I ka­ko su Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve (6. apri­la 1917) ob­ja­vi­le rat Cen­tral­nim si­la­ma, ta­ko su (do kra­ja 1917. go­di­ne) če­ti­ri sje­ver­no­a­me­rič­ke di­vi­zi­je do­šle u Fran­cu­sku. Ovim uče­šćem u svjet­skom ra­tu znat­no se uz­vi­si­lo stra­te­gij­sko pre­i­muć­stvo dr­ža­va An­tan­te na­spram moć­no­sti Cen­tral­nih si­la.
Isto­vre­me­no, na So­lun­skom fron­tu Sa­ve­znič­ke voj­ske – ukup­no oko 628.000 lju­di – pri­pre­ma­le su po­du­hvat – za­jed­nič­ki na­pad na ne­pri­ja­te­lja; pod ko­man­dom fran­cu­skog ge­ne­ra­la one su uda­ri­le nad­moć­no, naj­pri­je s po­lo­ža­ja srp­ske voj­ske ko­ja se na­la­zi­la u sre­di­štu stra­te­gij­skog ras­po­re­da sa­ve­znič­kih ar­mi­ja, i pro­bi­le (od 15. do 17. sep­tem­bra 1918) utvr­đe­nost nje­mač­ko-bu­gar­ske od­bra­ne dr­ža­ne sna­gom od oko 626.000 voj­ni­ka i ofi­ci­ra.
Bu­gar­ska je na­mah po­vu­kla svo­ju voj­sku, u sve ra­sip­ni­jem ne­re­du; po­ra­zom je pri­nu­đe­na da pot­pi­še (29. sep­tem­bra 1918) pre­da­ju po­bjed­ni­ci­ma.
A Tur­ska, zbog slo­ma Bu­gar­ske ostav­ši bez kop­ne­ne ve­ze s nje­mač­kom voj­skom i austro­u­gar­skom, mo­ra­la je odvo­je­na da odo­li­je­va na­pa­du sa­ve­znič­kih tru­pa – bri­tan­skih, fran­cu­skih, grč­kih, ita­li­jan­skih – pred­vo­đe­nih da za­u­zmu Dar­da­ne­le, Bos­for i Ca­ri­grad. Isto­vre­me­no, bri­tan­ska voj­ska je tu­kla tur­ske tru­pe na azij­skom ra­ti­štu, u Pa­le­sti­ni i Me­so­po­ta­mi­ji. Ta­ko op­ko­lje­na i stje­šnja­va­na, Tur­ska je (30. ok­to­bra 1918) za­klju­či­la pri­mir­je sa sa­ve­znič­kim voj­ska­ma.
Po­bi­je­div­ši Bu­gar­sku, sa­ve­znič­ke voj­ske su bez za­sto­ja na­stu­pa­le go­ne­ći nje­mač­ke i austro­u­gar­ske tru­pe.
Oja­ča­na gru­pa di­vi­zi­ja Fran­cu­ske is­toč­ne voj­ske, po­la­skom iz Sko­plja, na­stu­pa­la je ka sje­ve­ru kre­ta­njem pre­ko Pi­ro­ta i Be­le Pa­lan­ke, da­lje pre­ko Za­je­ča­ra, Bo­ra i Ne­go­ti­na, sti­gla na de­snu oba­lu Du­na­va, a je­dan od­red upu­ti­la je pre­ma So­fi­ji, pre­sto­ni­ci Bu­gar­ske.
Srp­ska 1. ar­mi­ja pro­di­ra­la je do­li­nom ri­je­ke Mo­ra­ve; bo­jem oslo­bo­di­la Niš, raz­bi­la po­sled­nju nje­mač­ku od­bra­nu kod De­li­gra­da i Đu­ni­sa; hi­ta­ju­ći na sje­ver sti­gla (1. no­vem­bra 1918) u Be­o­grad. Do ovog da­na srp­ska 2. ar­mi­ja na­stu­pa­njem od Sko­plja pre­ko Ko­so­va po­lja, i do­li­na­ma Ibra i Za­pad­ne Mo­ra­ve, pred­njim od­re­dom iz­bi­la je u Uži­ce.
Vr­hov­na ko­man­da je na­re­di­la da Ja­dran­ske tru­pe – ve­li­či­ne jed­ne di­vi­zi­je – po­đu iz Pe­ći u Cr­nu Go­ru i sje­ver­nu Al­ba­ni­ju. Sre­li su ih sa svo­jim če­ta­ma cr­no­gor­ski usta­ni­ci, pri­dru­ži­li se srp­skim je­di­ni­ca­ma; za­jed­no skr­ši­li dvo­dnev­ni ot­por austro­u­gar­ske za­štit­ni­ce i za­u­ze­li Ska­dar (30. ok­to­bra 1918), raz­bi­li ne­pri­ja­te­lja i oslo­bo­di­li Pod­go­ri­cu (31. ok­to­bra 1918).
Usta­ni­ci su na­sta­vi­li bor­bu, sa­mo­stal­no iz­go­ni­li austro­u­gar­ske za­štit­ne sku­pi­ne kroz pre­dio Nik­ši­ća i na sje­ve­ru sve do ri­je­ke Dri­ne, i još da­lje pre­ma Sa­ra­je­vu.
Iza­slan­stvo Ce­ti­nja po­sje­ti­lo je (3. no­vem­bra 1918) Pod­go­ri­cu, ov­dje po­zdra­vi­lo je­di­ni­cu srp­ske voj­ske i po­zva­lo je u pre­sto­ni­cu Cr­ne Go­re.
Ja­dran­ske tru­pe pred­njim od­re­dom sti­gle su u Ce­ti­nje (5. no­vem­bra 1918), sju­tra­dan u Ko­tor, po­sli­je u Her­ceg No­vi, i naj­zad do­šle (9. no­vem­bra 1918) na po­lu­o­str­vo Pre­vla­ku.
Cr­na Go­ra je oslo­bo­đe­na; austr­o­u­gar­ske tru­pe su oru­ža­nom va­trom pro­tje­ra­ne. Usta­ni­ci, pak, do­tle ome­ta­ju­ći oku­pa­tor­sku voj­sku, šti­ti­li su Cr­noj Go­ri svoj­stvo i zna­če­nje ra­to­va­nja na stra­ni An­tan­te.
Ita­li­jan­ski 16. kor­pus, sa So­lun­skog fron­ta na tlu Al­ba­ni­je, na­stu­pa­ju­ći ka sje­ve­ru, sti­gao je u Drač (15. ok­to­bra 1918), pro­du­žio kre­ta­nje s ci­ljem da do­spi­je i po­sjed­ne Ska­dar, raz­mje­sti svo­je je­di­ni­ce i u na­se­lji­ma pri­mor­skog pred­je­la Cr­ne Go­re.
Me­đu­sa­ve­znič­ka ko­mi­si­ja u Ver­sa­ju, me­đu­tim, od­re­di­la je da Cr­nu Go­ru po­sjed­nu fran­cu­ske, bri­tan­ske, ita­li­jan­ske, ame­rič­ke i srp­ske tru­pe, ne­po­sred­no pot­či­nje­ne ko­man­dan­tu Fran­cu­ske is­toč­ne voj­ske.
Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su oslo­bo­đe­ne, pod­ni­jev­ši za mi­nu­log tro­go­di­šta uža­se austro­u­gar­ske, nje­mač­ke i bu­gar­ske oku­pa­ci­je. I zbog ne­sa­mjer­lji­ve nji­ho­ve po­stra­da­lo­sti, pred­sto­jao im je du­hov­ni opo­ra­vak ljud­stva, po­slov­no ot­kla­nja­nje cr­ne za­o­stav­šti­ne ra­zo­ra, očo­vje­če­nje uslo­va za ži­vot i sti­ca­nje sred­sta­va za ra­di­nost, ob­no­va re­dov­no­sti dru­štve­ne i za­vo­đe­nje do­ma­ćeg vla­sto­dr­štva. Sve to da bi­va spon­ta­no­šću pre­po­ro­da i do­ka­zi­va­nim vje­ro­va­njem u na­pre­dan pre­o­kret, bu­duć­nost znat­ni­ju i otadž­bi­nu pro­stra­ni­ju i bo­ga­ti­ju od mno­štva užih za­vi­ča­ja. Na vi­di­ku je glav­ni isto­rij­ski is­hod upo­red­no­sti dej­stva i tvo­ra­štva stra­te­gi­je ra­to­vod­stva i po­li­ti­ke dr­žav­ni­štva.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ