-PI­ŠE:STAN­KO PA­PO­VIĆ

U ovoj 2000. go­di­ni pr­vi iz­la­gač je bio slav­ni Mi­o­drag Da­do Đu­rić. Se­lek­tor Pe­tar Ću­ko­vić oda­brao je iz Umjet­nič­kog mu­ze­ja Cr­ne Go­re ra­ne Da­do­ve ra­do­ve. Mi­o­drag Da­do Đu­rić na­pu­stio je Ju­go­sla­vi­ju 1956. go­di­ne i po­šao u grad svje­tlo­sti – Pa­riz.
Pod svo­jim na­dim­kom Da­do br­zo osva­ja umjet­nič­ku sce­nu oda­bra­ne ze­mlje, gdje je do kra­ja ži­vo­ta ži­vio i stva­rao. Ni u Pa­ri­zu se ni­je du­go za­dr­ža­vao. Pre­šao je da ži­vi u nor­ma­dij­sko se­lo Eru­va­l, što je bi­lo pre­sud­no za nje­gov obi­man, ra­zno­lik i vri­je­dan rad. Da­do je uvi­jek go­vo­rio da je nje­go­va je­di­na ze­mlja osta­la Cr­na Go­ra ko­jom se po­no­sio. No­vi­na­ri­ma ko­ji bi ga po­sje­ći­va­li go­vo­rio bi: „Da me­ni ne­ma Cr­ne Go­re, ne bih mo­gao da po­sto­jim. Či­ta­vo mo­je sli­kar­stvo je iz­va­đe­no iz Cr­ne Go­re. Što vi­še sta­rim, sve je vi­še vo­lim. Mi­slim da je u ovom svi­je­tu ni­sam obru­kao. Ona je ele­ment to­pli­ne u me­ni. „Od naj­ra­ni­jeg dje­tinj­stva Da­do je po­ka­zi­vao sklo­nost ka cr­ta­nju. Pr­ve cr­te­že gra­vu­ra ku­hinj­skim no­žem cr­tao je po zi­do­vi­ma po­ro­dič­ne ku­će u Ce­ti­nju. U osnov­noj ško­li već ra­di ka­ri­ka­tur­ne por­tre­te ka­ko bi ih uhva­tio u ne­mo­gu­ćim po­za­ma. Nje­gov cr­tež iz tog ra­nog pe­ri­o­da odi­sao je la­ko­ćom. Pe­tar Ću­ko­vić na­pi­sao je „Na po­le­đi­ni jed­nog ra­da na pa­pi­ru, da­ti­ra­nog 17. mar­ta 1952. go­di­ne, Da­do je na­cr­tao maj­ku s dje­te­tom u na­ruč­ju, oči­to Pi­e­ta u du­hu in­fan­til­nog ru­ko­pi­sa, uz­bu­dljiv cr­tež tu­šem, oivi­čen ne­kom vr­stom unu­tra­šnjeg ra­ma re­a­li­zo­va­nog istom ši­ri­nom čet­ke kao i sam cr­tež. Pod­no cr­te­ža sto­ji na­slov po dje­č­jem cr­te­žu „maj­ka sa dje­te­tom”, a is­pod nje­ga sli­je­di tekst: „Ono što iza­zi­va u na­ma odu­še­vlje­nje istin­ski je na­klo­nje­no, sta­sa­lo u stva­ri sa na­šom du­šom har­mo­ni­ja ko­ja ima bo­žan­stven sjaj. Čim se ra­di o du­ši i nje­nom dje­la­nju, tu ne smi­je bi­ti use­lje­no­sti ni ra­ču­na, ta­da se du­ša pr­lja i gu­bi sjaj. Du­ša je od ma­te­ri­je bes­kraj­no raz­li­či­ta i zbog to­ga či­li...”. Ta­ko je raz­mi­šljao u naj­ra­ni­joj mla­do­sti Da­do. Nje­gov opus na­la­zi se u naj­ve­ćim mu­ze­ji­ma i ga­le­ri­ja­ma i u broj­nim jav­nim i pri­vat­nim ko­lek­ci­ja­ma, a nje­go­vi cr­te­ži po­seb­no su tra­že­ni i ci­je­nje­ni. Ra­su­ti su po ci­je­lom svi­je­tu. Ova iz­lo­žba je bi­la pri­li­ka da upo­zna­mo ra­ne ra­do­ve umjet­ni­ka Mi­o­dra­ga Da­da Đu­ri­ća, me­đu ko­ji­ma i nje­gov auto­por­tret iz 1951. go­di­ne, a u kom­bi­no­va­noj teh­ni­ci 39,2 x 29,5 cm. Umro je 27. no­vem­bra 2010. go­di­ne u Pa­ri­zu, po­sli­je du­ge i te­ške bo­le­sti. Sa­hra­njen je u mje­stu Ko­šće­le, iz­nad Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća uz ve­li­ke po­ča­sti. Po­sli­je Mar­ka Ša­ga­la i Sal­va­do­ra Da­li­ja, Da­do je je­dan od umjet­ni­ka ko­ji su naj­vi­še uti­ca­li na po­jam nad­re­a­li­zma u sli­kar­stvu.KRAJ