Uvoz ro­ba i uslu­ga, pre­ma pro­cje­ni, do­sti­gao je iz­nos od 2,5 mi­li­jar­di eura, ili 68 od­sto pro­ci­je­nje­nog BDP-a za pro­šlu go­di­nu i vi­ši je za 310 mi­li­o­na eura u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, na­ve­de­no je u Pro­jek­ci­ja­ma ma­kro­e­ko­nom­skih i fi­skal­nih po­ka­za­te­lja za pe­ri­od od 2016. do 2019. go­di­ne, ko­je je pri­pre­mi­lo Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja.
– Ova­kav rast je uslo­vljen po­ve­ća­nim uvo­zom za po­tre­be in­ve­sti­ci­ja (uvoz gra­đe­vin­skih ma­te­ri­ja­la i opre­me) i rast uvo­za uslu­ga ko­ji se od­no­si na gra­đe­vi­nar­stvo (iz­grad­nja auto­pu­ta i dru­gi pro­jek­ti). Sa ova­ko vi­so­kog ni­voa, za na­red­ni pe­ri­od, pret­po­stav­ka je da­lji rast uvo­za po re­al­noj sto­pi od 0,1 od­sto, pod pret­po­stav­kom da do­đe do sup­sti­tu­ci­je uvo­za hra­ne, pri če­mu bi se uvoz ro­ba odr­žao na vi­so­kom ni­vou od oko dvi­je mi­li­jar­de eura – na­ve­de­no je u vla­di­nim pro­jek­ci­ja­ma.
U tom do­ku­men­tu je na­ve­de­no da je za pe­ri­od od ja­nu­a­ra do sep­tem­bra do­šlo do po­ve­ća­nja vri­jed­no­sti uvo­za, sa naj­ve­ćom am­pli­tu­dom u ma­ju i to zbog ra­sta uvo­za ma­ši­na i tran­sport­nih ure­đa­na za po­tre­be re­a­li­za­ci­je pro­je­ka­ta u obla­sti sa­o­bra­ća­ja, ener­ge­ti­ke i tu­ri­zma.
– Uku­pan iz­voz iz­no­sio je 232 mi­li­o­na eura, a uvoz 1,55 mi­li­jar­di, sa go­di­šnjim ra­stom od 5,8 od­sto i 12 od­sto re­spek­tiv­no – na­ve­de­no je u do­ku­men­tu.
– Spolj­not­go­vin­ski de­fi­cit iz­no­sio je 1,318 mi­li­jar­di eura, što je za 13,2 od­sto vi­še, kao po­sle­di­ca ve­ćeg po­ve­ća­nja uvo­za od iz­vo­za. Glav­ni do­pri­nos po­ve­ća­nju ukup­nog iz­vo­za dao je evi­den­tan rast iz­vo­za far­ma­ce­ut­skih pro­iz­vo­da za 54,7 od­sto i alu­mi­ni­ju­ma 14,9 od­sto, dok je uvoz ma­ši­na i tran­sport­nih ure­đa­ja po­ve­ćan za 33,3 od­sto – na­ve­de­no je u pro­jek­ci­ja­ma.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da će da do­đe do pa­da ku­pov­ne mo­ći i stan­dar­da gra­đa­na, te da zbog to­ga ro­ba iz uvo­za ne­će ima­ti broj ku­pa­ca u onoj mje­ri u ko­joj se to oče­ku­je.
– Naš rob­ni bi­lans je na­ša hro­nič­na bo­lest jer je de­fi­cit u to­li­koj mje­ri iz­ra­žen da se ne mo­že uop­šte vje­ro­va­ti da u tom di­je­lu mo­že ne­što zna­čaj­ni­je da se uči­ni. Uvo­znič­ki lo­bi i da­lje ra­di onaj po­sao ko­ji im od­go­va­ra, me­đu­tim, po­ve­ća­nje ci­je­na go­ri­va i dru­gih im­pu­ta do­ve­šće do po­ve­ća­nja ci­je­na i uslu­ga, dok su pla­te na dru­goj stra­ni, na ne­ki na­čin li­mi­ti­ra­ne – re­kao je on.
Le­kić je is­ta­kao da će in­ve­sti­ci­je, ko­je se oče­ku­ju, do­ve­sti do po­ve­ća­nja uvo­za.
– Me­đu­tim, mi­slim da se ra­di o po­ku­ša­ju da se na­đe oprav­da­nje za lo­šu iz­vo­znu ori­jen­ta­ci­ju, jer mi ne­ma­mo pro­iz­vo­de ko­je iz­vo­zi­mo u ne­koj ve­ćoj mje­ri i to je osnov­ni pro­blem. Iz­voz alu­mi­ni­ju­ma, že­lje­za i slič­no sve­li smo na mi­ni­mum, ta­ko da nam je ostao još tu­ri­zam, da u tom di­je­lu po­ku­ša­mo da pla­si­ra­mo ne­ke po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de – ka­zao je on.
Le­kić sma­tra da će zbog pa­da ku­pov­ne mo­ći gra­đa­na do­ći do za­si­će­nja ro­ba na tr­ži­štu, te da ne­će bi­ti po­tre­be za to­li­kom uvo­zom.J.V.