-Pri­re­di­la: Mi­la Mi­lo­sa­vlje­vić


Apel De Go­la pre­ko ra­di­ja za osni­va­nje slo­bod­nih fran­cu­skih oru­ža­nih sna­ga, 18. ju­na 1940.

Br­zi slom fran­cu­ske voj­ske pred na­ci­stič­kom ofan­zi­vom u ju­nu 1940. go­di­ne iza­zva­lo je šok i pa­ni­ku ši­rom Fran­cu­ske. Vin­ston Čer­čil je iz­vr­šio na Fran­cu­ze pri­ti­sak, tra­že­ći od njih da na­sta­ve s bor­bom, pa je čak pred­lo­žio stva­ra­nje for­mal­nog sa­ve­za iz­me­đu dvi­je ze­mlje, ali bi­lo je to pu­ko hva­ta­nje za slam­ku. Da­na 14. ju­na Njem­ci su ušli u Pa­riz, pot­pu­no ne­bra­njen grad, a dva da­na ka­sni­je, 16. ju­na, fran­cu­ski pre­mi­jer Pol Rej­no pod­nio je ostav­ku, da bi ga na du­žno­sti pred­sjed­ni­ka vla­da od­mi­je­nio he­roj iz pret­hod­nog glo­bal­nog su­ko­ba – mar­šal Fi­lip Pe­ten. No­va, Pe­te­no­va vla­da od­mah je za­po­če­la pre­go­vo­re o ka­pi­tu­la­ci­ji.
Upr­kos ni­ma­lo bli­sta­vom učin­ku fran­cu­ske ar­mi­je, ko­man­dant jed­ne ten­kov­ske di­vi­zi­je uspio je da se is­tak­ne i u ta­ko ne­po­volj­nim okol­no­sti­ma; bio je to ge­ne­ral Šarl de Gol. Po­čet­kom ma­ja, De Gol je no­sio pu­kov­nič­ki čin, a pro­čuo se kao ne­po­ko­le­bljiv za­go­vor­nik ve­će pri­mje­ne me­ha­ni­za­ci­je u rat­noj tak­ti­ci (po uzo­ru na Njem­ce), što mu je u ka­ri­je­ri do­tad sa­mo sme­ta­lo. Po­tom je, me­đu­tim, iz­ne­na­da, u vr­lo krat­kom ro­ku una­pri­je­đen – ko­li­ko po­čet­kom ju­na, De Gol je ušao u fran­cu­sku vla­du kao po­moć­nik dr­žav­nog se­kre­ta­ra za od­bra­nu. Ka­ko ni­je htio da pri­sta­ne na Pe­te­nov de­fe­ti­zam, pre­bje­gao je u Bri­ta­ni­ju, gdje su se hi­lja­de fran­cu­skih voj­ni­ka već ra­ni­je bi­le is­kr­ca­le po­sli­je eva­ku­a­ci­je iz Dan­ker­ka po­čet­kom ju­na. Uz Čer­či­lo­vu po­dr­šku, na­met­nuo se kao al­ter­na­ti­va Pe­te­nu. Osam­na­e­stog ju­na, isto­ga da­na kad je Čer­čil pro­gla­sio da se bli­ži „Bit­ka za Bri­ta­ni­ju”, De Gol je u ra­dij­skom pre­no­su po­zvao Fran­cu­ze da se oku­pe i na­sta­ve bor­bu. Mo­žda naj­ču­ve­ni­je re­če­ni­ce po ko­joj se ovaj De Go­lov apel pam­ti – „Fran­cu­ska je iz­gu­bi­la bit­ku. Ali Fran­cu­ska ni­je iz­gu­bi­la rat!” – ni­ka­da za­pra­vo ni­je­su emi­to­va­ne.
Mar­šal Pa­ten je stao na če­lo teh­nič­ki ne­u­tral­ne (ali sve sklo­ni­je sa­rad­nji s na­ci­sti­ma) vi­ši­jev­ske vla­de na ju­gu Fran­cu­ske, i zbog te ne­do­stoj­ne ulo­ge nje­mu je po­sli­je ra­ta i su­đe­no za iz­da­ju. Na­su­prot nje­mu, Šarl de Gol po­stao je sim­bol fran­cu­skog pr­ko­sa i ula­gao je ve­li­ki trud ne bi li ubi­je­dio Bri­tan­ce, Ame­ri­kan­ce i gru­pe oku­plje­ne oko Fran­cu­skog po­kre­ta ot­po­ra da uva­že nje­ga kao glav­no­ko­man­du­ju­ćeg Slo­bod­nih fran­cu­skih sna­ga. De Gol, ko­ga je bi­lo la­ko uvri­je­di­ti, imao je te­žak od­nos sa Čer­či­lom, a još pro­ble­ma­tič­ni­ji s ame­rič­kim pred­sjed­ni­kom Ru­zvel­tom, pa se če­sto ose­ćao skraj­nu­tim (a re­al­no je to i bio) u od­no­su na en­gle­sko-ame­rič­ku oso­vi­nu. Pa ipak, na kra­ju je upra­vo ge­ne­ral De Gol ušao u Pa­riz na če­lu tri­jum­fal­ne oslo­bo­di­lač­ke po­vor­ke 26. av­gu­sta 1944, da bi če­tr­na­est go­di­na ka­sni­je po­stao njen pred­sjed­nik.
„is­tak­nu­te lič­no­sti ko­je su, go­di­na­ma već una­zad, bi­le na če­lu fran­cu­skih oru­ža­nih sna­ga, osno­va­le su vla­du. Ob­ja­viv­ši po­raz na­še ar­mi­je, ova vla­da stu­pi­la je u pre­go­vo­re s ne­pri­ja­te­ljem u na­sto­ja­nju da is­po­slu­je pre­kid ne­pri­ja­telj­stva. Isti­na je da smo bi­li, i da i da­lje je­smo ne­moć­ni u od­no­su na me­ha­ni­zo­va­ne oru­ža­ne sna­ge na­šeg ne­pri­ja­te­lja, ka­ko na ze­mlji, ta­ko i u va­zdu­hu. Na­šu voj­sku na po­vla­če­nje su pri­mo­ra­li tehnko­vi, avi­o­ni i tak­ti­ka Nje­ma­ca, znat­no vi­še ne­go či­nje­ni­ca da nas je ne­pri­ja­telj broj­ča­no nad­ma­šio. Nje­mač­ki ten­ko­vi, avi­o­ni i tak­ti­ka uslo­vi­li su taj ele­ment iz­ne­na­đe­nja ko­ji je na­še vođ­stvo do­ve­lo u ove ne­pri­li­ke.
Ali da li je re­če­na i po­sled­nja ri­ječ? Mo­ra­mo li od­u­sta­ti od sva­ke na­de? Je li naš po­raz ko­na­čan i bes­po­vra­tan? Na ova pi­ta­nja ja ću vam da­ti od­go­vor: ne, ni­je!
Obra­ća­ju­ći vam se po­što sam pret­hod­no te­melj­no upo­znao s či­nje­nič­nim sta­njem, mo­lim vas da mi vje­ru­je­te kad vam ka­žem da fran­cu­ski ci­lje­vi u ovom ra­tu ni­je­su ne­do­sti­žni. Upra­vo oni či­ni­o­ci ko­ji su nas do­ve­li do po­ra­za, mo­gu nas jed­no­ga da­na od­ve­sti i do po­bje­de. Jer, upam­ti­te jed­no, Fran­cu­ska ni­je sa­ma. Ona ni­je izo­lo­va­na. Iza nje sto­ji jed­no ogrom­no car­stvo, i ona mo­že da se bo­ri ra­me uz ra­me s Bri­tan­skom im­pe­ri­jom, ko­ja vla­da mo­ri­ma i na­sta­vlja bor­bu. Kao i En­gle­ska, i Fran­cu­ska mo­že neo­gra­ni­če­no da se oslo­ni na ne­iz­mjer­ne in­du­strij­ske po­ten­ci­ja­le Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va.
U pi­ta­nju je sud­bi­na svi­je­ta.
Ne vo­di se ovaj rat sa­mo u na­šoj ne­sreć­noj ze­mlji. Is­hod ove ve­li­ke bor­be ni­je od­lu­čen u Bi­ci za Fran­cu­sku. Ovo je svjet­ski rat. Či­nje­ne su gre­ške, bi­lo je od­la­ga­nja i ne­iz­re­ci­ve pat­nje, ali osta­je či­nje­ni­ca da u svi­je­tu i da­nas po­sto­ji sve ono što nam je po­treb­no da svo­je ne­pri­ja­te­lje, jed­no­ga da­na, skr­ši­mo. Da­nas smo mi ti ko­ji su skr­še­ni pod sa­mom ma­slom me­ha­ni­zo­va­ne si­le ko­ja je gru­nu­la na nas, ali to nam ne od­u­zi­ma moć da gle­da­mo u bu­duć­nost, gdje će nam ne­ka no­va, još moć­ni­ja me­ha­ni­zo­va­na si­la – do­ni­je­ti po­bje­du. U ovom ra­tu u pi­ta­nju je sud­bi­na svi­je­ta.
Šta god da se de­si, pla­men fran­cu­skog ot­po­ra ne smi­je, i ne­će, zga­snu­ti.”
(Na­sta­vi­će se)