Pri­re­dio dr Ra­do­mir Pre­le­vić


Lu­ka Ve­ško­vić je, kao što se vi­di iz nje­go­ve na­po­me­ne da će o brat­stvi­ma o Ku­či­ma „dru­gi iz­vi­je­sti­ti”, znao da je okru­žni ka­pe­tan gra­da Pod­go­ri­ce Jo­van La­zo­vić istom pri­li­kom dao na­log da mu se sa­sta­ve iz­vje­šta­ji o dru­gim ple­me­ni­ma, ali iz­gle­da da ni­je znao da će se pra­vi­ti po­seb­ni iz­vje­šta­ji iz ko­jih će se mo­ći vi­dje­ti ko­ja su brat­stva iz Bra­to­no­ži­ća do­se­li­la u Pod­go­ri­cu i Ze­tu, a ko­je za­pi­se smo, ka­ko je pret­hod­no re­če­no, na­šli u Bo­gi­ši­će­vom na­uč­nom ar­hi­vu u Cav­ta­tu.
Ta­ko je u za­pi­su „Ro­do­slo­vi­je pra­vo­slav­nih do­mo­va u Pod­go­ri­ci” za­bi­lje­že­no da su iz Bra­to­no­ži­ća u Pod­go­ri­cu do­se­li­li: Sta­ni­ći – 9 ku­ća, Đu­ri­ći – 7 ku­ća, Vu­če­li­ći – 1 ku­ća i Pa­vli­či­ći – 1 ku­ća.
U „Iz­vje­šta­ju o po­ro­di­ca­ma u Ze­ti” ka­pe­ta­na po­pa Ma­ta Po­po­vi­ća, pi­sar je bio Ti­jo­dor Ti­jo­do­ro­vić, od 18.7.1894.go­di­ne, na­vo­di se da su u Ze­tu do­se­li­li iz Bra­to­no­ži­ća: Ma­ca­no­vi­ći, ko­ji po­ti­ču od Mar­ka – 1 ku­ća, do­se­li­li „iz pod Kr­ša”, Gru­ji­ći, ko­ji po­ti­ču od Gru­je – 3 ku­će, Ba­lje­vi­ći, od ko­jih su Ba­lje­vi­ći – 10 ku­ća i Pa­vli­či­ći – 2 ku­će, ukup­no 12 ku­ća.
Pre­da­nje ko­je je za­po­čeo Lu­ka Ve­ško­vić o na­stan­ku Bra­to­no­žić­kog ple­me­na po­tvr­đu­ju i auto­ri doc­ni­je ob­ja­vlje­nih ra­do­va na tu te­mu.
To je slu­čaj, pr­vo sa isto­rij­skim za­pi­som voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va o Bra­to­no­ži­ći­ma (ob­ja­vio ga pr­vi put Lju­ba Ko­va­če­vić u ča­so­pi­su „No­va Iskra”, No­vi Sad, broj 1 za 1901. go­di­ne, da­ju­ći mu na­slov „Ne­što o Bra­to­no­ži­ći­ma”). On bi­lje­ži: „...o Bra­to­no­ži­ći­ma sa' je na red da što po­me­nem što se u na­rod o nji­ma ču­je i go­vo­ri, da su od Gr­gu­ra, si­na Đu­ra De­spo­to­vi­ća, ko­je­ga je car tur­ski osli­je­pio. Ali ja­sno­ga do­ka­za ne­ma, do sa­mo na­rod­na pri­ča go­vo­ri da je brat­stvo od Gr­gu­ra. Vi­še se ne zna; tek se zna da su Bra­to­no­ži­ći od bra­ta koi je ima si­na Ni­ka Bra­to­va, a Ni­ko je ima si­na La­za, a La­zo Vu­če­tu, a Vu­če­ta Bo­la, a Bo­le Ra­do­nju, a Ra­do­nja Sta­no­ja, a Sta­no­je Pe­ja, a Pe­jo Ota­ša, a Otaš Pre­ma, a Pre­mo Đe­ku, a Đe­ka Dmi­tra, a Dmi­tar Su­ra, a Su­ro Mi­le­tu, a Mi­le­ta Pa­u­na, evo ga sad ži­va kod me­ne”.
Voj­vo­da Mar­ko da­lje bi­lje­ži i jed­nu kom­pa­ra­ci­ju Bra­to­no­ži­ća sa Ku­či­ma – Dre­ka­lo­vi­ći­ma ko­ju je uči­nio ka­lu­đer Ili­ja ro­dom Po­po­vić s Me­du­na, star­je­ši­na Ma­na­sti­ra Du­ga. U to vri­je­me bi­lo je ma­lo sve­šte­ni­ka, pa su se Ku­či, Pi­pe­ri i Bra­to­no­ži­ći pri­če­šći­va­li u Ma­na­sti­ru Du­ga, pa jed­nom pri­li­kom po­ve­du raz­go­vor o to­me či­je je po­ri­je­klo znat­ni­je... „ne mo­gu­ći se po­go­dit osta­ve da to ri­je­ši ka­lu­đer Ili­ja... On je ova­ko ka­za Dre­ka­lo­vi­ći­ma i Bra­to­no­ži­ći­ma da su od bo­lje­ga so­ja Bra­to­no­ži­ći no Dre­ka­lo­vi­ći, koi su od Đu­ra Ka­stri­o­ta a Bra­to­no­ži­ći od Đu­ra De­spo­to­vi­ća, koi je bo­lje­ga so­ja od Ka­stri­o­ta. I re­ka je da ima isto­ri­je za Ku­če i Bra­to­no­ži­će da su jed­ni od Ka­stri­o­ta, a jed­ni od De­spo­ta, ali je pri­jed re­če­no da se ta isto­ri­ja iz­gu­bi­la”.
Kad su u pi­ta­nju ovi svi auto­ri – voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov i Lu­ka Ve­ško­vić, on­da se sa vi­so­kim ste­pe­nom si­gur­no­sti mo­že re­ći da su se oni po­zi­va­li i, mo­gu­će, raz­go­va­ra­li o ovoj te­mi.
(NA­STA­VI­ĆE SE)