Na is­toč­no­e­vrop­skom ra­ti­štu Ru­si­ja je (ok­to­bra 1915. go­di­ne) iz­gu­bi­la mno­go svo­jeg dr­žav­nog pro­stran­stva, jer su nje­mač­ka voj­ska i austro­u­gar­ska osvo­ji­le uve­li­ko Ga­li­ci­ju, Polj­sku, ci­je­lu Li­tva­ni­ju, za­pad­ne obla­sti Bje­lo­ru­si­je i Le­to­ni­je. Ali, na azij­skom ra­ti­štu ru­ska voj­ska je pro­dr­la kroz kra­ji­nu pot­kav­ka­ske Tur­ske do je­ze­ra Uru­mi­ja, jed­nim kor­pu­som za­ga­zi­la i u Iran, raz­bi­la tur­ski od­red po­mi­je­šan s nje­mač­kim ljud­stvom, i pro­dr­la na jug, du­blje, mi­mo Te­he­ra­na (de­cem­bra 1915. go­di­ne).
Na za­pad­no­e­vrop­skom ra­ti­štu sa­ve­znič­ka pro­ljeć­na ofan­zi­va (od 9. ma­ja do 18. ju­na 1915) ni­je za­do­bi­la po­bjed­nič­ku pred­nost na­pa­da­ča; ni po­no­vlje­nim na­pa­di­ma (s je­se­ni 1915. go­di­ne) fran­cu­ske i bri­tan­ske tru­pe ni­je­su uspje­le, kod Ar­toa, da pro­bi­ju nje­mač­ki front; ovud ra­to­va­nje, na ob­je­ma stra­na­ma, voj­ske od­vi­še iz­nu­ra­va.
Po­tom (od fe­bru­a­ra do sep­tem­bra 1916) je vo­đe­na du­go­traj­na bit­ka, te­ži­štem kod Ver­de­na, mje­sta na ri­je­ci Me­zi. Nje­mač­ke tru­pe su na­pa­dom pro­dr­le, ne du­bo­ko, kroz po­lo­ža­je fran­cu­ske od­bra­ne, pre­šle na za­pad­nu oba­lu ri­je­ke. Pro­tiv­na­pa­dom fran­cu­ske voj­ske i bri­tan­ske voj­ske (od 24. ju­na do 18. no­vem­bra 1916) nje­mač­ke sna­ge su pri­nu­đe­ne da ob­u­sta­ve na­pad, pre­šle u od­bra­nu, ali ipak sa­ču­va­le ne­pro­boj svo­jeg fron­ta. Ta­ko se za­vr­ši­la bit­ka na ri­je­ci So­mi.
Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ima­la je kop­ne­ne je­di­ni­ce uz fran­cu­sku voj­sku u za­pad­noj Evro­pi, kao i voj­ne sna­ge u Afri­ci, Me­so­po­ta­mi­ji i na Da­le­kom is­to­ku. Bri­tan­ska mor­na­ri­ca se sre­la i su­ko­bi­la s nje­mač­kim bro­do­vljem na Sje­ver­nom mo­ru. Ta­ko­đe, na­sto­ja­la je da bu­de voj­nič­ki pri­sut­na i u Sre­do­ze­mlju, bro­do­vi­ma na mo­ru i pje­ša­di­jom na kop­nu.
Na ju­go­za­pad­no­e­vrop­skom ra­ti­štu Ita­li­ja, po­sli­je pot­pi­sa sa vla­da­ma An­tan­te ogrom­no joj ko­ri­snog Lon­don­skog ugo­vo­ra (26. apri­la 1915), za­ra­ti­la je pro­tiv Cen­tral­nih si­la; kre­nu­la voj­sku u na­pad (23. ju­na 1915) pre­ma ri­je­ci So­či, sa­zda­la front duž dr­žav­ne gra­ni­ce s Austri­jom.
Fran­cu­ska je po­ma­ga­la, po­sre­du­ju­ći kod Sa­ve­zni­ka, da se spa­si dr­ža­va Sr­bi­ja; oja­ča­va­la je i pre­vlast sop­stve­ne flo­te i bri­tan­ske na Sre­do­zem­nom mo­ru. I na ze­mlji­štu Grč­ke i Al­ba­ni­je na­či­njen je front od Or­fan­skog za­li­va do Jon­skog mo­ra.
Sa­ve­znič­ke voj­ske su (do po­lo­vi­ne mar­ta 1916) utvr­di­le svo­je rat­ne po­lo­ža­je na li­ni­ji Or­fan­ski za­liv – je­ze­ro Vol­vi – Aj­van­li – Da­u­tli – Gra­de­bo­ri­on – Do­gan­dži Ka­ja­li.
Ova­mo, na So­lun­ski front, srp­sku voj­sku sa Kr­fa pre­ve­zli su sa­ve­znič­ki bro­do­vi. U pred­je­lu So­lu­na pre­u­re­đe­na, ona je ima­la tri ar­mi­je, u sve­mu oko 136.000 lju­di i za­po­sje­la je zglob So­lun­skog fron­ta, od de­sne oba­le Var­da­ra, pa za­pad­no do Pe­la­go­ni­je.
Nje­mač­ke tru­pe i bu­gar­ske je­di­ni­ce na­pa­le su (po­lo­vi­nom av­gu­sta 1916) i gdje­što po­ti­snu­le bri­tan­ske sna­ge i srp­sku 3. ar­mi­ju.
Od­vra­ća­ju­ći pro­tiv­na­pa­dom, srp­ska voj­ska uda­ri­la je bu­gar­ske sna­ge na di­je­lu fron­ta Kaj­mak­ča­lan – Amin­de­on; kod se­la Gor­ni­če­va na­stao je naj­že­šći su­kob (od 12. do 16. sep­tem­bra 1916), po­sli­je na­zvan Gor­ni­čev­ska bit­ka. Bu­gar­ska voj­ska bi­la je pri­nu­đe­na da se po­vla­či na sje­ve­ro­za­pad. U na­sta­vlje­noj bor­bi, obo­stra­nim na­pa­di­ma i pro­tiv­na­pa­di­ma, do­go­dio se boj za Kaj­mak­ča­lan, naj­vi­ši vrh pla­ni­ne Ni­dže, na gra­ni­ci Sr­bi­je i Grč­ke. Drin­ska di­vi­zi­ja ko­nač­no je slo­mi­la ne­pri­ja­te­ljev ot­por, za­u­ze­la Kaj­mak­ča­lan (30. sep­tem­bra 1916), po­ti­sla Bu­ga­re i olak­ša­la na­stu­pa­nje srp­skih i fran­cu­skih je­di­ni­ca ko­je će oslo­bo­di­ti Bi­tolj (19. no­vem­bra 1916).
Srp­sko ra­to­va­nje na So­lun­skom fron­tu ohra­bri­lo je na­rod­no oslo­bo­di­la­štvo. U obla­sti iz­me­đu Za­pad­ne Mo­ra­ve i Ju­žne Mo­ra­ve iz­bio je na­rod­ni usta­nak pro­tiv bu­gar­ske voj­ske ko­ja je zlo­sta­vlja­la sta­nov­ni­štvo, čak si­lom pot­či­nja­va­la mu­škar­ce mla­đeg i sred­njeg do­ba da joj slu­že. Usta­nak je po­čeo (14. fe­bru­a­ra 1917) u To­pli­ci, Ja­bla­ni­ci, u pred­je­li­ma Ja­strep­ca i ši­re. Oko 12.000 bo­ra­ca oslo­bo­di­lo je Pro­ku­plje, Kur­šu­mli­ju, Le­sko­vac, ugro­zi­lo bu­gar­ski i nje­mač­ki sa­o­bra­ćaj u do­li­na­ma Mo­ra­ve i Ni­ša­ve, a tri bu­gar­ske di­vi­zi­je, oja­ča­ne nje­mač­kim i austro­u­gar­skim sna­ga­ma, osvet­nič­ki gnjev­no i uboj­stvom smr­to­no­sno su na­sr­ta­le, kr­vo­loč­no raz­bi­le sku­pi­ne usta­ni­ka (do 25. mar­ta 1917), gro­zno sa­ti­ra­le mje­šta­ne, ubi­le oko 20.000 mu­ška­ra­ca, že­na i dje­ce.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ