S ob­zi­rom da je go­ri­vo ne­iz­bje­žan tro­šak za go­to­vo sve pro­iz­vo­de i uslu­ge, sa­svim je lo­gič­no da će rast ci­je­ne go­ri­va od 12 do 16 cen­ti uti­ca­ti na ci­je­ne tih pro­iz­vo­da i uslu­ga, oci­je­nio je za „Dan” eko­no­mi­sta Mla­den Bo­ja­nić.
– Rast ak­ci­ze od de­vet cen­ti ni­je za­ne­mar­lji­vo po­ve­ća­nje, a ko­li­ko će se od­ra­zi­ti na osta­le ci­je­ne za­vi­si­će od osnov­ne ci­je­ne go­ri­va i, na­rav­no, sprem­no­sti tr­ži­šta da pri­hva­ti po­ve­ća­nja ci­je­na od­re­đe­nih pro­iz­vo­da i uslu­ga. U sva­kom slu­ča­ju, re­al­no je oče­ki­va­ti ne­ga­ti­van uti­caj na stan­dard gra­đa­na, di­rekt­no i po­sred­no – ka­zao je Bo­ja­nić.
• Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te mje­re Vla­de ko­ji­ma je di­rekt­no uda­re­no na naj­ve­ći broj gra­đa­na?
– Te mje­re su pot­pu­no oče­ki­va­ne za sve ko­ji ho­će da re­al­no sa­gle­da­ju eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju. Ni­šta se ni­je pro­mi­je­ni­lo u po­li­tič­koj re­al­no­sti, pa sa­mim tim na­sta­vlja se sa eko­nom­skom po­li­ti­kom ko­ja te­ret kri­ze pre­va­lju­je na ni­že so­ci­jal­ne ka­te­go­ri­je. Sa jed­ne stra­ne, Vla­da ra­znim vi­do­vi­ma dr­žav­ne po­mo­ći ve­li­ko­du­šno po­ma­že tzv. bi­znis eli­te, a sa dru­ge stra­ne ne­do­sta­ju­ća bu­džet­ska sred­stva ubi­ra no­vim na­me­ti­ma na sve gra­đa­ne. Ono što je či­ni ne­is­kre­nom i li­ce­mjer­nom su po­ku­ša­ji da nam to oprav­da na­vod­nim pred­u­zet­nič­kim ak­tiv­no­sti­ma „bi­znis eli­te” od ko­jih će svi gra­đa­ni ima­ti du­go­roč­nih efe­ka­ta. Ap­so­lut­na ne­i­sti­na, vi­še pu­ta do­ka­za­no je u prak­si da ta­kav vid eko­no­mi­je, u te­o­ri­ji po­zna­toj kao „eko­no­mi­ja ka­pa­nja”, vo­di ka ve­ćim so­ci­jal­nim ra­slo­ja­va­nji­ma. Ne tre­ba ići da­le­ko u pro­šlost i pri­sje­ti­ti se ko­li­ko se dr­žav­nog nov­ca pro­su­lo kroz po­moć na­vod­no bit­nim kom­pa­ni­ja­ma.
Ne ču­di sim­bi­o­za po­li­tič­ke i bi­znis eli­te, ono što bri­ne je mi­re­nje ve­li­kog bro­ja gra­đa­na sa sta­njem ko­je ne nu­di svi­je­tlu bu­duć­nost.
• Pret­hod­na vla­da je po­ve­ća­la PDV, za­mr­znu­la pen­zi­je, uve­la kri­zni po­rez u pr­voj go­di­ni man­da­ta, dok je no­va vla­da u pr­vih mje­sec da­na skre­sa­la na­kna­de za maj­ke, po­ve­ća­la ak­ci­ze... Da li je ovo sa­mo uvod u kre­sa­nje so­ci­jal­nih iz­da­ta­ka i uvo­đe­nje do­dat­nih na­me­ta gra­đa­ni­ma?
– Prin­cip je isti, sa­mo se raz­li­ku­ju me­to­di ko­ji­ma se po­ku­ša­va na­do­mje­sti­ti ne­do­sta­tak bu­džet­skih sred­sta­va. Ni pret­hod­na a sve su pri­li­ke ni ak­tu­el­na vla­da ne­ma­ju ni že­lje ni ka­pa­ci­te­ta da se ba­ve ozbilj­nim eko­nom­skim re­for­ma­ma. Ne­do­sta­tak ot­po­ra do­sa­da­šnjim mje­ra­ma do­dat­no će ohra­bri­ti Vla­du da na­sta­vi dje­lo­va­nje u istom prav­cu.
• No­vi pre­mi­jer je na­ja­vio da će se ob­ra­ču­na­ti sa po­re­skim du­žni­ci­ma, od­no­sno da će pla­ti­ti dug ili će ne­sta­ti sa eko­nom­ske sce­ne. Je li mo­gu­će na­pla­ti­ti dug od fir­mi ko­ji­ma je go­di­na­ma gle­da­no kroz pr­ste i pre­ćut­no do­zvo­lja­va­no da ne iz­mi­ru­ju oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi?
– Iz­ja­ve to­ga ti­pa već po­sta­ju de­gu­tant­ne. Za­što se Za­ko­nom o bu­dže­tu za 2017. ni­je pred­vi­dio da­le­ko ve­ći iz­nos od 12 mi­li­o­na eura ako je Vla­da od­lu­či­la da se ob­ra­ču­na sa po­re­skim du­žni­ci­ma? Ka­kav je to ob­ra­čun kad na­ja­vlju­je na­pla­tu od ne­kih dva od­sto po­re­skog du­ga? Ko je bra­nio pret­hod­noj vla­di, a ova je, ka­ko sam pre­mi­jer ka­že, vla­da kon­ti­nu­i­te­ta, da se ob­ra­ču­na sa po­re­skim du­žni­ci­ma? Na­rav­no da će kon­ti­nu­i­tet po­re­ske ne­di­sci­pli­ne pra­ti­ti kon­ti­nu­i­tet ove vla­sti. Vla­da i ve­li­ki po­re­ski du­žni­ci za­vi­se jed­ni od dru­gih, a ra­čun pla­ća­ju gra­đa­ni i ono ma­lo pra­vih pred­u­zet­ni­ka ko­ji mu­ku mu­če da op­sta­nu na tr­ži­štu.
• Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te to što je sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na gra­đa­na iza­šlo na pro­test na­kon na­ja­ve Vla­de da će dra­stič­no sma­nji­ti na­kna­de za maj­ke, uki­nu­ti dječ­je do­dat­ke i po­ve­ća­ti ak­ci­ze na go­ri­vo?
– Bri­ne le­tar­gi­ja ve­li­kog bro­ja gra­đa­na i oče­ki­va­nja da ne­ko dru­gi ri­je­ši nji­ho­ve pro­ble­me. Mo­žda raz­log le­ži u či­nje­ni­ci da su se du­go gra­đa­ni osla­nja­li na dr­ža­vu po pi­ta­nju svo­je eg­zi­sten­ci­je, a pr­o­ble­mi su se uve­ća­li ka­da se pa­ra­lel­no sa pri­va­ti­za­ci­jom pri­vre­de pri­va­ti­zo­va­la i dr­ža­va pa slu­ži sa­mo gru­pi­ci usko ve­za­noj za do­no­si­o­ce od­lu­ka. Na­rav­no da je Vla­di lak­še da uvo­di no­ve na­me­te kad ne­ma ozbilj­ne gra­đan­ske re­ak­ci­je.
Šta bi­ste pre­po­ru­či­li Vla­di po pi­ta­nju eko­nom­ske po­li­ti­ke?
– Na­pra­vi­ti za­o­kret u eko­nom­skoj po­li­ti­ci i pre­ki­nu­ti s ne­u­spje­šnom i pre­var­nom „eko­no­mi­jom ka­pa­nja”. Po­ve­ća­ti iz­da­va­nja za obra­zo­va­nje i zdrav­stvo, jer sa­mo pri­vre­da iza ko­je sto­ji obra­zo­va­na i zdra­va na­ci­ja ima šan­su da na du­ži rok bu­de eko­nom­ski kon­ku­rent­na. Ne ba­zi­ra­ti kon­ku­rent­nost na ni­skoj ci­je­ni ra­da. Pre­sta­ti sa is­pu­nja­va­njem svih tra­že­nih uslo­va od stra­ne kon­tro­verz­nih in­ve­sti­to­ra, za­šti­ti­ti pr­vo dr­žav­ne in­te­re­se. Obez­bi­je­di­ti pu­nu vla­da­vi­nu pra­va, is­ko­ri­je­ni­ti ko­rup­ci­ju i spri­je­či­ti mo­no­po­le, pa pra­vi i od­go­vor­ni in­ve­sti­to­ri, stra­ni i do­ma­ći, ne­će iz­o­sta­ti. Na­rav­no, ne ga­jim ilu­zi­ju da je ova vla­da želj­na i ka­dra da to spro­ve­de.
D.M.


Ka­kva vlast, ta­kvi part­ne­ri

• Da li Vla­da bi­ra lo­še part­ne­re ili je u Vla­di pro­blem, s ob­zi­rom da se ve­ći pro­jek­ti ne re­a­li­zu­ju po pla­nu i do­go­vo­ru?
– Kao što gra­đa­ni ima­ju vlast ka­kvu za­slu­žu­ju, ta­ko i vla­da ima part­ne­re ko­je za­vre­đu­je. Ne­kad su part­ne­ri bo­lji, ali su uslo­vi ne­po­volj­ni­ji za nas; ne­kad su uslo­vi bo­lji, ali part­ne­ri ne­ma­ju po­slov­ni ka­pa­ci­tet da re­a­li­zu­ju obe­ća­no.
Go­to­vo sve na­ja­vlje­ne krup­ne in­ve­sti­ci­je ka­sne ili ni­su ni po­če­le sa re­a­li­za­ci­jom a auto­put i TE Plje­vlja su naj­o­či­gled­ni­ji pri­mje­ri.


Eko­nom­ska po­li­ti­ka ne za­slu­žu­je pre­la­znu ocje­nu

• Če­sto funk­ci­o­ne­ri vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je  ka­žu ka­ko smo vo­de­ća eko­no­mi­ja za­pad­nog Bal­ka­na. Da li ste sa­gla­sni sa tim mi­šlje­njem?
– Uvi­jek se vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja tru­di­la da stvo­ri pri­vid svo­je uspje­šno­sti. Svje­do­ci smo „Po­tem­ki­no­ve eko­no­mi­je” – re­al­nost je da­le­ko od sli­ke ko­ja se ser­vi­ra od stra­ne re­žim­skih me­di­ja. Ra­pi­dan rast jav­nog du­ga, ogro­man tr­go­vin­ski de­fi­cit i rast sto­pe ne­za­po­sle­no­sti, glav­ni su raz­lo­zi zbog ko­jih vo­đe­nje eko­nom­ske po­li­ti­ke po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je ne mo­že do­bi­ti pre­la­znu ocje­nu.