Hro­no­lo­ški pre­gled svih ak­tiv­no­sti na iz­grad­nji auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, či­jom tra­som su se gra­đa­ni vo­zi­li sva­ki put kad se Cr­noj Go­ri spre­ma­la ne­ka ka­ta­stro­fa, od­no­sno pred­iz­bor­na kam­pa­nja i na­ja­va kra­đe iz­bo­ra, pac­ka me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce o cve­ta­nju ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la ili no­vi na­me­ti gra­đa­ni­ma, ja­sno go­vo­re o pri­stu­pu ovom pro­jek­tu, oci­je­nio je pred­sjed­nik DNP-a Mi­lan Kne­že­vić u raz­go­vo­ru za „Da­nˮ.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, DF je uka­zi­vao da će se grad­nja pre­tvo­ri­ti u du­žnič­ko rop­stvo, a da je već za jed­nu krat­ku di­o­ni­cu pla­će­no ko­li­ko za naj­sku­plji ki­lo­me­tar u Evro­pi.
– Ko­li­ko je to ozbi­ljan po­du­hvat go­vo­ri i či­nje­ni­ca ko su ak­te­ri pred­sta­ve iz 2009, ko­ji su uz šam­pa­njac, ka­ko i do­li­ku­je, sve­ča­no obe­ća­li nje­gov za­vr­še­tak na vri­je­me – dva biv­ša i je­dan sa­da­šnji pre­mi­jer sa pod­jed­na­ko uspje­šnim re­zul­ta­ti­ma svo­jih vla­da. Uz ogro­man jav­ni dug, za­kr­žlja­lu pri­vre­du, ko­rup­ci­o­na­ške afe­re i ne­do­sta­tak po­dr­ške me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja, ja­sno je da is­hod ova­kvih eks­pe­ri­me­na­ta Vla­de mo­že bi­ti sa­mo da­lje za­du­ži­va­nje dr­ža­ve i nje­nih gra­đa­na, a tak­sa od se­dam cen­ti za luk­su­znu ro­bu, ka­kvom je od­ne­dav­no go­ri­vo u Cr­noj Go­ri pro­gla­še­no od stra­ne pre­mi­je­ra, sa­mo je po­če­tak na­me­ta za „po­sao vi­je­kaˮ. Oče­ku­jem da će uvo­đe­njem no­vih tak­si i po­re­za u bli­skoj bu­duć­no­sti Vla­da po­ka­za­ti ne­slu­će­ne raz­mje­re kre­a­tiv­no­sti – ka­zao je Kne­že­vić.
On je na­gla­sio da enorm­no po­ve­ća­nje jav­nog du­ga pred­sta­vlja ne­za­u­sta­vljiv pro­ces i da je to na­ža­lost, je­di­ni mo­gu­ći is­hod vo­đe­nja vi­še­go­di­šnje po­gre­šne po­li­ti­ke Vla­de. Ka­zao je da je kon­cept za­du­ži­va­nja, ko­ji je svo­ju eska­la­ci­ju do­bio za vri­je­me Igo­ra Luk­ši­ća, u zna­čaj­nom sma­njio mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je stra­te­ških gra­na raz­vo­ja, eli­mi­ni­šu­ći pri­tom stra­ne in­ve­sti­ci­je ko­je su na ni­vou sta­ti­stič­ke gre­ške.
– Tu­ri­zam je pro­gla­šen za stra­te­šku gra­nu pri­vre­de, a Vla­da pred­u­zi­ma neo­bja­šnji­ve po­te­ze, od uvo­đe­nja sank­ci­ja Ru­si­ji, upr­kos či­nje­ni­ci da naj­ve­ći broj tu­ri­sta do­la­zi iz te ze­mlje, do Za­ko­na o za­po­šlja­va­nju stra­na­ca i oglu­ši­va­nja o va­pa­je pred­u­zet­ni­ka o ugro­že­no­sti tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Pri­ho­di od ove pri­vred­ne gra­ne u Cr­noj Go­ri i da­lje za­vi­se od to­ga ho­će li pa­sti sni­jeg na sje­ve­ru ili ki­ša na ju­gu. Sve ovo po­ka­zu­je da mi ne­ma­mo ja­snu stra­te­gi­ju raz­vo­ja sop­stve­ne eko­no­mi­je, ne­ma­mo pro­iz­vod­nju ni­ti iz­voz da bi­smo mo­gli da po­kri­je­mo mi­nu­se ko­ji se na­go­mi­la­va­ju – re­kao je Kne­že­vić.
On je na­gla­sio da ni­je po­treb­no iz­mi­šlja­ti to­plu vo­du, već sa­mo pri­mi­je­ni­ti uspje­šne mo­de­le iz tu­ri­stič­kih cen­ta­ra, po­put Tur­ske. Za raz­li­ku od Cr­ne Go­re, ko­ja či­ni sve da do­ma­ću po­ljo­pri­vre­du pot­pu­no uni­šti, Tur­ska svo­jim tu­ri­sti­ma nu­di sop­stve­ne, do­ma­će pro­iz­vo­de.
– Mi se i da­lje osla­nja­mo na pla­vo mo­re i to­plo sun­ce, a za raz­voj tu­ri­zma je po­treb­no mno­go vi­še, baš kao što je i za pri­vre­du po­treb­no mno­go vi­še od baj­ko­vi­te re­to­ri­ke, a to je, na­ža­lost, je­di­no či­me se Cr­na Go­ra mo­že po­hva­li­ti, zbog če­ga će jav­ni dug na­sta­vi­ti sa ra­stom – oci­je­nio je on.
Go­vo­re­ći o pro­ble­mi­ma ko­ji ima­ju gra­đa­ni ko­ji su po­di­gli kre­dit u švaj­car­skim fran­ci­ma, Kne­že­vić je ka­zao da po­na­ša­nje sud­skih or­ga­na po tu­žbi gra­đa­na i ig­no­ri­sa­nje od stra­ne dr­ža­ve ja­sno go­vo­ri o sta­vu pre­ma ovom pro­ble­mu o ko­me se go­vo­ri­lo par da­na i da­nas ga sko­ro ni­ko i ne po­mi­nje.
– U dr­ža­vi u ko­joj se afe­re de­ša­va­ju na dnev­nom ni­vou, ta­kvo sta­nje ne ču­di, ali bri­ne to što nad­le­žne or­ga­ne pro­blem ko­ji je na­stao sa spor­nim kre­di­ti­ma ni­je za­bri­nuo u do­volj­noj mje­ri da pre­du­zmu ko­ra­ke u ci­lju spre­ča­va­nja slič­nih si­tu­a­ci­ja u bu­duć­no­sti. Dr­ža­va ne mo­že bi­ti abo­li­ra­na od od­go­vor­no­sti, i upra­vo smo se ti­me vo­di­li pri­li­kom pred­la­ga­nja za­ko­na ko­ji bi po­nu­dio rje­še­nje za gra­đa­ne ko­ji su za­pa­li u ne­za­vid­nu si­tu­a­ci­ju uzi­ma­njem kre­di­ta u „švaj­car­ci­maˮ – re­kao je Kne­že­vić.
On je ka­zao da taj pro­blem ne po­sto­ji sa­mo kod nas, ali je či­nje­ni­ca da se ne mo­že to­le­ri­sa­ti si­stem po ko­jem se ri­zi­ci sva­lju­ju na kli­jen­te, a ban­ke ni­šta ne gu­be, već sa­mo ubi­ra­ju pro­fit.
– Sve če­šće gu­blje­nje spo­ro­va ba­na­ka pred su­do­vi­ma u Evro­pi i re­gi­o­nu go­vo­ri u pri­log to­me. Što se ti­če Cr­ne Go­re, ima­ju­ći u vi­du do­sa­da­šnja is­ku­stva, in­te­re­si gra­đa­na ne­će bi­ti iz­nad in­te­re­sa ba­na­ka, što ne ču­di, s ob­zi­rom na po­ve­za­nost dr­žav­nih zva­nič­ni­ka sa ban­kar­skim sek­to­rom. Za­to svim gra­đa­ni­ma ko­ji uzi­ma­ju kre­di­te po­ru­ču­jem da se osla­nja­ju na sop­stve­ne sna­ge, a to zna­či da do de­ta­lja raz­mo­tre sve uslo­ve pod ko­ji­ma uzi­ma­ju kre­di­te, kurs­ne raz­li­ke, a na­ro­či­to da ima­ju u vi­du či­nje­ni­cu da slu­žbe­ni­ci če­sto „za­bo­ra­ve” da po­me­nu tzv. skri­ve­ne tro­ško­ve ko­ji u zna­čaj­noj mje­ri uti­ču na ko­nač­nu vi­si­nu ra­te – po­ru­čio je Kne­že­vić.B.Ma.


In­te­re­si dr­ža­ve se ne po­kla­pa­ju sa in­te­re­si­ma vla­sti

Kne­že­vić je ka­zao da se in­te­re­si dr­ža­ve već du­go ne po­kla­pa­ju sa in­te­re­si­ma onih ko­ji je vo­de, sto­ga je Vla­da pro­gla­si­la taj­nom pri­va­ti­za­ci­je dr­žav­nih pred­u­ze­ća.
– Ta­ko će iz­bje­ći na­pa­de jav­no­sti i u mi­ru će skla­pa­ti aran­žma­ne na do­bro­bit obje pre­go­va­rač­ke stra­ne – po­je­di­na­ca ko­ji ne­sme­ta­no ras­pro­da­ju dr­žav­nu imo­vi­nu sti­ču­ći bo­gat­stvo, i ima­la­ca, uglav­nom sum­nji­vog ka­pi­ta­la, ko­ji za ma­le pa­re do­bi­ja­ju pro­fi­ta­bil­ne dr­žav­ne kom­pa­ni­je. Upra­vo je pri­va­ti­za­ci­ja jed­na od naj­po­god­ni­jih obla­sti za ko­rup­ci­ju, što je oci­je­nje­no i u iz­vje­šta­ji­ma o na­prek­tu Cr­ne Go­re na pu­tu ka EU i či­je po­sle­di­ce gra­đa­ni i te ka­ko osje­ća­ju – re­kao je Kne­že­vić.