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u eure. Po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Zo­ran Je­lić, Fi­lip Vu­ko­vić, Re­šid Adro­vić i Velj­ko Za­ru­bi­ca se ni­je­su iz­ja­šnja­va­li po ovoj tač­ki dnev­nog re­da.
Za­kon ko­ji je ju­če bio na od­bo­ru ni­je do­bio po­treb­nu ve­ći­nu na jul­skoj sjed­ni­ci jer je za usva­ja­nje bio po­tre­ban je­dan glas. Po­sla­ni­ci će se ve­za­no za iz­mje­ne tog za­ko­na iz­ja­sni­ti na da­na­šnjoj sjed­ni­ci Skup­šti­ne.
Pred­la­gač iz­mje­na za­ko­na, po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF), re­kao je da sma­tra da do je­din­stve­nog sta­va ni­je do­šlo zbog ogrom­nog pri­ti­ska jed­ne ko­mer­ci­jal­ne ban­ke i sla­bo­sti Cen­tral­ne ban­ke, ko­ja ni­je iz­dr­ža­la te pri­ti­ske. On je ka­zao da će DF sta­ti iza kli­je­na­ta ko­ji su ko­ri­sni­ci kre­di­ta, kao i da je oče­ki­vao da će DPS sta­ti iza sta­va CBCG, ko­ji je za kli­jen­te ne­pri­hva­tljiv.
– Ni­je mi cilj po­li­tič­ka pri­ča, već da po­mog­ne­mo lju­di­ma. Pre­ma mo­jim in­for­ma­ci­ja­ma, na sa­stan­ku u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja iz­me­đu kli­je­na­ta i pred­stav­ni­ka CBCG, prav­nih sa­vjet­ni­ka i sud­skih vje­šta­ka, pred­stav­ni­ci CBCG ni­je­su ima­li ni­ka­kav kon­kre­tan pri­go­vor na sta­vo­ve ko­je je na tom sa­stan­ku iz­nio sud­ski vje­štak oko pri­mje­ne me­to­do­lo­gi­je. Na­kon to­ga je CBCG po­sla­la svo­je mi­šlje­nje. Stav sud­skog vje­šta­ka je da on sma­tra da su pri­mjed­be CBCG ne­tač­ne i neo­dr­ži­ve – po­ru­čio je Me­do­je­vić.
On je po­dsje­tio da He­ta ro­so­lušn, na ko­ju je Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka pre­ni­je­la dio svo­jih po­tra­ži­va­nja, po­stu­pa sa kli­jen­ti­ma kao ze­le­naš – što ima sve ele­men­te kri­vič­nog dje­la.
– U ovom mo­men­tu, He­ta ima sto­ti­ne mi­li­o­na eura imo­vi­ne gra­đa­na za ko­ju ni­je pla­ti­la ni cen­ta, a do­bi­la je na po­klon od HA­AB-a. Ovo tre­ba da ima epi­log u is­tra­zi ko­ju tre­ba da spro­ve­de tu­ži­lac za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal. Tre­ba da šti­ti­mo in­te­re­se gra­đa­na, a ne inte­re­se ba­na­ka – re­kao je Me­do­je­vić.
Po­sla­nik Ra­do­ji­ca Živ­ko­vić (DF) pod­sje­tio je da je ta­kav za­kon u Hr­vat­skoj usvo­jen tek na­kon hap­še­nja pred­sjed­ni­ka nji­ho­ve Vla­de Iva Sa­na­de­ra.
– To zna­či da je on ta­da šti­tio in­te­re­se HA­AB. Ta ban­ka je pod­mi­ći­va­la po­li­ti­ča­re u Austri­ji, Slo­ve­ni­ji i ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je. Za­što baš sa­da ima­mo ovo­li­ki in­te­res da za­šti­ti­mo in­te­re­se HA­AB, ko­ja je ze­le­na­še­njem oja­di­la mno­ge po­ro­di­ce – pod­sje­tio je Živ­ko­vić.
Pred­stav­nik CBCG Dar­ko Bu­la­to­vić re­kao je da su od pred­la­ga­ča do­šli amand­ma­ni na pred­lo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne i one su su­štin­ski pro­mi­je­ni­le kon­cept pri­mje­ne za­ko­na, ti­me što se ušlo u opa­snost da bi pri­mje­nom amand­ma­na do­šli u si­tu­a­ci­ju da ima­mo ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj ko­ri­sni­ka kre­di­ta.
– Tu mi­slim u od­no­su na one ko­ji su pot­pi­sa­li ugo­vor o kon­ver­zi­ji i ko­ji vra­ća­ju po tom ugo­vo­ru svo­je oba­ve­ze. Ta opa­snost ni­je ot­klo­nje­na. Uka­zu­je­mo da CBCG pot­pu­no sto­ji iza to­ga da ta­kav na­čin rje­ša­va­nja stva­ri do­vo­di u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj one ko­ji su već pot­pi­sa­li ugo­vo­re i ko­ji­ma su kon­ver­to­va­ni kre­di­ti u od­no­su na one ko­ji ni­je­su uspje­li da od­go­vo­re di­na­mi­ci vra­ća­nja tih kre­di­ta. Sa­gla­sni smo u di­je­lu da se pri­mje­nju­je je­din­stve­na fik­sna ka­mat­na sto­pa od 8,2 od­sto na sve ka­te­go­ri­je kre­di­ta – re­kao je Bu­la­to­vić.
Po­sla­nik Al­mer Ka­lač (BS) ka­zao je da je ovaj pro­blem tre­ba­lo ri­je­ši­ti ra­ni­je, pri­je smrt­nih is­ho­da ko­ji su uzro­ko­va­ni pro­ble­mi­ma oko vra­ća­nja kre­di­ta u fran­ci­ma. On je ju­če gla­sao za usva­ja­nje iz­mje­na.
Po­sla­nik Zo­ran Je­lić (DPS) je re­kao da su za tu par­ti­ju va­lid­ni sta­vo­vi CBCG kao re­gu­la­to­ra na tr­ži­štu, te će nje­go­va par­ti­ja pred­lo­ži­ti amand­ma­ne ko­ji­ma će po­ku­ša­ti da is­pra­vi dis­kri­mi­na­ci­je u pred­lo­že­nom za­ko­nu.B.Ma.


Za­kon do­ni­jet pro­šle go­di­ne

Za­kon o kon­ver­zi­ji kre­di­ta iz fra­na­ka u eure do­ni­jet je u ju­lu pro­šle go­di­ne, ali su se po­ja­vi­li pro­ble­mi u pri­mje­ni. Za­kon omo­gu­ća­va da se kre­di­ti sa kla­u­zu­lom ve­za­ni za švaj­car­ski fra­nak vra­ća­ju u euri­ma po ka­mat­noj sto­pi od 8,2 od­sto. Te kre­di­te je u Cr­noj Go­ri 2007. i 2008. go­di­ne odo­bra­va­la HA­AB, a kli­jen­ti­ma su zbog pro­mje­ne kur­sa fran­ka i eura kre­dit­ne oba­ve­ze zna­čaj­no uve­ća­ne. Na pri­mjer, po­je­di­ni kli­jen­ti ko­ji su ured­no vra­ća­li kre­dit zbog špe­ku­la­tiv­nog kur­sa fran­ka, da­nas ima­ju ve­ću glav­ni­cu ne­go pri­je osam go­di­na.