-Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj

Volt Di­zni ro­đen je 1901 u Či­ka­gu. Po­čeo je kao cr­tač, ani­ma­tor i pro­du­cent re­klam­nih fil­mo­va u Kan­zas Si­ti­ju. U ovom gra­du upo­znao se sa Ab Aj­verk­som i za­jed­nič­ki su stva­ri lik Mi­ša Mor­ti­me­ra. U Ho­li­vud do­la­zi 1923. go­di­ne sa Aj­verk­som i bra­tom Ro­jom gdje pra­ve pr­vu se­ri­ju krat­kih fil­mo­va o
„Ali­si u ze­mlji cr­te­ža”. Pr­vi ton­ski cr­ta­ni film „Pa­ro­brod Vi­li” na­pra­vio je 1928. go­di­ne. Ve­li­ki uspjeh po­sti­že se­ri­jom „Ve­se­le sim­fo­ni­je” 1929. go­di­ne.
Stva­ra sop­stve­nu pro­du­ku­ci­ju i ate­lje, eks­pe­ri­men­tal­nu la­ba­ra­to­ri­ju, a 1937. pro­iz­vo­di pr­vi du­go­me­tra­žni cr­ta­ni film „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka”. Po­red krat­ko­me­tra­žnih i du­go­me­tra­žnih cr­ta­nih fil­mo­va stva­ra se­ri­je do­ku­men­tar­nih fil­mo­va o pri­ro­di, igra­ne fil­mo­ve iza dje­cu, TV se­ri­je. Do­bit­nik je ve­li­kog bro­ja Oska­ra i raz­nin ugled­nih me­đu­na­rod­nih na­gra­da. Umro je 1966.go­di­ne.
Sve što je stvo­rio Volt Di­zni pred­sta­vlja je­din­stven i cje­lo­vit svi­jet ani­ma­ci­jie.
U nje­mu su ova­plo­će­na ra­ni­ja ot­kri­ća, po­je­di­nač­na re­še­nja i mno­go to­ga što je raz­ja­šnja­va­lo mo­guć­no­sti sa­me li­ni­je. Uz to, do­šlo je do ni­za no­vih stva­ra­lač­kih ini­ci­ja­ti­va, uklo­nje­ne su mno­ge za­blu­de, oba­vlje­ne su mno­go­broj­ne asi­mi­la­ci­je i pri­pre­mlje­ne da­le­ko slo­že­ni­je sin­te­ze pa je od cr­te­ža i nje­go­vih po­ten­ci­jal­nih mo­guć­no­sti stvo­ren pot­pun i oso­ben film­ski je­zik.
Ako je u svo­jim li­ni­ja­ma i li­ko­vi­ma tra­žio ži­vot – on ga je na­šao u ade­kvat­nim for­ma­ma. Te ču­de­sne sli­ke, po mno­go če­mu pod­sje­ća­ju na na­šu stva­nost a opet se od­u­pi­ru pot­pu­nom de­ter­mi­ni­zmu i za­dr­ža­va­ju svo­ju po­sto­ja­nost. Di­zni se ta­ko po­sta­vio ne sa­mo pre­ma pro­šlo­sti ne­go i svo­me vre­me­nu. On ni­je že­lio da do kra­ja svo­ja dje­la pre­tvo­ri u go­to­ve poj­mo­ve, osta­vljao je pro­sto­ra za unu­tra­šnje sa­zna­nje svi­je­ta, tra­žio u op­štim isti­na­ma iz­vo­ri­šte sop­stve­nih vri­jed­no­sti, osla­njao se na psi­ho­lo­gi­ju, gu­šio je pre­tje­ra­nu emo­ci­o­nal­nost i ni­je u sve­mu po­dr­ža­vao pro­stu ra­ci­o­nal­nost. Pro­la­zio je kroz raz­ne fa­ze raz­vo­ja i te­žio da sva­ki film ima svoj sa­mo­stal­ni ži­vot u tim nje­go­vim ilu­zi­ja­ma. Bje­žao je od pred­ra­su­da dok na kra­ju i sam ni­je stvo­rio sop­stve­ne, kre­tao se od umjet­no­sti ka in­du­stri­ji i obrat­no, na­sto­je­ći da svu­da iz­ra­zi sa­vr­šen­stvo u for­mi i na­či­nu dje­lo­va­nja. Kla­sič­na ani­ma­ci­ja je u nje­go­vim fil­mo­vi­ma do­ži­vje­la svo­ju pu­nu estet­sku afir­ma­ci­ju. Taj raz­voj tra­jao je od „Pa­ro­bro­da Vi­li­ja” i „Ve­se­lih sim­fo­ni­ja”, pre­ko ni­za krat­kih fil­mo­va u ko­ji­ma su se po­ja­vlji­va­li no­vi li­ko­vi, do „Sne­ža­ne i se­dam pa­tu­lja­ka”, da bi se za­tim pro­du­žio pre­ko „Fan­ta­zi­je” i za­u­sta­vio u se­ri­ji po­zna­tih du­go­me­tra­žnih ani­mi­ra­nih fil­mo­va. Ta­ko smo ot­kri­li ne sa­mo ka­ko se osna­žu­je cr­tež ne­go i šta sve tre­ba uči­ni­ti da bi on oži­vio, pri­ka­zao od­re­đe­ne li­ko­ve i ka­rak­te­re, od­no­se i stvar­nost ko­ja se na­la­zi ne­gdje iz­me­đu baj­ke i na­šeg is­ku­stva. Nji­ho­ve za­jed­nič­ke vri­jed­no­sti do te mje­re su stan­dar­di­zo­va­ne da ih je uvi­jek bi­lo la­ko pre­po­zna­ti ne sa­mo po cr­te­žu, hu­mo­ru, shva­ta­nju svi­je­ta ne­go i na­či­nu ani­ma­ci­je i od­no­su pre­ma svi­je­tu ko­ji nas okru­žu­je. Pri to­me je Di­zni po­seb­no vo­dio ra­ču­na o to­me da mu fil­mo­vi bu­du što ubje­dlji­vi­ji i da osta­vlja­ju sa ekra­na uti­sak ra­van onom ko­ji se do­bi­ja u re­a­li­stič­nim fil­mo­vi­ma. Sve to, što je go­di­na­ma str­plji­vog ra­da osva­ja­no i pro­du­blji­va­no, do­bi­lo je svo­je kre­a­tiv­no pre­o­bra­že­nje u pr­vom du­go­me­tra­žnom fil­mu „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka”.
Još u bez­zvuč­nim fil­mo­vi­ma, Di­zni se če­sto vra­ćao baj­ka­ma, cr­pe­ći iz njih in­spi­ra­ci­ju za mno­ge svo­je sto­ri­je.
Ma­šta­nju ne­ma gra­ni­ca i za­to je cr­ta­ni film mo­gao da stvo­ri ilu­zi­je i for­me ko­je su bi­le ne­za­mi­sli­ve u sa­moj re­al­no­sti.
(Na­sta­vi­će se)


Film­ska eki­pa

Gri­mo­vu pri­ču adap­ti­ra­li su: Ted Sirs, Oto In­glen­der, Erl Hard, Do­ro­ti En Blenk, Ri­čard Kri­don, Dik Ri­čard, Me­ril de Me­ri i Veb Smit ; Re­di­telj su­pe­r­vi­zor: Dej­vid Hend; Re­di­te­lji se­kven­ci: Pirs Pers La­ri Mo­rej, Vi­ljem Ko­trel Vil­fred Džek­son, Ben Šarp­stin ; Su­per­vi­zo­ri ani­ma­ci­je: He­mli­ton La­ski, Vla­di­mir Ti­tla, Ted Mur, Nor­man Fer­gu­son; Sce­no­gra­fi: Čarls Fi­li­pi, Hju Hen­si, Ti­rel Stap, Ma­kLa­ren Stju­art, Ha­rold Majls, Tom Ko­drik, Gu­stav Ten­grin, Ke­net An­dre­son, Ke­o­dal O’Ko­nor, Hej­zel Sju­el; Cr­ta­či ka­rak­te­ra: Al­bert Har­ter i Džo Grent; Ani­ma­to­ri: Frenk To­mas, Dik Lan­di, Ar­tur Be­bit, Eric Lar­sen, Mil­ton Kal, Ro­bert Stoks, Džems El­gar, Al Jug­ster, Si Jang, Džo­šua Mi­dor, Ugo D’Or­si, Džordž Ro­u­li, Li Klerk, Fred Spen­ser, Bil Ro­berts, Ber­nard Gar­bat, Grim Ne­tvik, Džek Kem­bel, Mar­vin Vu­dvord, Džems Ku­lejn, Sten Kve­ken­buš, Vord Kim­bol, Vol­fgang Raj­ter­man, Ro­bert Marč; Po­za­di­ne: Sa­mju­el Armstrong, Mik Nel­son, Merl Koks, Klod Ko­uts, Fil Dajk, Rej Lo­krim, Mo­ris Nobl; Mu­zič­ki aran­žma­ni: Frenk Čer­čil, Pol Smit, Li Her­lajn; Pje­sme: Frank Čer­čil, La­ri Mo­rej, Pol Smit, Li Her­lajn; Gla­so­vi: Adri­ja­na Ka­se­lo­ti — Sne­ža­na, Ha­ri Sto­kvel — Princ, Lu­sil La­Vern — Kra­lji­ca, Sko­ti Ma­trou, Roj Etvel, Pin­to Kol­vig, Otis Her­lan, Bi­li Gil­bert, Mo­ro­ni Ol­sen, Stju­art Bju­ka­nan; Re­di­telj i pro­du­cent: Volt Di­zni i RKO Ra­dio pic­tu­res, SAD, 1937.