Slu­čaj ko­ri­šće­nja Lu­ke Bu­dva tre­ba da bu­de je­dan od pri­o­ri­te­ta in­te­re­so­va­nja nad­le­žnog Dr­žav­nog tu­ži­la­štva, oci­je­ni­li su iz De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re i do­da­li da po­sto­je broj­ni raz­lo­zi i ar­gu­men­ti ko­ji upu­ću­ju na to da po­sto­je osno­vi sum­nje da je pro­tiv­prav­no i štet­no po­stu­pa­nje ko­je tra­je 16 go­di­na mo­ti­vi­sa­no ko­rup­ci­jom na vi­so­kom ni­vou. Oni su uka­za­li da su Vla­da i JP Mor­sko do­bro (JPMD) od 2002. go­di­ne ne­za­ko­ni­tim i ne­do­ma­ćin­skim po­stu­pa­njem, šti­te­ći sa­mo pri­vi­le­go­va­nu po­zi­ci­ju jed­nog te istog ko­ri­sni­ka di­je­la mor­skog do­bra u za­hva­tu Bu­dva op­šti­ni i dr­ža­vi na­ni­je­li vi­še­mi­li­on­sku šte­tu.
Lu­ku Bu­dva je 2002. go­di­ne na 15 go­di­na za­ku­pi­la fir­ma Elek­tro­vin, da bi 2003. ugo­vor pre­u­ze­la MC Ma­ri­na, či­ji je vla­snik Bra­no Mi­ću­no­vić, sve do 2014. go­di­ne, ka­da je upra­vlja­nje pre­u­ze­la Stra­teks di­ve­lop­ment, ko­jim ga­zdu­je Nil Emil­farb.
– Go­di­šnja na­kna­da za ko­ri­šće­nje Lu­ke je iz­no­si­la 25 hi­lja­da, a od 2002. do 2017. go­di­ne osnov­ni ugo­vor o ko­ri­šće­nju mor­skog do­bra je 13 pu­ta mi­je­njan i do­pu­nja­van anek­si­ma ko­ji­ma su na ne­za­ko­nit na­čin pro­ši­re­ni i po­ve­ća­ni obim i ko­li­či­na pra­va ko­ri­šće­nja jav­nog do­bra. Vla­da i JP Mor­sko do­bro du­že od de­ce­ni­ju iz­bje­ga­va­ju da re­a­li­zu­ju po­stu­pak jav­nog nad­me­ta­nja za do­bi­ja­nje kon­ce­si­je za ko­ri­šće­nje Lu­ke Bu­dva ko­ju pro­pi­su­ju Za­kon o lu­ka­ma i Za­kon o kon­ce­si­ja­ma i ti­me stvo­re pret­po­stav­ke da ovo jav­no do­bro do­bi­je su­bjekt ko­ji po­nu­di naj­bo­lje uslo­ve – ka­za­la je pred­sjed­ni­ca Mla­dih De­mo­kra­ta Bu­dve Bo­ja­na Raj­ko­vić na ju­če­ra­šnjoj pres-kon­fe­ren­ci­ji.
Na­su­prot to­me, ka­ko je na­ve­la, JPMD, pu­nu de­ce­ni­ju pri­je is­te­ka kon­ce­si­je, 2007. go­di­ne, bez ika­kvog kon­kur­sa pro­du­ža­va tra­ja­nje kon­ce­si­je za još de­set go­di­na, do 2027. go­di­ne.
– Da bi prav­ni ga­li­ma­ti­jas bio pot­pun, po­tru­di­li su se opet Vla­da i JPMD. Vla­da, za­ključ­kom od 10. apri­la 2017. pri­vre­me­no ustu­pa na ko­ri­šće­nje dio mor­skog do­bra u za­hva­tu Lu­ke Bu­dva fir­mi Du­klej ma­ri­na, od­no­sno istom su­bjek­tu ko­je je do ta­da ko­ri­sti­lo Lu­ku Bu­dva. Opet se to ra­di bez jav­nog ten­de­ra, a rok za ustu­pa­nje je „do za­vr­šet­ka pro­ce­du­re za do­dje­lu kon­ce­si­je” – po­ja­sni­la je ona.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mi­jo­mir Pe­jo­vić je ka­zao da se bli­že dvi­je go­di­ne od ka­da je Vla­da do­ni­je­la za­klju­čak o pri­vre­me­nom ustu­pa­nju na ko­ri­šće­nje Lu­ke Bu­dva istom ko­ri­sni­ku, a da od spro­vo­đe­nja pro­ce­du­re za kon­ce­si­ju ne­ma ni­šta.
– Na mo­ja broj­na pi­ta­nja po­vo­dom ove pro­ble­ma­ti­ke, iz Vla­de i Mor­skog do­bra su sti­gli skan­da­lo­zni od­go­vo­ri ko­jim se oči­gled­na na­mje­ra vla­sti da što du­že tra­je pri­vi­le­go­van po­lo­žaj vla­sni­ka Du­klej ma­ri­na po­ku­ša­va sa­kri­ti iza či­nje­ni­ce da još ni­je usvo­je­na dr­žav­na stu­di­ja lo­ka­ci­je (DSL) za Lu­ku Bu­dva – re­kao je Pe­jo­vić.
Pod­sje­tio je da je Vla­da ok­to­bra 2014. go­di­ne do­ni­je­la od­lu­ku o pri­stu­pa­nju iz­ra­di DSL za Lu­ku Bu­dva.
– Bez­oč­no je i ne­i­sti­ni­to da ne­do­no­še­nje DSL-a prav­da­ju ti­me da se Op­šti­na Bu­dva ni­je iz­ja­sni­la po­vo­dom iz­ra­de DSL za Lu­ku Bu­dva. Op­šti­na Bu­dva se ok­to­bra 2017. go­di­ne iz­ja­sni­la kon­kret­nim su­ge­sti­ja­ma i pred­lo­zi­ma – po­ru­čio je on.
Pri­vi­le­go­va­ni sta­tus fir­mi či­ji je vla­snik Emil­farb, ka­ko je ka­zao, do­no­si mi­li­on­ske pri­ho­de na šte­tu jav­nog in­te­re­sa i gra­đa­na Bu­dve i Cr­ne Go­re.
– Pri­vre­me­nim ugo­vo­rom o ko­ri­šće­nju mor­skog do­bra iz ju­na 2017. utvr­đe­na je na­kna­da od 179 hi­lja­da, a pret­hod­nih 15 go­di­na je bi­la iz­me­đu 25 i 30 hi­lja­da. I ka­da bi se go­di­šnja na­kna­da od 179 hi­lja­da uze­la kao re­al­na, a ni­je, la­ko je iz­ra­ču­na­ti da su Vla­da i JPMD u pret­hod­nih pet­na­e­stak go­di­na, ne­za­ko­ni­tim i ne­do­ma­ćin­skim po­stu­pa­njem, šti­te­ći sa­mo pri­vi­le­go­va­nu po­zi­ci­ju jed­nog te istog ko­ri­sni­ka, op­šti­ni i dr­ža­vi na­ni­je­li vi­še­mi­li­on­sku šte­tu – za­klju­čio je Pe­jo­vić.D.M.