-Pri­re­dio: Ivan Mi­lo­še­vić

Na­rod­no pre­da­nje pri­ča da su se ne­ka­da iz Her­ce­go­vi­ne do­se­li­la na Kče­vo če­ti­ri bra­ta: Va­so, Kra­so, Oto i Ozro. Ne­ki ka­žu i da im je Pi­po bio brat. Na Kče­vu im se ne do­pad­ne, te se kre­nu da­lje, put is­to­ka, da tra­že gdje se na­se­li­ti. Po­što je Ozro bio hrom i ka­ko ta­da još ni­je bi­lo go­to­vih pu­te­va, on ni­je mo­gao pu­to­va­ti pre­ko cr­no­gor­skog kr­ša, te se usta­vi kod ne­kog bo­ga­tog čo­vje­ka či­jom se kće­ri ože­nio. Kad su mu si­no­vi od­ra­sli, otje­ra­ju uj­če­vi­nu i Kče­vo osta­ne sa­mo nji­ma. Ta­ko su po­sta­li Ozri­ni­ći.
Po jed­nom ka­zi­va­nju Oto i Kra­so su osta­li pod Hu­mom Hot­skim, oda­kle se Kra­so pre­se­lio u Kra­ste­ni­će, a Oto je tu ostao. Dru­gi, opet, ka­žu, da su sva tro­ji­ca do­šla na No­ži­cu, pa se Oto i Kra­so vra­ti­li, a Va­so sa po­ro­di­com tu ostao. Li­je­va Ri­je­ka u ko­ju se Va­so do­se­lio ni­je ta­da bi­la na­se­lje­na.
O svo­me ro­do­na­čel­ni­ku pri­ča­ju Va­so­je­vi­ći da je od Ne­ma­nji­ća. Na­i­me, Vu­kan Ne­ma­njić je imao si­na Ko­sta­di­na, Ko­sta­din Va­so­ja, Va­so­je Ste­fa­na, Ste­fan opet Ko­sta­di­na, a Ko­sta­din Va­sa, ko­ji se na­se­lio u Li­je­voj Ri­je­ci i od ko­ga su Va­so­je­vi­ći. Va­so je sa po­ro­di­com do­šao pre­ko Vje­ter­ni­ka na Ja­blan i tu je na­šao jed­nog bra­to­no­škog kne­za sa ko­jim se po­bra­ti­mio i kod nje­go­ve ku­će osta­vio po­ro­di­cu, a on po­šao za­jed­no sa po­bra­ti­mom kroz Li­je­vu Ri­je­ku da raz­gle­da ze­mlju. Kad se uve­če vra­tio ku­ći pi­ta­li su ga uku­ća­ni je li mu se gdje do­pa­lo, a on im je na to ka­zao ka­ko u bli­zi­ni ri­je­ke ima jed­na no­ga ze­mlje, gdje bi se mo­gla ku­ća na­či­ni­ti: na dru­gom, opet, mje­stu ta­ko­đe ma­lo li­je­pe ze­mlje, ko­li­ko pti­či­je gni­je­zdo; bli­zu nje­ga je­dan ko­ma­dić ze­mlje li­jep kao du­ša. Ma­lo da­lje je jed­na rav­ni­na gdje mu je konj slat­ko pa­sao, bli­zu ovo­ga ima li­je­po mje­sto za ka­tun i ši­re­vi­nu za is­pa­šu sto­ke, sem to­ga i jed­na lo­pa­ta ze­mlje, gdje bi naj­ra­di­je ku­ću sa­gra­dio da ni­je da­le­ko od po­bra­ti­ma; još je pri­čao ka­ko ga je ob­u­ze­la tu­ga kad se po­nio na br­do iz­nad ovog mje­sta, jer je bi­la sa­ma go­ra i pu­sta­hi­ja i ka­ko je na pro­tiv­noj stra­ni ri­je­ke vi­dio je­dan do, gdje bi mo­gao sve­za­ti Li­ma (ta­ko mu se zvao konj) da pa­se. Pre­ma tim ri­je­či­ma Va­so­vim, ve­le, do­bi­la su ta mje­sta ime­na: No­ži­ca, Ptič, Du­ške, Ka­mi, Slac­ko, Ši­ra­li­ja, Lo­pa­te, Tu­zi i Li­man do.
Uz po­moć svo­ga po­bra­ti­ma Va­so na­či­ni ku­ću na de­snoj oba­li po­to­ka No­ži­ce, gdje se i da­nas na­la­ze ne­ke raz­va­li­ne za ko­je na­rod dr­ži da su od Va­so­ve ku­će. U bli­zi­ni ku­će po­di­že cr­kvi­cu, oko či­jih se raz­va­li­na na­ho­di gro­blje u ko­jem je, po pre­da­nju, Va­so sa­hra­njen.
Va­so je imao tri si­na: Ra­ja, No­va­ka i Mi­ja, te se po nji­ma Va­so­je­vi­ći di­je­le na: Ra­je­vi­će, No­va­ko­vi­će i Mi­jo­ma­no­vi­će ili ka­ko ne­ki ka­žu Mi­je­ma­no­vi­će. Ra­jo je opet imao tri si­na, od ko­jih su Lo­pa­ća­ni, Da­be­ti­ći i Ko­va­če­vi­ći. Op­šti na­ziv Ra­je­vi­ći sa­mo se pam­ti, ali se ne upo­tre­blja­va.
Od ovih pet ple­me­na po­sta­la su sva ma­nja i to od Lo­pa­ća­na: Ra­du­lo­vi­ći, Mi­lo­še­vi­ći, Ka­ra­dži­ći, Go­lu­bo­vi­ći, Sto­ja­no­vi­ći, Bo­jo­vi­ći, La­ba­ni, Ču­ki­ći, Đu­ki­ći, Mar­se­ni­ći, Vu­le­vi­ći, Vu­ki­će­vi­ći, Ne­ra­do­vi­ći i Fo­li­ći. Od Da­be­ti­ća: No­vi­či­ći, De­le­ti­ći, La­bo­vi­ći, Vu­li­ni­ći, La­za­re­vi­ći, Gar­če­vi­ći, La­ši­ći i La­li­ći.
Od Ko­va­če­vi­ća: Ka­stra­to­vi­ći, Đu­ri­ši­ći, De­do­vi­ći, Oba­do­vi­ći i Ći­no­vi­ći.
Od No­va­ko­vi­ća: Ba­bo­vi­ći, Dra­go­vi­ći, Ra­či­ći, Ba­ki­ći, Ću­la­fi­ći, To­mo­vi­ći, Oro­vi­ći, Ra­du­no­vi­ći, Kru­šči­ći, La­ku­ši­ći, Du­jo­vi­ći i Ra­de­vi­ći.
Od Mi­jo­ma­no­vi­ća: Ze­če­vi­ći, De­le­vi­ći, Ra­blje­ni, Ma­slo­va­ri­ći, Fa­ti­ći, Gu­be­ri­ni­ći, Sti­o­vi­ći i Vu­ki­će­vi­ći. Od ovih ple­me­na na­sta­la su ma­nja, ko­ja su na­vo­đe­na u po­seb­nom dje­lu.
(na­sta­vi­će se)