Pri­re­dio: Bo­jan Ka­le­zić





Ukrat­ko, na sta­di­o­nu Gel­zen­kir­he­na 16. ju­na, Me­si je po­no­vo bio na klu­pi. Imao je po­red se­be Kar­lo­sa Te­ve­za da mu pravi dru­štvo, i za 65 mi­nu­ta je vi­dio tri go­la i pi­tao se ko­li­ko bi on mo­gao da ih po­stig­ne. Za­tim je ustao na no­ge, u svo­joj flu­o­re­scent­noj tre­ner­ci, i za­gri­ja­vao se po­red aut-li­ni­je. Za­gri­ja­va­nje je obe­ća­va­ju­ći znak. Vra­tio se na klu­pu, sa­slu­šao in­struk­ci­je i ono što mu je tre­ner po­ka­zi­vao, i naj­zad ga je po­moć­ni tre­ner Ugo To­ka­li pu­stio da ob­u­če pla­vi dres sa bro­jem 19. Nje­gov pr­vi na­stup na Svjet­skom pr­ven­stvu po­čeo je u 74. mi­nu­tu. Ušao je umje­sto Mak­si­ja Ro­dri­ge­za, uklju­čiv­ši se u igru u isto vri­je­me kad i Kar­los Te­vez, dru­gi omla­di­nac u ti­mu. Na tri­bi­na­ma Ma­ra­do­na je po­di­gao ru­ku u va­zduh, vi­ču­ći i kli­ču­ći za­jed­no sa hi­lja­da­ma na­vi­ja­ča Ar­gen­ti­ne. Pje­va­li su: „Ole, ole, ole, ole, Me-si­ii, Me-si­i­ii”! Ne­ko je po­di­gao po­ster sa Bu­vi­nim li­cem po­red tro­fe­ja Svjet­skog pr­ven­stva. Is­pod je pi­sa­lo: „Ovo je moj san”. Dru­gi su ma­ha­li tran­spa­ren­tom na kom je pi­sa­lo: „On je Ar­gen­ti­nac i on je Me­si­ja”. Za­htje­vu jed­ne dje­voj­či­ce ko­ja je ma­ha­la tran­spa­ren­tom ‒ „Ho­ze, pu­sti Me­si­ja da igra (mo­lim te)” ‒ naj­zad je udo­vo­lje­no.
Pre­o­kre­nuo
tok utak­mi­ce
Do sa­da je Al­bi­se­le­ste igrao do­bro, ali ka­da je Bu­va ušao stva­ri su se pro­mi­je­ni­le: broj 19 je na­tje­rao tim ko­ji je po­čeo da spa­va na lo­vo­ri­ka­ma da se pro­bu­di, po­no­vo ih je po­kre­nuo, uči­nio je da poč­nu sve vi­še da ubr­za­va­ju. Do­da­li su mu lop­tu i on je jur­nuo kao stri­je­la, sa je­di­nim ci­ljem da stig­ne do pro­tiv­nič­kog go­la. Iza­zvao je pra­vi spek­takl dok je iz­mi­cao ka go­lu. Slo­bo­dan uda­rac je br­zo iz­ve­den i Leo je pri­mio lop­tu, si­je­va­ju­ći duž li­je­ve stra­ne še­sna­e­ster­ca. Sti­gao je do li­ni­je, po­di­gao gla­vu i uba­cio lop­tu pred sta­ti­ve na sa­vr­še­no mje­sto za Kre­spa ko­ji je, pred­vi­djev­ši re­ak­ci­ju srp­ske od­bra­ne, is­pru­žio no­gu i po­di­gao ukup­ni zbir go­lo­va na če­ti­ri. U 87. mi­nu­tu Te­vez je do­dao Kre­spu, ko­ji je vra­tio lop­tu na­zad Te­ve­zu a on je, na­kon što je po­sti­gao pe­ti gol, po­ka­zao svo­ju ve­li­ko­du­šnost ša­lju­ći lop­tu Me­si­ju, ko­ji je po­kre­tao igru na de­snom kri­lu. On je pro­šao po­red od­bram­be­nog igra­ča pro­tiv­ni­ka i po­sti­gao še­sti gol, gur­nuv­ši lop­tu iz­me­đu sta­ti­ve i gol­ma­no­ve ru­ke. Za­tim je za­stao da po­ka­že na igra­ča ko­ji mu je po­klo­nio gol. Kre­spo je pri­tr­čao da ga za­gr­li, pu­bli­ka je po­di­vlja­la. Ovog pu­ta je to bio fan­ta­sti­čan de­bi na Svjet­skom pr­ven­stvu, iako je kao i obič­no čo­vjek o ko­me se ra­di smi­ri­vao si­tu­a­ci­ju: „Ni­sam raz­mi­šljao o svom de­bi­ju. Raz­mi­šljao sam o po­bje­di u utak­mi­ci u ko­joj sam za­i­sta že­lio da igram. Naj­i­skre­ni­je, još ni­sam raz­mi­šljao o či­nje­ni­ci da sam sa­da igrač na Svjet­skom pr­ven­stvu i da sam da­nas is­pu­nio svoj san.
Ni mi­nut u igri
Iako sa vi­še te­ško­ća ne­go što je oče­ki­va­la, Ar­gen­ti­na je pro­šla u če­tvrt-fi­na­le. U Ber­li­nu, 30. ju­na, če­kao ih je do­ma­ćin pr­ven­stva Nje­mač­ka. Bi­lo je to 120 mi­nu­ta igre, od ko­jih Leo Me­si ni­je od­i­grao ni je­dan je­di­ni. To je mi­ste­ri­ja ko­ja je iza­zva­la po­le­mi­ku o utak­mi­ci ko­ju je Ar­gen­ti­na na kra­ju iz­gu­bi­la na pe­na­le (4 – 2, po­sli­je ne­ri­je­še­nog re­zul­ta­ta 1 - 1 na kra­ju pro­du­že­ta­ka). Haj­de da pre­mo­ta­mo sni­mak tog od­lu­ču­ju­ćeg me­ča, da bi­smo ra­zu­mje­li ka­ko to da je igrač ko­ji je mo­gao da ima od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u osva­ja­nju Svjet­skog pr­ven­stva za­vr­šio na klu­pi. Pe­ker­man je za­mi­je­nio Sa­vi­o­lu Te­ve­zom u po­čet­noj po­sta­vi, a Lu­čo Gon­za­les je ta­ko­đe ušao na po­čet­ku. Dva igra­ča ko­ja su do­bro sa­ra­đi­va­la sa ti­mom ‒ tu se ni­je ima­lo šta pri­go­vo­ri­ti. Pe­ker­man je bio pri­mo­ran da na­pra­vi pr­vu iz­mje­nu u 71. mi­nu­tu, ka­da je Pa­to Abon­dan­si­je­ri po­vri­je­đen u su­da­ru sa di­vov­skim nje­mač­kim igra­či­ma. Umje­sto nje­ga je ušao Leo Fran­ko. Sle­de­ći ko­ji je iza­šao bio je Ri­kel­me ‒ „bio je umo­ran”, re­kao je šef struč­nog šta­ba. Za­mi­je­nio ga je Kam­bi­ja­so. Me­na­džer je po­ku­ša­vao da po­stig­ne rav­no­te­žu, ili bo­lje re­če­no, po­ku­ša­vao je da za­tvo­ri pri­la­ze go­lu i bra­ni re­zul­tat. Ar­gen­ti­na je vo­di­la sa 1 - 0 za­hva­lju­ju­ći udar­cu gla­vom Aja­le, ali igra­či su stal­no bi­li za­tvo­re­ni na svo­joj po­lo­vi­ni i kri­vi­li su Ni­jem­ce za te­ške udar­ce ko­je su pri­ma­li. U 79. mi­nu­tu je na­pra­vlje­na po­sled­nja iz­mje­na ka­da je Kruz ušao umje­sto Kre­spa, sa­mo ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka pri­je ne­go što je Klo­se gla­vom iz­jed­na­čio re­zul­tat. Za po­pra­vlja­nje si­tu­a­ci­je bi­la je po­treb­na br­zi­na, vje­šti­na i kre­a­tiv­nost, ko­je Kruz ni­je imao a Te­vez vi­še ni­je mo­gao da po­stig­ne zbog umo­ra po­sli­je igra­nja či­ta­ve utak­mi­ce. U su­šti­ni, bio im je po­tre­ban Me­si. Op­šte mi­šlje­nje je iz­gle­da bi­lo da bi, u slu­ča­ju da je on ušao, Ar­gen­ti­na ri­je­ši­la utak­mi­cu pri­je ne­go što bi do­šlo do iz­vo­đe­nja pe­na­la. On bi na se­be pre­u­zeo da pro­mi­je­ni si­tu­a­ci­ju.
Na­sta­vi­će se