Pi­še: dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj


Dzi­ga Ver­tov, fa­na­tič­ni en­tu­zi­ja­sta do­šao je na ide­ju da zdru­žu­je snim­ke na­pra­vlje­ne u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma i na ra­znim mje­sti­ma ra­di pot­pu­ni­jeg pri­ka­za od­re­đe­ne te­me. Ovaj po­stu­pak na pr­vi po­gled zbu­nju­je, ali je to bio je­di­ni na­čin da Ver­tov sam za se­be ofor­mi po­lje či­ste isti­ne bez ko­jeg mu je iz­gle­da­lo ne­mo­gu­će iza­zva­ti pra­vo umjet­nič­ko dje­lo­va­nje fil­ma. Osnov­no je, pre­ma to­me, bi­lo što su svi oda­bra­ni ka­dro­vi za­i­sta pro­vje­re­ni u svom po­ten­ci­ja­lu, ka­ko se ka­sni­je u mon­ta­ži ne bi is­pri­je­či­le te­ško­će, od­no­sno sum­nje u nji­ho­vu ap­so­lut­nu di­na­mi­ku i kva­li­tet. Ta­ko je na­stao film o sa­hra­ni žr­ta­va kon­tra­re­vo­lu­ci­je u či­ju su kon­struk­ci­ju ugra­đe­ni snim­ci iz Astra­ha­na, za­tim iz Kron­šta­ta (za­tr­pa­va­nje gro­bo­va), dok sni­mak plo­tu­na po­ti­če iz jed­ne ka­sni­je si­tu­a­ci­je sni­mlje­ne u sa­mom Pe­tro­gra­du, a ko­ri­šće­ni su i iz­vje­sni ka­dro­vi na­či­nje­ni u Mo­skvi ne­po­sred­no pri­je re­a­la­za­ci­je ove za­mi­sli. Kon­trol­na ko­pi­ja je bi­la ohra­bru­ju­ća i Ver­tov svo­je ot­kri­će sa­op­šta­va jav­no­sti pu­tem ma­ni­fe­sta. Ka­ko po­mo­ću fil­ma do­ći do pred­sta­ve o no­vom i sa­vr­še­ni­jem čo­vje­ku, bi­ću ko­je će bi­ti sim­bol re­vo­lu­ci­je i ide­a­la sva­kog so­vjet­skog gra­đa­ni­na? Te­o­ret­ski, tre­ba­lo je vi­zu­el­ne for­me usa­gla­si­ti sa unu­tra­šnjim kva­li­te­tom pred­me­ta; od snim­ka se ni­je oče­ki­vao sa­mo for­mal­ni re­a­li­zam, već pot­pu­ni od­raz unu­tra­šnjih vri­jed­no­sti čo­vje­ka, od­no­sno nje­go­ve sli­ke svi­je­ta. Jer, film­ska isti­na sa­ma po se­bi ne po­sto­ji ni­ti je ka­me­ra mo­že do­ča­ra­ti bez in­ter­ven­ci­je i stva­ra­lač­ke po­mo­ći re­ži­je i mon­ta­že.
Zna­či, ona se stva­ra i upot­pu­nju­je u svim svo­jim emo­tiv­nim i spo­znaj­nim pre­mi­sa­ma sve dok ne do­stig­ne že­lje­ne for­me. Za Ver­to­va je pro­blem bio je­di­no u to­me ka­ko za­dr­ža­ti te či­ste for­me i spri­je­či­ti da odu u ap­strak­ci­ju, od­no­sno da se odvo­je od stvar­no­sti. I za­to je sam kre­nuo sa ka­me­rom u po­tra­gu za ma­te­ri­ja­lom ko­ji će mu omo­gu­ći­ti da do­đe do pri­želj­ki­va­nih ob­li­ka eks­pre­siv­nih ka­dro­va na či­joj bi sna­zi po­či­va­le sve ka­sni­je idej­no-estet­ske for­mu­la­ci­je fil­ma. Fa­vo­ri­zo­van je krup­ni plan na šte­tu to­ta­la, oslo­ba­đan ne­po­sred­nih spolj­nih ka­rak­te­ri­sti­ka i već pri­li­kom sni­ma­nja pri­pre­man da po­sta­ne sa­mo kva­li­tet od­re­đe­nog ele­men­ta u mon­ta­žnom ob­li­ko­va­nju sa­dr­žaj­ni­je, ljep­še i iz­ra­žaj­ni­je cje­li­ne. Na taj na­čin se do­šlo i do te­ze po ko­joj fak­to­gra­fi­ja ni­je je­di­na i naj­bo­lja sli­ka jed­ne re­al­no­sti (!) ni­ti pred­sta­vlja ono bit­no na šta re­di­telj svo­jim dje­lom že­li da skre­ne pa­žnju. Umje­sto uti­ska išlo se za do­ča­ra­va­njem sa­mog zna­če­nja stvar­no­sti, što je, opet, u kre­a­tiv­nom po­stup­ku pod­ra­zu­mi­je­va­lo ne sa­mo su­ko­blja­va­nje sa isti­nom već i nje­no op­tič­ko pre­va­zi­la­že­nje. Sa­ma po­ja­va za se­be ne pred­sta­vlja za ka­me­ru ni­ka­kvu od­re­đe­nu vri­jed­nost i ka­me­ra mo­ra uvi­jek da se in­te­re­su­je šta je iza to­ga blje­ska, da uhva­ti ono što ljud­sko oko ne vi­di, i vi­še od to­ga – da afir­mi­še te zna­čaj­ne vri­jed­no­sti ko­je omo­gu­ća­va­ju da pro­nik­ne­mo u pri­ro­du rit­ma i su­šti­nu do­ga­đa­ja. Bez te unu­tra­šnje ana­to­mi­je re­al­no­sti te­ško je, uop­šte i po­mi­šlja­ti na iz­ra­ža­va­nje nje­nog pra­vog smi­sla. U prak­si je za Ver­to­va to bi­la mo­guć­nost da se afir­mi­še re­vo­lu­ci­o­nar­ni duh u čo­vje­ku i nje­go­va stvar­na, or­gan­ska od­luč­nost da is­tra­je u ovoj ži­la­voj bor­bi za sop­stve­ne ide­a­le. Že­lio je da oprav­da svo­je va­tre­no ubje­đe­nje da se čo­vjek bo­ri za re­vo­lu­ci­ju i nje­ne te­ko­vi­ne kao za svoj lič­ni ži­vot. Kri­te­ri­jum uspje­ha bio je isto ta­ko ja­sno for­mu­li­san – re­di­i­telj ta­kvim sa­gle­da­va­njem mo­ra da nad­vla­da spolj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je ži­vo­ta i da svo­ja kon­kret­na ot­kri­ća do­ve­de do op­što­sti.
(Na­sta­vi­će se)
ban­gor­ski@t-com.me