-Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ

Ob­ja­vlji­va­nje vi­je­sti o kra­lji­či­nom „bla­go­slo­ve­nom sta­nju” bio je za­vr­šni do­ga­đaj u pro­mje­na­ma ko­je su obi­lje­ži­le po­če­tak sa­mo­stal­ne vla­da­vi­ne kra­lja Alek­san­dra. Ne­do­u­mi­ce ko­je su pra­ti­le kra­lji­či­nu trud­no­ću, od nje­nog po­čet­ka do ne­sreć­nog is­ho­da, uči­ni­le su da cio do­ga­đaj osta­ne oba­vi­jen ve­lom taj­ne i kraj­nje ne­ja­san za da­na­šnjeg is­tra­ži­va­ča. Po­sle­di­ce kra­lji­či­ne ne­mo­ći da po­da­ri na­sled­ni­ka pre­sto­la bi­le su u su­šti­ni pre­sud­ne za sud­bi­nu di­na­sti­je Obre­no­vić. Od mo­men­ta ka­da je iz Dvo­ra sa­op­šte­no da se „po­ro­đaj ne mo­že oče­ki­va­ti” otvo­re­no je pi­ta­nje pre­sto­lo­na­sle­đa. Na­ga­đa­nja oko bu­du­ćeg na­sled­ni­ka pre­sto­la po­lju­lja­la su i ina­če ne ta­ko čvr­ste te­me­lje vla­da­vi­ne kra­lja Alek­san­dra.
Dr Mi­ha­i­lo Ve­lič­ko­vić, lje­kar kra­ljev­skog pa­ra, pr­vi je bio upu­ćen u pro­mje­nu kra­lji­či­nog zdrav­stve­nog sta­nja u ju­lu 1900. go­di­ne. Ve­lič­ko­vić je, po­sli­je ru­tin­skog pre­gle­da, sa­vje­to­vao da kon­sul­tu­ju ne­kog dok­to­ra iz ino­stran­stva. Kralj i kra­lji­ca su to pri­hva­ti­li, ali su bi­li pro­tiv to­ga da se po­zo­ve spe­ci­ja­li­sta iz Austri­je ili Nje­mač­ke. Pri­hva­ćen je pred­log kra­lje­vog lje­ka­ra da do­ve­de dok­to­ra Pa­vli­ka iz Pra­ga. Već sju­tra­dan kra­lji­ca je ja­vi­la dr Ve­lič­ko­vi­ću da je de­pe­šom na­lo­ži­la Sto­ja­nu No­va­ko­vi­ću da se u Pa­ri­zu ras­pi­ta za dr Ko­lea, ko­ji je, pre­ma kra­lji­či­nim ri­je­či­ma, bio ci­je­njen kod naj­vi­še pa­ri­ske ari­sto­kra­ti­je.
Pa­ri­ski dok­tor je u sme­de­rev­skom dvor­cu pre­gle­dao kra­lji­cu, upo­znav­ši pret­hod­no isto­ri­ju nje­ne bo­le­sti. Dra­ga je go­vo­ri­la sa dok­to­rom na fran­cu­skom, ta­ko da dvor­ski lje­kar ni­je ra­zu­mio po­je­di­no­sti nji­ho­vog raz­go­vo­ra. Po­sli­je to­ga dr Ko­le ju je pre­gle­dao u pri­su­stvu dvor­skog lje­ka­ra. O ovo­me Ve­lič­ko­vić je za­bi­lje­žio: „Me­ni je dok­tor Ko­le bio ja­ko sum­njiv. Ozbi­ljan spe­ci­ja­li­sta ne vr­ši ona­ko pre­gled, ka­ko ga je on vr­šio (vr­šen je unu­tra­šnji pre­gled) na­ro­či­to kod jed­ne kra­lji­ce”. Iz dok­to­ro­vih pri­lič­no ne­ja­snih ri­je­či, iz­vje­sno je sa­mo da je kra­lji­ca ipak pre­gle­da­na.
Sle­de­ćih mje­se­ci kralj Alek­san­dar je bio na vr­hun­cu lič­ne ži­vot­ne sre­će. Že­lja da po­sta­ne otac, ko­ja ga je za­o­ku­plja­la pret­hod­nih go­di­na, sa­da je bi­la bli­zu ostva­re­nja.
Dra­ga je za sve vri­je­me „trud­no­će” oda­va­la uti­sak bre­me­ni­te že­ne. Sle­de­ći Ko­le­o­va uput­stva, pro­mi­je­ni­la je ži­vot­ne na­vi­ke i po­če­la da se go­ji. Dok­tor Ve­lič­ko­vić je za­bi­lje­žio da je usta­ja­la no­ću i je­la prav­da­ju­ći se da je bu­di glad. Pre­ma jed­nom, pri­lič­no jet­kom, opi­su Slo­bo­da­na Jo­va­no­vi­ća Dra­ga se „ogrom­na i zde­pa­sta, va­lja­la u ši­ro­kim opu­šte­nim ha­lji­na­ma sa gor­do­šću bu­du­će kra­lje­ve maj­ke”. Stal­no se ras­pi­ti­va­la o svim po­je­di­no­sti­ma ve­za­nim za pred­sto­je­će ma­te­rin­stvo.
Iako je u po­čet­ku od­bi­jao sa­vje­te ru­skog dok­to­ra da po­zo­ve i dru­ge struč­nja­ke, ko­ji će po­tvr­di­ti nji­hov na­laz, po­lo­vi­nom ma­ja u Be­o­grad su do­šli dr Vert­hajm iz Be­ča i nje­gov ru­mun­ski ko­le­ga dr Kan­ta­ku­zen iz Bu­ku­re­šta. Tek ta­da je kra­lji­ca Dra­ga po­no­vo pre­gle­da­na. Ža­lo­sna isti­na ob­ja­vlje­na je 18. ma­ja u po­lu­slu­žbe­nom „Dnev­ni­ku”. U sa­op­šte­nju za jav­nost go­vo­ri­lo se o mo­guć­no­sti po­sto­ja­nja trud­no­će i kra­lji­či­nom do­brom zdrav­stve­nom sta­nju. Lje­ka­ri su pot­pi­sa­li iz­vje­štaj u ko­me je sta­ja­lo da se u kra­lji­či­nom slu­ča­ju i, po­red po­sto­ja­nja simp­to­ma trud­no­će, ra­di­lo o „pse­u­do trud­no­ći”. Lje­ka­ri ni­su is­klju­či­li mo­guć­nost da se gra­vi­di­tet, ako je po­sto­jao na po­čet­ku, ne­pri­mjet­no iz­gu­bio.
U ze­mlji su vi­je­sti sa Dvo­ra do­če­ka­ne sa ne­vje­ri­com, a po­tom je sva kri­vi­ca pre­ba­če­na na kra­lji­cu. Iz vla­da­lač­kog do­ma je isti­na o kra­lji­či­nom sta­nju „pro­cu­re­la” ra­ni­je, ali je ma­lo ko u nju po­vje­ro­vao. Jav­nost ni­je mo­gla da pri­hva­ti zva­nič­no ob­ja­šnje­nje da je kra­lji­ca, sve do do­la­ska ru­skih lje­ka­ra, bi­la uvje­re­na da će ro­di­ti na­sled­ni­ka pre­sto­la. Svi su vi­še bi­li sklo­ni da po­vje­ru­ju da je Dra­ga ob­ma­nu­la sve: kra­lja, Dvor i na­rod. Po­ru­ka kra­lji­ce Na­ta­li­je o pod­me­ta­nju dje­te­ta upu­će­na na ru­ski dvor sa­da je do­bi­la svoj pu­ni smi­sao. Svi­jet je bio sve bli­ži uvje­re­nju da je Dra­gi­na trud­no­ća od po­čet­ka bi­la la­žna. Gra­dom su kru­ži­li gla­so­vi da su kra­lji­ca i nje­na se­stra Hri­sti­na Pe­tro­vić, ko­ja je u isto vri­je­me bi­la trud­na, pla­ni­ra­le da Hri­sti­ni­no di­je­te po­ne­se kra­ljev­sku kru­nu.
Pe­ra To­do­ro­vić je is­ta­kao ulo­gu Hri­sti­ne Pe­tro­vić u kra­lji­či­nom ži­vo­tu. Do­ga­đa­je ve­za­ne za Dra­gi­nu trud­no­ću, on je pre­to­čio u za­ni­mlji­vu pri­ču či­je su ju­na­ki­nje kra­lji­ca i nje­na se­stra. Za­mi­sao o pod­me­ta­nju dje­te­ta i si­mu­li­ra­nju trud­no­će bi­la je pre­ma To­do­ro­vi­ću, Hri­sti­ni­na. Ona je u po­sled­njem tre­nut­ku uspje­la da spri­je­či Dra­gu da kra­lju ka­že pu­nu isti­nu o svom „dru­gom sta­nju”.
Po­seb­nu za­bu­nu iza­zvao je uti­sak da se, ba­rem pre­ma spolj­nim zna­ci­ma, u kra­lje­vom po­na­ša­nju pre­ma Dra­gi ni­je ni­šta pro­mi­je­ni­lo. Alek­san­dar je na jav­nim mje­sti­ma že­ni uka­zi­vao istu pa­žnju kao i ra­ni­je. Pre­ma nje­noj rod­bi­ni je i da­lje bio pred­u­sre­tljiv i lju­ba­zan. Kra­lji­ca je bi­la oba­si­pa­na nje­žno­sti­ma to­kom šet­nji po dvor­skoj ba­šti, kao u vri­je­me vje­rid­be i vjen­ča­nja.
(Na­sta­vi­će se)