Za vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, ot­ka­ko je po­čeo pro­ces pri­va­ti­za­ci­je, Vla­da je na raz­li­či­te na­či­ne pro­da­la pre­ko 200 pred­u­ze­ća i pri­ho­do­va­la oko 850 mi­li­o­na eura, dok je u tom pe­ri­o­du bez po­sla osta­lo na de­se­ti­ne hi­lja­da rad­ni­ka. Ta­čan broj rad­ni­ka ko­ji su na­kon pri­va­ti­za­ci­ja osta­li bez po­sla te­ško je utvr­di­ti, ali pre­ma ra­ni­jim po­da­ci­ma sin­di­kal­nih i ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, bez po­sla je na­kon pri­va­ti­za­ci­ja osta­lo oko 100 hi­lja­da rad­ni­ka. Isto­vre­me­no Vla­da je ugo­vo­ri­la oko dvi­je mi­li­jar­de in­ve­sti­ci­ja, ko­je ni­je­su re­a­li­zo­va­ne, dok je zbog lo­ših ugo­vo­ra i lo­šeg oda­bi­ra stra­te­ških part­ne­ra pla­ti­la oko 260 mi­li­o­na eura, pa je uku­pan re­zul­tat od pri­va­ti­za­ci­ja – pro­fit od sko­ro 600 mi­li­o­na, gu­bi­tak rad­nih mje­sta še­sti­ne sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri i sko­ro 200 pro­pa­lih pred­u­ze­ća.
Vla­da je od 1995. go­di­ne pri­va­ti­zo­va­la pred­u­ze­ća u go­to­vo svim gra­do­vi­ma, me­đu ko­ji­ma su Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma, Že­lje­za­ra, Te­le­kom, So­la­na, Bje­la­si­ca Ra­da, Pri­mor­ka Bar, Kon­tej­ner­ski ter­mi­na­li, Ma­ri­na Bar, HTP Bo­ka... Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma, ob­ja­vlje­nim 2009. go­di­ne, Vla­da je od 1995. do 2007. go­di­ne od pri­va­ti­za­ci­ja pri­ho­do­va­la 609,5 mi­li­o­na eura. U tom pe­ri­o­du pro­da­ti su, iz­me­đu osta­lih, Že­lje­za­ra za pet mi­li­o­na, KAP za 50 mi­li­o­na, Rud­ni­ci bok­si­ta sa kon­ce­si­ja­ma za oko 15 mi­li­o­na, Te­le­kom za 114 mi­li­o­na. Na­kon to­ga, u 2009. go­di­ni pri­ho­do­va­no je 211 mi­li­o­na pro­da­jom udje­la u Elek­tro­pri­vre­di ita­li­jan­skoj kom­pa­ni­ji A2A, pro­da­jom Lov­ćen osi­gu­ra­nja, Ma­ri­ne Bar i da­va­njem u du­go­roč­ni za­kup po­lu­o­str­va Lu­šti­ca. Po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na pri­hod od pri­va­ti­za­ci­ja je znat­no opao, pa je 2014. go­di­ne pri­hod bio 9,7 mi­li­o­na, a go­di­nu ka­sni­je 7,8 mi­li­o­na, da bi u 2016. go­di­ni pao na sa­mo 52 hi­lja­de eura. U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na naj­vred­ni­ja je bi­la pro­da­ja Kon­tej­ner­skih ter­mi­na­la za osam mi­li­o­na.
Ta­čan broj rad­ni­ka ko­ji su pla­ti­li ceh pro­ce­sa pri­va­ti­za­ci­je te­ško je utvr­di­ti, ali ih u go­to­vo sva­kom gra­du ima po ne­ko­li­ko hi­lja­da. Ono što je po­zna­to je­ste da je na­kon pri­va­ti­za­ci­je bez po­sla u KAP-u osta­lo dvi­je hi­lja­de rad­ni­ka, u Že­lje­za­ri 1.200, Bok­si­ti­ma 1.150, Pri­mor­ki Bar 600, So­la­ni 500, Obo­du i Ko­šu­ti 3.000, Ja­vo­r­ku 300... Ovo je sa­mo če­tr­de­se­ti dio pri­va­ti­zo­va­nih pred­u­ze­ća.
Ko­li­ko su bi­le do­bre pri­va­ti­za­ci­je, osim bro­ja rad­ni­ka ko­ji su za­vr­ši­li na uli­ci, go­vo­ri i po­da­tak da je zbog lo­ših ugo­vo­ra i iz­da­va­nja ga­ran­ci­ja dr­žva pla­ti­la 260 mi­li­o­na, a mo­gu­će je i da će se ta su­ma po­ve­ća­ti, s ob­zi­rom na to da broj­ni stra­te­ški part­ne­ri sa ko­ji­ma su ras­ki­nu­ti ugo­vo­ri po­kre­ću ar­bi­tra­že pred me­đu­na­rod­nim su­do­vi­ma.
Vla­da je sa­mo za KAP i Že­lje­za­ru pla­ti­la bli­zu 250 mi­li­o­na. Zbog da­tih ga­ran­ci­ja pla­će­no je 160,4 mi­li­o­na, za so­ci­jal­ni pro­gram pet mi­li­o­na, sub­ven­ci­je za stru­ju 60 mi­li­o­na, be­ne­fi­ci­ra­ni rad­ni staž 4,5 mi­li­o­na, po­kri­va­nje tro­ško­va pro­iz­vod­nje sko­ro se­dam mi­li­o­na, a opro­šte­no je i 13 mi­li­o­na po­re­za na do­bit. Zbog iz­da­tih ga­ran­ci­ja dr­žava je pla­ti­la pet mi­li­o­na za Rud­nik bok­si­ta, če­ti­ri mi­li­o­na za Mel­go­ni­ja Pri­mor­ku...
Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić oci­je­nio je da je pri­va­ti­za­ci­ja pot­pu­no pro­ma­še­na i zlo­u­po­tre­blje­na od stra­ne vla­sti.
– Pri­va­ti­za­ci­ja je tre­ba­lo da do­ne­se in­ve­sti­ci­je, da mo­der­ni­zu­je pred­u­ze­ća i da do­pri­ne­se kon­ku­rent­no­sti na ino-tr­ži­štu. Umje­sto to­ga fa­bri­ke su ras­pr­o­da­te i opljač­ka­ne i do­ve­de­ne do ste­ča­ja i ga­še­njem. Rad­ni­ci su za­vr­ša­va­li na uli­ci, a dr­žav­na imo­vi­na se pre­li­la u pri­vat­ne dže­po­ve – na­veo je Vu­či­nić.
Či­nje­ni­ca je, ka­ko je is­ta­kao, da pro­ces pri­va­ti­za­ci­je gra­đa­ni­ma ni­je do­nio ni­šta do­bro, a da u tom dvo­de­ce­nij­skom pro­ce­su naj­vi­še po­sla ima tu­ži­la­štvo, jer je u sko­ro sva­koj pri­va­ti­za­ci­ji bi­lo ko­rup­ci­je, pra­nja nov­ca ili pljač­ke.
– Da­nas sa­mo pre­o­sta­je spa­sa­va­nje ono­ga što je osta­lo, ali to mo­že da ura­di sa­mo ne­ka dru­ga vlast. Po­treb­no je vra­ti­ti sva pred­u­ze­ća u dr­žav­no vla­sni­štvo i spri­je­či­ti ras­pro­da­ju Ve­li­ke pla­že, Bu­lja­ri­ce i dru­gih lo­ka­li­te­ta – za­klju­čio je Vu­či­nić.
D.M.


Obo­ga­tio se ma­li broj lju­di

Funk­ci­o­ner GP URA Mi­loš Ko­na­tar je ka­zao da je kod nas spro­ve­de­na di­vlja tran­zi­ci­ja, ko­ja je re­zul­ti­ra­la pljač­ka­škom pri­va­ti­za­ci­jom.
– Rad­ni­ci su osta­li bez po­sla, na uli­ci, a ma­li broj lju­di se obo­ga­tio i do­bio imo­vi­nu i re­sur­se pred­u­ze­ća ko­ja su u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je uga­še­na. Umje­sto no­vih rad­nih mje­sta i in­ve­sti­ci­ja, kod nas su ot­pu­šta­ni rad­ni­ci, pred­u­ze­ća za­tva­ra­na, a imo­vi­na ras­pro­da­va­na. Pri­va­ti­za­ci­ja se jed­no­stav­no sve­la na ras­pr­o­da­ju naj­vred­ni­jih kom­pa­ni­ja, ko­je su bi­le in­te­re­sant­ne zbog imo­vi­ne i grad­nje sta­no­va za tr­ži­šte – na­veo je Ko­na­tar.