Pi­še:Ve­se­lin La­za­re­vić


Oto Var­burg ta­ko­đe je bio sa­vre­me­nik prof. Raj­fa, Ni­ko­le Te­sle, Vnštaj­na, Mak­sa Plan­ka... Nje­mac je 1931. go­di­ne do­bio No­be­lo­vu na­gra­du za ot­kri­će da je uzrok bi­o­lo­ških pro­mje­na ko­je do­vo­de da će­li­je po­sta­ju kan­ce­ro­ge­ne – ne­rav­no­te­ža u ki­se­lo­sti tje­le­snih teč­no­sti.
Dr Var­burg je ot­krio da će­li­je ra­ka ne mo­gu da po­sto­je u al­kal­nim sre­di­na­ma, i do­ka­zao da kan­ce­ro­ge­ne će­li­je na­sta­ju fer­men­ta­ci­jom glu­ko­ze, i na eks­pe­ri­man­tal­nom ni­o­vu je čak sa­či­nio for­mu­lu re­ak­ci­je će­li­ja na po­re­me­ća­je.
Pre­ma nje­go­vim za­ključ­ci­ma, po­re­me­ća­ji u će­li­ja­ma na­sta­ju usled na­gle pro­mje­ne kul­tu­re is­hra­ne. Dr Var­burg je do­ka­zao da zdra­ve ljud­ske će­li­je iz­lo­že­ne ugljen-di­ok­si­du, po­sle sa­mo dva da­na, po­sta­ju – kan­ce­ro­ge­ne. Bio je na pu­tu da pot­pu­no de­fi­ni­še li­je­če­nje, ali je nje­go­vo is­tra­ži­va­nje pre­ki­nuo Dru­gi svjet­ski rat. Umro je 1970. go­di­ne, ali ni­ko ni­je po­vje­ro­vao u nje­go­va ot­kri­ća...
Dr Sta­ni­slav Bur­zin­ski, sa In­sti­tu­ta AD u Tek­sa­su, pa­ten­ti­rao je „An­ti­e­no­plast te­ra­pi­ju“. Ovaj lje­kar je se­be „za­šti­tio“ sa 8.000 svje­do­čan­sta­va iz­li­je­če­nih pa­ci­je­na­ta, me­đu­tim, Ame­rič­ka agen­ci­ja za lje­ko­ve – od 1983. mu je po­vre­me­no da­va­la do­zvo­lu da li­je­či, a po­vre­me­no od­u­zi­ma­la, pa je ubr­zo ban­kro­ti­rao.
Za­jed­no sa No­a­mom Čom­skim ak­ti­van je u po­kre­tu „Zi­gast“ u ko­me ras­krin­ka­va za­što je svjet­skoj me­di­ci­ni va­žno da is­tra­je u li­je­če­nju ra­ka he­mo­te­ra­pi­jom. Raz­log je te­žak 100 mi­li­jar­di do­la­ra go­di­šnje, za te­ra­pi­ju za ko­ju se ne mo­že re­ći da je uspje­šna.
Ne­sum­nji­vo, far­ma­ce­ut­ski lo­bi ne pra­šta oni­ma ko­ji uka­zu­ju da ne­ke od vak­ci­na, ko­je pro­pi­su­ju svjestske zdrav­stve­ne vla­sti, mo­gu bi­ti opa­sne po zdra­vlje.
Čak tri ame­rič­ka lje­ka­ra su, u ro­ku od sa­mo dvi­je ne­dje­lje, to­kom ju­na mje­se­ca pro­šle go­di­ne pro­na­đe­na mr­tva.
U pi­ta­nju su lje­ka­ri ko­ji su bi­li u su­ko­bu sa sta­vom Ame­rič­ke agen­ci­je za lje­ko­ve. Uzrok smr­ti sva­kog od njih ostao je ne­raz­ja­šnjen. Pr­vo je stra­dao dr Džejms Bred­strit (1954), ko­ji je, su­de­ći po zva­nič­nom iz­vje­šta­ju, iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo pu­ca­ju­ći se­bi u gru­di, a za­tim sko­čio u ri­je­ku (?!)
Dr Brus He­den­dal (še­zde­set­sed­mo­go­di­šnjak), iz­u­zet­no vi­ta­lan čo­vjek ko­ji se ba­vio atle­ti­kom, na­pra­sno je umro u svom auto­mo­bi­lu, ali ne u to­ku vo­žnje, već dok je auto­mo­bil sta­jao po­red pu­ta.
Dva­de­set de­ve­tog ju­na pro­na­đe­no je ti­je­lo dr Te­re­ze En Si­vers (46), ko­ja je uspje­šno go­di­na­ma pri­mje­nji­va­la ta­ko­zva­nu ho­li­stič­ku te­ra­pi­ju, bez far­ma­ce­ut­skih lje­ko­va, u zdrav­stve­nom cen­tru u Bo­ni­ta Spring­su na Flo­ri­di. Ubi­je­na je če­ki­ćem u svo­joj ku­ći, u mir­nom kra­ju gra­da. Sva tri lje­ka­ra su bi­li ak­tiv­ni i uti­caj­ni agi­ta­to­ri pro­tiv vak­ci­na­ci­je u ta­ko­zva­nom an­ti­vak­ci­na­cij­skom po­kre­tu, i za­go­va­ra­li su ta­ko­zva­ni al­ter­na­tiv­ni na­čin li­je­če­nja.
Jav­no su i otvo­re­no uka­zi­va­li na po­ve­za­nost po­je­di­nih sa­sto­ja­ka iz vak­ci­na sa po­ja­vom ne­kih bo­le­sti, kao što su kan­cer, auti­zam, Per­kin­son­bo­va bo­lest...
Dr Bred­strit je auti­zmom po­čeo da se ba­vi po­što mu je sin obo­lio od te bo­le­sti 15 mje­se­ci po­sle vak­ci­na­ci­je. Auti­sti­čan mu je bio i pa­sto­rak.
Ovaj dok­tor je, sa ogrom­nim uspje­hom, pri­mi­je­nio te­ra­pi­ju spe­ci­fič­nim li­je­kom od mo­le­ku­la na­zva­nog GcMAF. Ra­di se o jed­nom sa­svim pri­rod­nom mo­le­ku­lu ko­ji se stva­ra u zdra­vom ljud­skom or­ga­ni­zmu. Sa njim je dr Bred­strit vr­šio i mno­ga is­tra­ži­va­nja, i iz­veo ne­ke ve­o­ma efekt­ne za­ključ­ke, na­pra­vio efi­ka­sne te­ra­pi­je. Je­dan broj pa­ci­je­na­ta iz­li­je­čio je od auti­zma i to traj­no. Ali se to, iz­gle­da, ne­ko­me ni­je do­pa­lo...
Vra­ti­mo se Ni­ko­li Te­sli. U mi­si­ji da po­mog­ne ljud­skom ro­du, Te­sla se ni­je oba­zi­rao ni ka­da su mu ukra­de­ne naj­ma­nje dvi­je No­be­lo­ve na­gra­de za ino­va­ci­je. Jed­nu je do­bio Mar­ko­ni, za be­žič­nu te­le­gra­fi­ju i ra­dio ta­la­se, 1909, a dru­gu Ajn­štajn za ta­la­sne i kor­pu­sku­lar­ne oso­bi­ne svje­tlo­sti, 1921. go­di­ne.
Te­sla je 11 go­di­na pri­je Mar­ko­ni­ja, a čak 30 pri­je Ajn­štaj­na, jav­no­sti ot­krio ono za šta su ovi bi­li na­gra­đe­ni. Moć­ni­ci su ga pu­sti­li da ra­di do tre­nut­ka ka­da su shva­ti­li da be­ne­fi­te od nje­go­vih izu­ma ne mo­gu da pre­li­ju u svoj nov­ča­nik. Od ta­da po­či­nje Te­slin na­uč­ni pro­gon, za ko­ji se da­nas is­po­sta­vi­lo da je bio i zlo­čin pre­ma teh­no­lo­škoj evo­lu­ci­ji čo­vje­čan­stva.
Al­bert Ajn­štajn je iz­mi­šljen u Ame­ri­ci ka­ko bi se me­dij­ski re­flek­to­ri sa Te­sli­nih kon­kret­nih izu­ma bes­plat­ne ko­smič­ke ener­gi­je, ko­ji do­la­ze ete­rom na Ze­mlju, pre­u­smje­ri­li na nje­go­ve ja­lo­ve i ne­do­ka­zi­ve te­o­ri­je, ko­je su li­či­le na na­u­ku, a iz ko­jih ni­šta kon­kret­no ni­je pro­iz­i­la­zi­lo.
(Na­sta­vi­će se)