Me­đu broj­nim knji­ga­ma ko­je je Ce­ti­nja­nin Vo­ji­slav Bu­do Gle­dić, naš po­zna­ti pu­bli­ci­sta i po­pu­la­ri­za­tor na­u­ke, po­sve­tio ve­li­ka­ni­ma na­u­ke, ko­ji su svo­jim dje­li­ma vječ­no za­du­ži­li svi­jet, zna­čaj­no mje­sto za­u­zi­ma i knji­ga o Al­be­r­tu Ajn­štaj­nu, neo­spor­no jed­nom od naj­ve­ćih fi­zi­ča­ra 20. vi­je­ka i, ujed­no, jed­nom od naj­zna­čaj­ni­jih i naj­ču­ve­ni­jih na­uč­ni­ka u isto­ri­ji. Ži­vot­ni i stva­ra­lač­ki put tog čo­vje­ka, tvor­ca ču­ve­ne te­o­ri­je re­la­tiv­no­sti, do­bit­ni­ka No­be­lo­ve na­gra­de za fi­zi­ku i ve­li­kog pa­ci­fi­ste i hu­ma­ni­ste, Gle­dić je opi­sao u knji­zi „Al­bert Ajn­štajn – ži­vot i dje­lo”. Knji­gu je iz­dao pod­go­rič­ki CIP, a uz sa­gla­snost nje­go­vog vla­sni­ka, go­spo­di­na Pre­dra­ga Pe­tri­če­vi­ća, iz nje će­mo či­ta­o­ci­ma u na­red­nih ne­ko­li­ko bro­je­va pre­ni­je­ti naj­za­ni­mlji­vi­je de­ta­lje.
Vo­ji­slav Gle­dić je, ina­če, do sa­da ob­ja­vio pre­ko pe­de­set sa­mo­stal­nih na­slo­va slič­ne te­ma­ti­ke, a ne­ko­li­ko nje­go­vih ru­ko­pi­sa na­la­zi se u pri­pre­mi. Bio je pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke i dru­gih pred­me­ta u Gim­na­zi­ji i Teh­nič­koj ško­li na Ce­ti­nju. Član je Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i Sa­ve­za no­vi­na­ra Sr­bi­je i Cr­ne Go­re.
Ka­da se da­nas po­me­ne ime Al­ber­ta Ajn­štaj­na, on­da se obič­no po­mi­sli na neo­bič­nu te­o­ri­ju re­la­tiv­no­sti. Ona je, za­pra­vo, sa­sta­vlje­na od dva di­je­la, od spe­ci­jal­ne i op­šte te­o­ri­je re­la­tiv­no­sti. Ka­sni­je je na­sto­jao da svo­ju te­o­ri­ju i da­lje pro­du­bi i pro­ši­ri ta­ko da je de­ce­ni­ja­ma ra­dio na for­mi­li­sa­nju svo­je uop­šte­ne ili uni­fi­ci­ra­ne te­o­ri­je. Ta nje­go­va na­sto­ja­nja su, za­pra­vo, bi­la usmje­re­na na rje­ša­va­nje pro­ble­ma po­ve­zi­va­nja gra­vi­ta­ci­o­nog po­lja sa dru­gim fi­zič­kim po­lji­ma. Bio je du­bo­ko uvje­ren da je gra­vi­ta­ci­ja sa­mo je­dan od sa­stav­nih fe­no­me­na op­šte te­o­ri­je po­lja.
Po­red te­o­ri­je re­la­tiv­no­sti, Ajn­štajn je još 1905. go­di­ne, da­kle na sa­mom po­čet­ku svo­je na­uč­ne dje­lat­no­sti, po­čeo da ob­ra­đu­je i dru­ge obla­sti fi­zi­ke. On je 1905. go­di­ne ob­ja­vio pet kla­sič­nih i epo­hal­nih na­uč­nih ra­do­va ko­ji­ma je ne sa­mo po­čeo da iz­gra­đu­je te­o­ri­ju re­la­tiv­no­sti, ne­go i da uda­ra te­me­lje dru­goj osnov­noj obla­sti sa­vre­me­ne fi­zi­ke, a to je kvant­na me­ha­ni­ka. Ta­da je, na­i­me, Ajn­štajn utvr­dio da je i svje­tlost kvant­ne pri­ro­de, da ona, po­red elek­tor­mag­net­nog zra­če­nja, ima i kor­pu­sku­lar­nu pri­ro­du. Kvant svje­tlo­sti se na­zi­va fo­ton, a nje­go­vo ot­kri­će je ka­sni­je omo­gu­ći­lo da se iz­gra­di kla­sič­na i re­la­ti­vi­stič­ka kvant­na te­o­ri­ja (u či­joj se osno­vi na­la­zi ge­ni­jal­na Ajn­štaj­no­va ide­ja da su su­ba­tom­ske če­sti­ce kor­pu­sku­lar­no-ta­la­sne pri­ro­de).
Ajn­štajn je još kao mlad čo­vjek, sa sve­ga 22 go­di­ne, po­čeo da da­je iz­u­zet­no zna­čaj­ne i ori­gi­nal­ne na­uč­ne pri­lo­ge ra­znim obla­sti­ma fi­zi­ke. Već sa 26 go­di­na on po­či­nje da iz­gra­đu­je no­vu te­o­ri­ju re­la­tiv­no­sti, ko­ja i da­nas pred­sta­vlja je­dan od te­melj­nih stu­bo­va sa­vre­me­ne fi­zi­ke. Naj­pri­je je 1905. po­čeo da iz­gra­đu­je spe­ci­jal­nu, a de­set go­di­na ka­sni­je (1915) svo­ju op­štu te­o­ri­ju re­la­tiv­no­sti. Pr­va te­o­ri­ja se od­no­si na ti­je­la ko­ja se kre­ću uni­form­no i pra­vo­li­nij­ski, a op­šta na tzv. ur­ba­na kre­ta­nja (i gra­vi­ta­ci­ju). Ono što je naj­bit­ni­je u tom nje­go­vom raz­ma­tra­nju je­ste pot­pu­no no­vo i ori­gi­nal­no tre­ti­ra­nje osnov­nih fi­zič­kih po­ja­va i poj­mo­va – od pro­sto­ra i vre­me­na, pa pre­ko ma­se, ener­gi­je i im­pul­sa, do ubr­za­nog kre­ta­nja i gra­vi­ta­ci­je. Po­ka­za­lo se da su to ve­o­ma slo­že­na i kom­plek­sna pi­ta­nja i da se mo­gu raz­ma­tra­ti na pot­pu­no nov i do ta­da neo­bi­čan na­čin.
Al­bert Ajn­štajn je ro­đen 14. mar­ta 1879. go­di­ne u nje­mač­kom gra­du Ul­mu, po­kra­ji­na Vir­tem­berg, u je­vrej­skoj po­ro­di­ci. Nje­gov otac Her­man je imao sop­stve­no pred­u­ze­će (ma­lu fa­bri­ku) ko­je se ba­vi­lo pro­iz­vod­njom elek­tro­ma­te­ri­ja­la i elek­tro­o­pre­me. Za­hva­lju­ju­ći uspje­šnom po­slo­va­nju, bar u po­čet­ku, po­ro­di­ca Ajn­štajn je ži­vje­la u re­la­tiv­no ugod­nim uslo­vi­ma. Pri­pa­da­la je sred­njem dru­štve­nom slo­ju i na­sto­ja­la da ži­vi u skla­du sa ta­kvim dru­štve­nim sta­tu­som. U tom okru­že­nju je, ta­ko­đe, na­sto­ja­la da obra­zu­je i vas­pi­ta­va svo­je dvo­je dje­ce.
Iako je dje­tinj­stvo pro­veo u do­sta udob­nim uslo­vi­ma, tre­ba, ipak, is­ta­ći da su po­slov­ne pri­li­ke u ko­ji­ma je ra­di­la fir­ma Ajn­štaj­no­vih ima­la i pe­ri­o­de uspo­na i pa­do­va. Bi­lo je od­re­đe­nih kri­za ko­je su na­sta­ja­le usled tr­ži­šnih uslo­va. Ta­da je elek­trič­na ener­gi­ja tek po­če­la se ši­re pri­mje­nju­je, pa su se mi­je­nja­le okol­no­sti pod ko­ji­ma su se po­trep­šti­ne iz te obla­sti ko­ri­sti­le. Maj­ka bu­du­ćeg ve­li­ka­na Pa­u­li­na po­ti­ca­la je ta­ko­đe iz je­vrej­ske po­ro­di­ce. Kao dje­voj­ka se pre­zi­va­la Koh. Bi­la je ozbilj­na i ple­me­ni­ta že­na, umjet­nič­ki na­stro­je­na, a ve­o­ma je li­je­po svi­ra­la na kla­vi­ru. Sto­ga je na­sto­ja­la da mu­zič­ki obra­zu­je i svog je­din­ca ka­ko bi osje­tio lje­po­te umjet­nič­kog do­ži­vlja­va­nja. Ima­la je smi­sla i za hu­mor, a tu ka­rak­te­ri­stič­nu oso­bi­nu je, do­ne­kle, pre­ni­je­la i na svo­ga Al­ber­ta.
Ajn­štajn je imao se­stru Ma­ju, ko­ja je bi­la če­ti­ri go­di­ne mla­đa od nje­ga. Ma­ja je ro­đe­na 18. no­vem­bra 1883. go­di­ne, ka­da je po­ro­di­ca Ajn­štajn ži­vje­la u Min­he­nu. U vri­je­me Al­ber­to­vog ro­đe­nja, Ulm je imao 32 hi­lja­de sta­nov­ni­ka, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i oko 700 čla­no­va je­vrej­ske za­jed­ni­ce. Je­vre­ji su se ve­ći­nom ba­vi­li tr­go­vi­nom i in­du­strij­skom pro­iz­vod­njom i bi­li su sa­stav­ni dio nje­mač­kog dru­štva. Nji­ho­va pre­da­nost po­slu je do­pri­no­si­la da bu­du ve­o­ma imuć­ni lju­di, či­ja je po­slov­nost bi­la po­zna­ta i ima­la po­se­ban zna­čaj i za nji­hov op­šte­dru­štve­ni sta­tus.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

PRI­RE­DIO:
MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ