PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Bi­lo je i dru­gih zna­ko­va ko­ji su uka­zi­va­li na udar iz Bo­sne i pre­ko Sa­ve u Ma­čvu, po­seb­no raz­voj pru­ga ka toj gra­ni­ci i špi­jun­sko iz­vi­đa­nje na­stu­pa­ju­ćih pra­va­ca. Ta­ko­đe, austro­u­gar­ska ge­ne­ral­štab­na pu­to­va­nja oba­vlja­na su u Bo­sni i pre­ma Dri­ni. Ka­da je Oba­vje­štaj­no odje­lje­nje srp­skog ge­ne­ral­šta­ba na­pra­vi­lo ski­cu austro­u­gar­ske špi­ju­na­že pre­ma Sr­bi­ji za pe­ri­od 1908–1910, bi­lo je vi­dlji­vo da je glav­ni pra­vac iz­vi­đa­nja pre­ma Uži­cu i Va­lje­vu, a ne mo­rav­ski pra­vac.
Pot­pu­kov­nik Dra­gu­tin Di­mi­tri­je­vić Apis je po­sli­je bal­kan­skih ra­to­va po­stao na­čel­nik Oba­vje­štaj­nog odje­lje­nja i po pri­ro­di svo­je slu­žbe mo­rao je pa­žlji­vo da pro­cje­nju­je oba­vje­šte­nja o na­mje­ra­ma Austro­u­gar­ske. Sva on­da­šnja oba­vje­šte­nja, ka­ko ona isti­ni­ta i tač­na, ta­ko i ona ne­tač­na, po­ne­kad ten­den­ci­o­zna, su­ge­ri­sa­la su isto: zva­nič­na Austri­ja ima ozbilj­nu na­mje­ru i spre­ma se po sva­ku ci­je­nu da na­pad­ne Sr­bi­ju i da na­đe ma ka­kav pred­tekst za rat, bu­du­ći da je Sr­bi­ja ta­da bi­la naj­sla­bi­ja. Po­li­tič­ki do­ga­đa­ji, o če­mu je štam­pa pi­sa­la, su­ge­ri­sa­li su isti za­klju­čak. Na­ja­va da će se u Bo­sni odr­ža­ti ve­li­ki ma­ne­vri, pi­še pu­kov­nik Če­da Po­po­vić, kao i na­ja­va da će nji­ma ru­ko­vo­di­ti sam nad­voj­vo­da Fer­di­nand, ozbilj­no su uz­bu­di­li Api­sa. Omla­di­na u Bo­sni, s dru­ge stra­ne, do­ži­vje­la je to kao vr­hun­sku pro­vo­ka­ci­ju...
Srp­ski stra­ho­vi od Fran­ca Fer­di­nan­da i nje­go­vih ono­vre­me­nih na­mje­ra ni­je­su bi­li usa­mlje­ni. Ovo je sva­ka­ko pri­li­ka da po­no­vo skre­ne­mo pa­žnju na je­dan po­o­dav­no ob­ja­vlje­ni do­ku­ment iz fran­cu­skog di­plo­mat­skog ar­hi­va o po­sto­ja­nju istih ide­ja u jav­no­sti ono­ga do­ba, tač­ni­je po­čet­kom 1913. go­di­ne. Pa­ri­ški list Pa­ri-Mi­di (Pa­ris-Mi­di) 1. i 2. ja­nu­a­ra 1913. go­di­ne ob­ja­vio je član­ke Mo­ri­sa Va­le­ta (Ma­u­ri­ce de Wa­let­te), ko­ji je pra­ve­ći alu­zi­ju na opa­snost ko­ja evrop­skom mi­ru pri­je­ti od iz­vje­snih si­la, bez us­te­za­nja pro­zvao upra­vo po svom mi­šlje­nju naj­i­stak­nu­ti­ju si­lu ri­je­či­ma: „Da li anar­hi­sta ko­ji bi ubio austrij­skog nad­voj­vo­du-na­sljed­ni­ka ne bi svi­jet po­šte­dio ri­je­ka kr­vi i su­za”. Ovo ne­dvo­smi­sle­no mi­šlje­nje i mo­žda na­mje­ran pod­strek iza­zva­lo je uz­bu­đe­nje u austro­u­gar­skoj am­ba­sa­di i bi­lo oci­je­nje­no u Be­ču kao pod­sti­caj na ubi­stvo. U Ke d’Or­se­ju je to od­mah pri­mi­je­će­no, pa je usli­je­di­la po­lu­zva­nič­na in­ter­ven­ci­ja kod Va­le­ta i on je 3. ja­nu­a­ra ob­ja­vio je­dan umi­ru­ju­ći tekst. Me­đu­tim, ta iz­ja­va ni­je se uči­ni­la do­volj­nom austro­u­gar­skoj vla­di, ko­ja je svom am­ba­sa­do­ru u Pa­ri­zu na­lo­ži­la da za­tra­ži sud­sko go­nje­nje li­sta Pa­ri-Mi­di. U ci­lju smi­re­nja me­đu­na­rod­nog in­ci­den­ta, ta­da­šnji pre­mi­jer i mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Po­en­ka­re obra­tio se mi­ni­stru prav­de s mol­bom da na­re­di da se po­ve­de sud­ska is­tra­ga pro­tiv li­sta.
Od­mah po­sli­je aten­ta­ta glav­ni fran­cu­ski li­sto­vi Pe­ti žur­nal, Pe­ti Pa­ri­zjen, Ma­tan i Žur­nal ni­je­su di­sku­to­va­li o ka­rak­te­ru Fer­di­nan­da ni­ti su uvi­đa­li da bi ovo ubi­stvo mo­glo bi­ti opa­sno po mir. Čak i Omli­br, bli­zak Kle­man­sou, sa­mo no­ti­ra zlo­u­po­tre­bu ubi­stva u Austro­u­gar­skoj, neo­prav­da­no, pro­tiv Sr­bi­je i Sr­ba u cje­li­ni, te ras­pa­lji­va­nje jav­nog mnje­nja u tom prav­cu. Me­đu­tim, Iman­te i La Ba­taj sin­di­ka­list na­sta­vi­li su sa ocje­na­ma da je ubi­je­ni nad­voj­vo­da bio pro­ta­go­ni­sta agre­siv­ne i ra­to­bor­ne po­li­ti­ke i da je pred­sta­vljao opa­snost za mir u Evro­pi. Pre­ma po­sljed­njem, „čo­vjek šef voj­ne stran­ke, čo­vjek Je­zu­i­ta... na­da re­ak­ci­o­nar­nih austro­u­gar­skih kru­go­va, onaj ko­ji je po­dr­ža­vao re­pre­siv­ne mje­re pro­tiv slo­ven­ske ma­nji­ne, pla­tio je ži­vo­tom mr­žnju ko­ju je sam iza­zvao”.
Srp­ski po­sla­nik u Pa­ri­zu dr Mi­len­ko Ve­snić u po­du­žem iz­vje­šta­ju od 21. ju­na/4. ju­la, po­red iz­vje­šta­ja o du­žem raz­go­vo­ru ko­ji je 18. ju­na/1. ju­la imao sa mi­ni­strom Vi­vi­ja­ni­jem, na­vo­di: „Po­vo­dom ovog ne­sreć­nog do­ga­đa­ja za­pre­pa­šće­nje je u pr­vom tre­nut­ku bi­lo vr­lo ja­ko. Ono se me­đu­tim ubr­zo po­če­lo sti­ša­va­ti, na­ro­či­to od kad se hlad­ni­je po­če­lo su­di­ti o to­me ka­kvu je opa­snost za evrop­ski mir pred­sta­vljao po­gi­nu­li nad­voj­vo­da... Što se vi­še uda­lja­va­mo od sa­mog do­ga­đa­ja, tim već­ma u ova­mo­šnjim kru­go­vi­ma pre­o­vla­đu­je uvje­re­nje, da je is­če­znu­će nad­voj­vo­de Fran­ca Fer­di­nan­da s evrop­ske po­zor­ni­ce do­ga­đaj ko­ji se ima sma­tra­ti po­vo­ljan za evrop­ski mir, i u ovom po­gle­du je dr­ža­nje en­gle­ske štam­pe, na­ro­či­to Ti­mes-ovo bi­lo od ve­li­ke ko­ri­sti”.
Srp­ski ot­prav­nik po­slo­va u Ca­ri­gra­du Đor­đe­vić iz­vje­šta­vao je Be­o­grad po­sli­je aten­ta­ta da je pret­hod­nih da­na po­sje­tio am­ba­sa­do­re i po­sla­ni­ke Ita­li­je, Fran­cu­ske, En­gle­ske, Ru­si­je, Ru­mu­ni­je, Bel­gi­je i Špa­ni­je. Po­red di­plo­mat­skih iz­ra­za ža­lje­nja zbog tra­gič­ne nad­voj­vo­di­ne smr­ti, ko­je no­ti­ra, pri­mje­ću­je da se kod svih osje­ća­lo „olak­ša­nje, po­bolj­ša­nje po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je u Evro­pi, jer su svi u nje­mu gle­da­li ra­to­bor­nog čo­vje­ka, ko­ji je bio u sta­nju da za je­dan ka­pric Austri­je iza­zo­ve evrop­ski rat... Na ne­ko­li­ko da­na pred smrt Fran­ca Fer­di­nan­da, En­gle­ski am­ba­sa­dor ser Ma­let re­kao mi je o nje­mu: `Taj čo­vjek, za­tu­ca­ni kle­ri­ka­lac, ko­ji ni­šta ne ra­zu­mi­je u evrop­skoj po­li­ti­ci, pra­va je opa­snost za svjet­ski mir’. Bel­gij­ski po­sla­nik Ba­ron Mon­šer, bez oko­li­ša­nja, sa­svim iskre­no re­kao mi je: ‘Ža­lim što je po­gi­nuo na ta­ko uža­san na­čin, ali, me­đu na­ma bu­di re­če­no, sa gle­di­šta evrop­skih in­te­re­sa, bo­lje je što ga je ne­sta­lo’.” Na ove sta­vo­ve di­plo­ma­ta pod­sje­ća i bri­tan­ski isto­ri­čar Mark Korn­vol i do­da­je da su smrt Fer­di­nan­da u Ita­li­ji i Fran­cu­skoj do­ži­vje­li kao olak­ša­nje.
Di­plo­ma­ta­ma je oči­to pro­ma­klo da su po­sto­ja­le one sna­ge ko­je su sa­mo če­ka­le po­vod za rat i da im je aten­tat u Sa­ra­je­vu to pru­žio. (KRAJ)