U in­ter­vjuu „Po­bje­di” od 5. apri­la 1989. dr Ko­stić je da­lje ka­zao:
„Na­rod Cr­ne Go­re ko­sov­sku dra­mu do­ži­vlja­va emo­tiv­ni­je ne­go u dru­gim sre­di­na­ma. Tra­žio je od svog ru­ko­vod­stva an­ga­žo­va­ni­ji od­nos i kon­kret­ni­je po­te­ze. Umje­sto da po­slu­ša glas na­ro­da, ru­ko­vod­stvo se upor­no tru­di­lo da do­ka­že da je na is­toj li­ni­ji. Ako se to­me do­da iz­u­zet­no te­ška ma­te­ri­jal­na i so­ci­jal­na po­zi­ci­ja ogrom­nog di­je­la sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re i či­nje­ni­ca da se go­di­na­ma pri­ča o su­zbi­ja­nju kon­tra­re­vo­lu­ci­je na Ko­so­vu, a ta kon­tra­re­vo­lu­ci­ja po­sta­je sva­ki dan oči­gled­ni­ja i dr­ski­ja, da se go­di­na­ma pri­ča o iz­la­sku iz eko­nom­ske kri­ze, a kri­za po­sta­je sve du­blja, kod na­ro­da Cr­ne Go­re je za­vla­dao osje­ćaj bez­iz­la­za i bez­na­đa. Kod na­ro­da se pro­bu­dio sve­op­šti za­htjev za pro­mje­na­ma. Na­ro­du je do­gor­je­lo do no­ka­ta. On bi htio u pro­mje­ne, ma­kar i sa cr­nim đa­vo­lom, oče­ku­ju­ći da mu ne mo­že bi­ti go­re ne­go što je, na­da­ju­ći se da će mu pro­mje­ne do­ni­je­ti ne­ka­kav bo­lji­tak.
Pre­ma to­me, osnov­na ka­rak­te­ri­sti­ka pro­te­klih do­ga­đa­ja u Cr­noj Go­ri je sve­op­šti za­htjev za pro­mje­na­ma, a gre­ške ko­je su uči­nje­ne pri­li­kom or­ga­ni­za­ci­je mi­tin­ga so­li­dar­no­sti u Ti­to­gra­du u av­gu­stu mje­se­cu pa za­tim u ok­to­bru i u da­ni­ma po­sli­je ok­to­bra, sve do 10. ja­nu­a­ra ove go­di­ne, sa­mo su pod­sti­ca­le ne­ras­po­lo­že­nje i gnjev na­ro­da.
To su raz­lo­zi ko­ji su 11. ja­nu­a­ra iz­ve­li či­tav na­rod Cr­ne Go­re na uli­cu. Bez to­ga, ni bri­ga­de Šo­le­vi­ća i dru­gih eks­trem­nih po­je­di­na­ca ne bi uspje­le da na­rod iz­ve­du na uli­ce. Taj osnov­ni za­htjev, po­sli­je ok­to­bar­skih do­ga­đa­ja, ni­je shva­ćen. Ni­je­su po­vu­če­ni pra­vi po­te­zi i bi­lo je nor­mal­no oče­ki­va­ti eska­la­ci­ju sve­op­šteg na­rod­nog ne­za­do­volj­stva, kao što se to de­si­lo 10. i 11. ja­nu­a­ra ove go­di­ne.
Osnov­na po­zi­tiv­na ka­rak­te­ri­sti­ka ovih pro­mje­na ogle­da se u to­me što su naj­krup­ni­ju ulo­gu u ovim do­ga­đa­ji­ma od­i­gra­li mla­di lju­di, stu­den­ti Uni­ver­zi­te­ta i or­ga­ni­za­ci­ja Sa­ve­za omla­di­ne Cr­ne Go­re, što su tim do­ga­đa­ji­ma sna­žno za­po­če­ti pro­ce­si de­mo­kra­ti­za­ci­je ko­je, po mo­me uvje­re­nju, ni­ka­kve sna­ge da­nas vi­še ne mo­gu za­u­sta­vi­ti.
U sa­da­šnjem tre­nut­ku iz­u­zet­no je va­žno shva­ti­ti da je u pro­te­klim do­ga­đa­ji­ma na pi­ta­nju ustav­nih pro­mje­na Sr­bi­je, rje­ša­va­nju ko­sov­ske dra­me i ne­za­do­volj­stvu dje­lo­va­njem i po­stup­ci­ma po­li­tič­kog vr­ha Cr­ne Go­re, po­stig­nut vi­sok ste­pen je­din­stva svih dru­štve­nih slo­je­va, ali i svih shva­ta­nja i ide­o­lo­ških po­gle­da. U da­ljem raz­vo­ju za­po­če­tih de­mo­krat­skih pro­ce­sa ne­mi­nov­no će mo­ra­ti da do­đe do di­fe­ren­ci­ja­ci­je tih sna­ga i naj­va­žni­ji za­da­tak će bi­ti da se sve pro­gre­siv­ne sna­ge uje­di­ne i da za­jed­nič­ki dje­lu­ju na da­ljem raz­vi­ja­nju za­po­če­tih de­mo­krat­skih pro­ce­sa”.
Pi­ta­nje: Raz­li­či­ta vi­đe­nja do­ga­đa­ja u Cr­noj Go­ri na­i­la­ze i na raz­li­či­ta re­a­go­va­nja. Ka­ko Vi ko­men­ta­ri­še­te po­dr­šku ru­ko­vod­stva SR Slo­ve­ni­je ru­ko­vod­stvu Cr­ne Go­re po­sli­je ok­to­bar­skih do­ga­đa­ja, te ka­sni­je re­ak­ci­je u ve­zi sa „na­sil­nom smje­nom cr­no­gor­skog ru­ko­vod­stva”?
Od­go­vor: „Mi­slim da po­li­tič­ki fak­to­ri pa i sred­stva in­for­mi­sa­nja u Slo­ve­ni­ji ne­do­volj­no po­zna­ju sta­nje u Cr­noj Go­ri. Po­gre­šnoj pred­sta­vi o do­ga­đa­ji­ma u Cr­noj Go­ri do­pri­ni­je­le su i zva­nič­ne po­li­tič­ke ocje­ne do­ga­đa­ja u Cr­noj Go­ri od stra­ne po­li­tič­kog vr­ha Re­pu­bli­ke.
Mi u Cr­noj Go­ri, ta­ko­đe, ma­lo po­zna­je­mo si­tu­a­ci­ju u Slo­ve­ni­ji i sta­nje od­no­sa u toj sre­di­ni. Dje­lo­va­nje ra­znih an­ti­so­ci­ja­li­stič­kih sna­ga u Slo­ve­ni­ji ko­je je i ra­ni­je bi­lo pri­sut­no, uz ne­ga­tiv­na re­a­go­va­nja na do­ga­đa­je u Cr­noj Go­ri, i gle­da­nje na na­čin rje­ša­va­nja ko­sov­ske dra­me, ko­ja su po­ne­kad objek­tiv­no mo­gla da zna­če vi­še pod­sti­caj kon­tra­re­vo­lu­ci­ji na Ko­so­vu, ne­go nje­no eli­mi­ni­sa­nje, sve je to kod naj­ve­ćeg di­je­la sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re stvo­ri­lo ne­ga­ti­van od­nos pre­ma sve­mu što se u Slo­ve­ni­ji de­ša­va pa i pre­ma di­je­lu po­li­tič­kog ru­ko­vod­stva Slo­ve­ni­je, po­seb­no pre­ma jed­nom bro­ju naj­od­go­vor­ni­jih lju­di u po­li­tič­kom i dr­žav­nom vr­hu Slo­ve­ni­je.
U ta­kvim uslo­vi­ma če­stit­ka i po­dr­ška ko­ju je po­li­tič­ki vrh Slo­ve­ni­je upu­tio po­li­tič­kom ru­ko­vod­stvu Cr­ne Go­re sa­mo je po­ja­ča­la op­šte ne­ras­po­lo­že­nje na­ro­da pa i re­zer­ve na­ro­da Cr­ne Go­re pre­ma svom ru­ko­vod­stvu”.
Pi­ta­nje: Pre­ma mno­gim shva­ta­nji­ma ono što se do­go­di­lo u Cr­noj Go­ri po­red ne­za­do­volj­stva stan­dar­dom i po­te­zi­ma ru­ko­vod­stva, pri­pi­su­je se i in­do­lent­nom od­no­su pre­ma zbi­va­nji­ma na Ko­so­vu? Ma­ni­fe­sta­ci­je so­li­dar­no­sti pa i ok­to­bar­ski do­ga­đa­ji če­sto su ka­rak­te­ri­sa­ni kao ve­li­ko­srp­ski na­ci­o­na­li­zam. Šta Vi o to­me mi­sli­te?
Od­go­vor: „Pri­su­stvo­vao sam mi­tin­gu so­li­dar­no­sti na tr­gu Iva­na Mi­lu­ti­no­vi­ća u av­gu­stu mje­se­cu. Pra­tio sam ok­to­bar­ski mi­ting u Ti­to­gra­du do 3 sa­ta uju­tro, 8. ok­to­bra. Pri­su­stvo­vao sam i go­vo­rio na mi­tin­gu u Nik­ši­ću. Bio sam i go­vo­rio na mi­tin­gu u Pla­vu.
Imam uti­sak da su ne­ki vi­zu­el­ni ele­men­ti sa svih tih sku­po­va, kao što su sli­ke Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, za­sta­ve, pa­ro­le, pla­ka­ti i dr. pod­sta­kli ocje­ne u po­li­tič­kom vr­hu Cr­ne Go­re o pro­do­ru ve­li­ko­srp­skog na­ci­o­na­li­zma. Ja to, za­i­sta, ni­je­sam ta­ko do­ži­vio”.
(NA­STA­VI­ĆE SE)
PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ