PI­ŠE: DR BRAN­KO BA­BIĆ


Pr­vi opis ba­ta­ljon­skog bar­ja­ka da­ti­ra iz 1905. – do­pis Mi­ni­star­stva ino­stra­nih dje­la Cr­ne Go­re od­go­va­ra­ju­ćem mi­ni­star­stvu En­gle­ske. Iz nje­ga se vi­di da se na cr­ve­nom po­lju sa bi­je­lim ob­ru­bom na­la­zio dvo­gla­vi orao sa vla­dar­skim ini­ci­ja­li­ma na šti­tu. Orao dr­ži u kan­dža­ma vla­dar­ske ini­ci­ja­le (skip­tar i šar).
U Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re ozna­če­na su če­ti­ri bar­ja­ka kao ba­ta­ljon­ska. Je­dan pri­pa­da Cuc­ko-će­klić­kom, a dru­gi Ce­klin­sko-do­br­skom ba­ta­ljo­nu. Te za­sta­ve su sa jed­nim li­cem, pra­vo­u­ga­o­nog su ob­li­ka, ma­šin­ski ra­đe­ne od dvi­je vr­ste tka­ni­na. Po­lje bar­ja­ka je cr­ve­ne bo­je, sa ši­ro­kim bi­je­lim ob­ru­bom. Ipak, me­đu nji­ma po­sto­je tip­ske raz­li­ke. Na jed­noj za­sta­vi dvo­gla­vi orao je sa is­pup­če­nim ra­ši­re­nim kri­li­ma, a na dru­gom ti­pu su iz­du­blje­no ra­ši­re­na kri­la. Na jed­nom ti­pu je gu­sto per­je or­la i kr­zno la­va sa pla­vim, a na dru­gom sa sme­đim ni­ti­ma, a i kru­ne se raz­li­ku­ju po ob­li­ku i bo­gat­stvu ukra­sa – ka­me­nja. Čak ini­ci­ja­li na šti­tu ni­je­su jed­na­ki po ob­li­ku i na­gla­še­no­sti iz­ra­de. Pa ni šar ni­je isti. Je­dan je pla­ve bo­je, sa ver­ti­kal­nim i ho­ri­zon­tal­nim oko­vom, a dru­gi sa ho­ri­zon­tal­nim ši­ro­kim oko­vom. Raz­li­ka po­sto­ji i u ši­ri­ni ob­ru­ba. Po­sto­je raz­li­ke i u di­men­zi­ja­ma za­sta­va, ma­da se kre­ću oko 130h115 do 119 cm. Pri­mjet­na je raz­li­ka u ši­ri­ni bi­je­log ru­ba – od 11 do 15 cm.
Bri­gad­ni bar­jak­ta­ri se u do­ku­men­ti­ma pr­vi put po­mi­nju 1885. go­di­ne, a bri­gad­ni bar­ja­ci tek 1900. go­di­ne, ka­da je bi­lo neo­p­hod­no iz­ra­di­ti 9 bri­gad­nih bar­ja­ka za de­vet bar­jak­ta­ra po­sto­je­ćih 9 bri­ga­da. Ci­je­na po bar­ja­ku je 25 fi­o­ri­na, jer su oni ra­đe­ni od kva­li­tet­ni­jeg ma­te­ri­ja­la.
Ci­ti­ra­ni do­ku­ment iz 1905. g. ka­že: „Bri­gad­ne za­sta­ve se ne raz­li­ku­ju od ba­ta­li­on­skih osim u kva­li­te­tu ko­ri­šće­ne tka­ni­ne”. Po­znat nam je sa­mo je­dan bri­gad­ni bar­jak, kao i na fo­to­gra­fi­ja­ma NM CG.
Za­sta­ve su pra­vo­u­ga­o­nog ob­li­ka, na cr­ve­nom po­lju sa bi­je­lim ob­ru­bom na­la­zi se dvo­gla­vi orao bi­je­le bo­je, sa svim kom­po­nen­ta­ma kao i ba­ta­ljon­ski, uklju­ču­ju­ći i la­va i kru­nu. Ne­ma bit­ni­jih raz­li­ka u li­kov­noj ob­ra­di iz­me­đu ba­ta­ljon­skih i bri­gad­nih ba­r­ja­ka.
Jed­no vri­je­me – u do­ba knja­za Da­ni­la, i kra­će vri­je­me u do­ba knja­za Ni­ko­le, po­sto­ja­li su i gar­dij­ski bar­ja­ci. Ne­ma sa­ču­va­nih, ali ostao nam je nji­hov opis kod Ra­da Tu­ro­va Pla­men­ca. Na cr­ve­nom po­lju na­la­zi se bi­je­li dvo­gla­vi orao. K. Pet­ko­vić po­mi­nje tri ti­pa cr­no­gor­skih za­sta­va, a pret­po­sta­vlja se da se ter­min „zna­mja” od­no­si na gar­dij­sku za­sta­vu. Ova za­sta­va bar po Pla­men­če­vu sje­ća­nju bi­la je u funk­ci­ji od 1858. do 1871. ili 1880. g., ka­da je Gar­da uki­nu­ta. O po­sto­ja­nju ove Gar­de svje­do­či i pi­smo voj­vo­de I. Pla­men­ca , ko­ji iz Be­ča tra­ži da se pro­na­đe i po­ša­lje bar­jak ko­ji je u do­ba knja­za Da­ni­la „gar­da no­si­la”.
Oslo­bo­đe­nje gra­do­va u Ve­ljem ra­tu uslo­vi­lo je usta­no­vu no­ve vr­ste voj­nič­kih za­sta­va– grad­ski ili tvr­đav­ski bar­ja­ci.Naj­pri­je su usta­no­vlje­na dva bar­ja­ka za Bar i Vo­lu­ji­cu . Ne­što ka­sni­je na­ru­če­na su i dva bar­ja­ka za Ul­cinj, po­tom i za Nik­šić, Spu­ški grad, i ta­ko da­lje. Ovi bar­ja­ci su bi­li ve­ći od dru­gih za­sta­va, a ra­đe­ni od čvr­stog plat­na – „ja­kog zbog vje­tra”. Sa­ču­van je i do­ku­ment, ko­jim Voj­na upra­va is­pla­ću­je ra­čun za 4 ve­lja bar­ja­ka za tvr­đa­ve. Iz­ra­đe­no je ne­ko­li­ko de­se­ti­na ve­li­kih za­sta­va za „for­ti­ce” od bi­je­log „bu­ra­ta”, a do­ba­vlje­ne su iz Tr­sta 1881. go­di­ne.
Ove tvr­đav­ske za­sta­ve su bi­le sa sim­bo­lom dvo­gla­vog or­la i la­va na cr­ve­nom po­lju. Mi­ni­star­stvo voj­no je da­lo i uput­stva ka­ko da se ru­ku­je sa ovi­ma za­sta­va­ma, ka­da da se is­ti­ču, a ka­da da se spu­šta­ju ili skla­nja­ju, za­vi­sno od pri­god­nih sve­ča­no­sti i vre­men­skih pri­li­ka. Bar­jak se za sve­ča­nost di­zao pri­je iz­la­ska Sun­ca, a ski­dao se „u za­laz Sun­ca”. Is­ti­can je blag­da­ni­ma i ne­dje­ljom, pri do­la­sku i ba­vlje­nju Go­spo­da­ra, i sa­mo ako je li­je­po vri­je­me, jer se pa­zi­lo da se bar­jak ne po­ci­je­pa zbog lo­šeg vre­me­na. Na­vo­di se po­stu­pak s bar­ja­ci­ma u Pod­go­ri­ci i Nik­ši­ću .
Di­men­zi­je ovih za­sta­va su bi­le ve­će od osta­lih bar­ja­ka. Dvi­je ova­kve za­sta­ve iz­ra­đe­ne u Tr­stu bi­le su po tri me­tra du­ži­ne i 240 cm ši­ri­ne. Naj­zad, ove za­sta­ve su is­ti­ca­ne na tvr­đa­va­ma, gra­do­vi­ma, voj­nim sla­ga­li­šti­ma, uop­šte na voj­nim objek­ti­ma, voj­nim sta­no­vi­ma i ta­ko da­lje.
Mi u ovom tek­stu ni­je­smo tre­ti­ra­li dr­žav­ne, od­no­sno dvor­ske i di­na­stič­ke za­sta­ve, već smo ob­ra­đi­va­li sa­mo voj­nič­ke bar­ja­ke.
Ob­ra­di­li smo, da­kle, raz­voj­ni put cr­no­gor­skih voj­nič­kih bar­ja­ka od kra­ja XVII vi­je­ka do kra­ja ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re. Opi­sa­li smo sve vr­ste tih bar­ja­ka u kon­tek­stu raz­vo­ja cr­no­gor­ske dr­ža­ve. Pre­o­sta­lo je da se ob­ra­di funk­ci­ja i zna­čaj tih bar­ja­ka, kao i nji­ho­ve na­rudž­bi­ne. Ta­ko­đe, pre­o­sta­je da se opi­šu bar­jak­tar­ski gr­bo­vi, kao i nji­ho­ve iz­ra­de i na­bav­ke.
Po bar­ja­ci­ma se ras­po­zna­je sop­stve­na i ne­pri­ja­telj­ska voj­ska. Bar­jak je sma­tran sve­ti­njom, ču­va­nom po ci­je­nu ži­vo­ta, pa se ni­je do­pu­šta­lo da pad­ne u ru­ke ne­pri­ja­te­lja. „Bar­jak je bio po­nos i re­li­kvi­ja”. On se ni­je is­pu­štao iz ru­ku do­kle god je bio u po­sje­du po­ro­di­ce, za­tim brat­stva mu­ška­ra­ca spo­sob­nih i za­slu­žnih da ga no­se.
(NA­STA­VI­ĆE SE)