U po­gle­du su­đe­nja Ša­li­ću i osta­lim sve­šte­ni­ci­ma, u kon­zu­la­tu je pre­o­vla­da­lo uvje­re­nje da je nji­ho­vo dr­ža­nje bi­lo ne­do­lič­no i da su od­go­vor­nost za svo­je rad­nje pre­ba­ci­va­li na Ste­pin­ca. Su­đe­nje je po­tvr­di­lo sa­rad­nju iz­me­đu sve­šte­ni­ka i usta­ša, iako Ste­pi­nac u to ni­je bio uple­ten. Ipak, ni­je ni­šta pred­u­zeo kad je sa­znao za osve­će­nje za­sta­ve i sa­rad­nju sa kri­ža­ri­ma. Sma­tra­lo se da op­tu­žbe pro­tiv Ste­pin­ca ni­je­su ima­le osno­va, a da je jav­ni tu­ži­lac na­mje­ra­vao da ga op­tu­ži i po­ka­že da je Cr­kva or­ga­ni­zo­va­la i nad­gle­da­la kri­žar­ske gru­pe.
Su­đe­nje je na­sta­vlje­no dva­de­set osmog sep­tem­bra. Ra­ni­je op­tu­že­nim pri­dru­žio se i nad­bi­skup Ste­pi­nac, ko­ji je za­u­zeo mje­sto iz­me­đu Li­sa­ka i Ša­li­ća. Tri da­na na­kon nad­bi­sku­po­vog hap­še­nja, bi­skup Sa­lis-Se­vis pri­pre­mio je po­ru­ku vjer­ni­ci­ma. Njen sa­dr­žaj bio je pro­či­tan u Ka­te­dra­li i ne­ko­li­ko za­gre­bač­kih cr­ka­va, na­kon če­ga je bi­skup od­ve­den u Oznu na sa­slu­ša­nje. Sa njim su is­pi­ti­va­ni i dru­gi cr­kve­ni pre­la­ti, či­ta­nje po­ru­ke bi­lo je za­bra­nje­no, a žup­ni­ci­ma za­pri­je­će­no da će bi­ti stro­go ka­žnje­ni uko­li­ko se ne bu­du pri­dr­ža­va­li na­re­đe­nja. Na­kon to­ga bi­skup Sa­lis-Se­vis i osta­li uhap­še­ni bi­li su pu­šte­ni. Vlast je na­sto­ja­la da spri­je­či su­ko­be sa vjer­ni­ci­ma, a na­sto­ja­la je ta­ko­đe i da spri­je­či da od­bra­nu nad­bi­sku­pa Ste­pin­ca pre­u­zmu od­re­đe­ni advo­ka­ti. Nad­bi­sku­pi­ja je pr­vo od­bra­nu po­nu­di­la dr Iva­nu An­dre­su, nad­bi­sku­po­vom lič­nom pri­ja­te­lju i prav­nom sa­vjet­ni­ku. Dr An­dres, biv­ši mi­ni­star u vla­di Cvet­ko­vić-Ma­ček i Si­mo­vi­će­voj vla­di, bio je po­zvan 24. sep­tem­bra u Nad­bi­skup­sku pa­la­tu na raz­go­vor. Tom pri­li­kom bi­lo mu je re­če­no da je pred­sjed­nik Sud­skog vi­je­ća sa­op­štio da će pri­hva­ti­ti bi­lo ko­ja dva advo­ka­ta ko­ja Nad­bi­sku­pi­ja pred­lo­ži. Pred­lo­že­ni su dr An­dres i dr Ivo Po­li­teo, pred­sjed­nik Za­gre­bač­ke advo­kat­ske ko­mo­re. Na­red­nog da­na, 25. sep­tem­bra, pred­stav­nik Nad­bi­sku­pi­je oba­vi­je­stio je dr Vim­pul­ša­ka o pred­lo­že­nim bra­ni­o­ci­ma. On je od­go­vo­rio da će o od­lu­ci su­da bi­ti oba­vi­je­šten na­red­nog da­na. Sud­ska od­lu­ka je bi­la ne­ga­tiv­na: dr An­dres ni­je bio pri­hva­tljiv za sud zbog to­ga što je bio biv­ši mi­ni­star, član HSS i mi­ni­star u vla­di ko­ja je pot­pi­sa­la pri­stup Ju­go­sla­vi­je Troj­nom pak­tu. Kao for­mal­ni raz­log sa­op­šte­no je da je dr An­dres bio ne­pri­hva­tljiv za­to što ni­je bio upi­san u li­stu ak­tiv­nih advo­ka­ta. Na­red­nog da­na, 27. sep­tem­bra, sud je od­re­dio da zva­nič­ni bra­ni­o­ci Ste­pin­ca bu­du dr Po­li­teo i dr Nat­ko Ka­ti­čić. Ovaj po­sled­nji bio je advo­kat Stan­dard Oil Co. Istog da­na, oba advo­ka­ta po­sje­ti­li su nad­bi­sku­pa u za­tvo­ru i na­kon raz­go­vo­ra iz­ja­vi­li da su ga za­te­kli u sta­nju ‘’kraj­nje eg­zal­ta­ci­je’’. Od­bi­jao je hra­nu, od­go­vo­rio na ne­ke tač­ke iz op­tu­žni­ce i iz­ja­vio da ne­će od­go­va­ra­ti na pi­ta­nja su­da. Sa­op­štio je advo­ka­ti­ma da ne že­li da ga bra­ne, ali im je pre­pu­stio da po­stu­pe ka­ko že­le. Bio je spre­man na sva po­ni­že­nja i naj­stro­žu ka­znu. Vlast se tru­di­la da pro­ces pro­đe sa što ma­nje uz­bu­đe­nja i jav­nog ot­po­ra.
Vr­ho­vi re­ži­ma bi­li su ozbilj­no za­bri­nu­ti za tok su­đe­nja i nje­gov od­jek me­đu ka­to­li­ci­ma. U iz­vje­šta­ju Upra­ve dr­žav­ne bez­bjed­no­sti, upu­će­nom pred­sjed­ni­ku vla­de, na­vo­di­lo se da je Ste­pin­če­vo hap­še­nje osta­vi­lo sna­žan uti­sak na gra­đa­ne, pri­je sve­ga na kle­ri­kal­ce i pri­sta­li­ce ne­ka­da­šnjih stra­na­ka. ‘’Oni ni­je­su vje­ro­va­li da će­mo se usu­di­ti hap­si­ti Ste­pin­ca i ra­di to­ga je u nji­ho­vim re­do­vi­ma za­vla­dao iz­vje­stan strah’’. Po­je­di­ne gru­pe vjer­ni­ka sma­tra­le su da Ste­pi­nac ni­je smio da se kom­pro­mi­tu­je ta­kvom dje­lat­no­šću. Ni­je bi­lo ve­ćeg oku­plja­nja gra­đa­na u Ka­te­dra­li, iako se go­vo­ri­lo o po­ve­ća­nim po­sje­ta­ma cr­kva­ma. Go­vo­ri­lo se o de­mon­stra­ci­ja­ma ko­je bi pri­si­le vlast da Ste­pin­ca pu­sti iz za­tvo­ra, ka­ko se nje­mu ni­je mo­glo su­di­ti jer je bio va­ti­kan­ski po­da­nik, da je bio pro­gla­šen za kar­di­na­la, da za cr­kve­ne po­gla­va­re po­sto­je cr­kve­ni su­do­vi. Po gra­du se ta­ko­đe, go­vo­ri­lo da je nad­bi­skup bio ne­pra­ved­no uhap­šen, da je bio ne­vin, da mu se ni­je smje­lo su­di­ti zbog SAD i En­gle­ske, ko­je su ju­go­slo­ven­skoj vla­di već uru­či­le ul­ti­ma­tum. U kle­ri­kal­nim kru­go­vi­ma se mno­go oče­ki­va­lo od bi­sku­pa Her­li­ja, ko­ji se tih da­na vra­tio u Za­greb. Po­je­di­ni ka­no­ni­ci, pak, sma­tra­li su da je Ste­pi­nac oti­šao su­vi­še da­le­ko u su­ko­bu sa re­ži­mom i da je na taj na­čin one­mo­gu­ćio po­sti­za­nje spo­ra­zu­ma sa vla­sti­ma. Pre­ma sa­op­šte­nji­ma oba­vje­šta­ja­ca, bi­skup Ak­ša­mo­vić je iz­ja­vio da ne­će pred­u­zi­ma­ti ni­ka­kve ko­ra­ke kod vla­sti, dok je u Nad­bi­sku­pi­ji odr­ža­na sjed­ni­ca Du­hov­nog sto­la. Bi­lo je od­lu­če­no da se u žu­pa­ma oba­vlja­ju mo­li­tve za Ste­pin­ca, ko­ji je pri­je hap­še­nja od­re­dio re­do­sljed vr­še­nja du­žno­sti po­je­di­nih bi­sku­pa i ka­no­ni­ka. Upr­kos umi­ru­ju­ćim vi­je­sti­ma, vlast je oče­ki­va­la ne­mi­re i po­ve­ća­no ne­ras­po­lo­že­nje me­đu vjer­ni­ci­ma.
Isto­vre­me­no, pot­pu­kov­nik Dra­ku­lić je do­sta­vio za­pi­snik Ste­pin­če­vog sa­slu­ša­nja od 20. sep­tem­bra 1946. go­di­ne. Nje­go­voj sa­dr­žaj bio je ve­o­ma zna­ča­jan s ob­zi­rom na iz­ja­vu nad­bi­sku­pa da ne­će od­go­va­ra­ti na pi­ta­nja isled­ni­ka i su­di­ja. Na pi­ta­nje za­što je pri­mio Li­sa­ka, Ste­pi­nac je od­go­vo­rio da mu je bio pred­sta­vljen kao Pe­tro­vić; da mi je bio na­ja­vljen po ime­nu ne bih ga pri­mio. Sa­op­štio je Li­sa­ku da ga ne mo­že skri­va­ti, jer će zbog to­ga do­ći u su­kob sa vla­sti­ma.
(NA­STA­VI­ĆE SE)

Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ