-Pi­še: BU­DO SI­MO­NO­VIĆ

Na­kon 65 go­di­na zem­nog po­či­va­nja u Mon­pe­ljeu u Fran­cu­skoj, po­smrt­ni osta­ci ne­ka­da­šnje ita­li­jan­ske kra­lji­ce Je­le­ne Sa­voj­ske, ne­sum­nji­vo naj­zna­me­ni­ti­je cr­no­gor­ske odi­ve, ne­dav­no su taj­no pre­ne­se­ni u Ita­li­ju, ze­mlju či­ju je kra­ljev­sku kru­nu no­si­la vi­še od po­la vi­je­ka, i uz bla­go­slov sa­da­šnjeg ita­li­jan­skog pred­sjed­ni­ka Ser­đa Ma­ta­re­li­ja, sa­hra­nje­ni u sve­ti­li­štu Vi­ko­for­te kod Mon­do­ve na sje­ve­ru Ita­li­je, u re­gi­ji Pi­je­mont. Po­red nje je, po istom sce­na­ri­ju, pri­je ne­ki dan, na­kon se­dam­de­set go­di­na, vječ­no po­či­nuo i njen su­prug, kralj Vik­tor Ema­nu­el Tre­ći.
Ta­ko je po­sli­je vi­še od 120 go­di­na okon­ča­na jed­na ne­sva­ki­da­šnja brač­na pri­ča kru­ni­sa­nih gla­va za­sno­va­na na či­sto po­li­tič­kom in­te­re­su i kal­ku­la­ci­ja­ma, no pri­ča ko­ja se vre­me­nom pre­tvo­ri­la u pra­vu idi­lu i ko­ja će za re­zul­tat ima­ti pe­to­ro dje­ce. Ovaj ita­li­jan­ski su­ve­ren će, da pod­sje­ti­mo, na kra­ju Dru­gog svjet­skog ra­ta, u ma­ju 1945, ab­di­ci­ra­ti i od­re­ći se pre­sto­la u ko­rist si­na Um­ber­ta, ali su i on i sin mu i kom­plet­na kra­ljev­ska po­ro­di­ca sa­mo mje­sec da­na ka­sni­je mo­ra­li da na­pu­ste Ita­li­ju, ko­ja je pro­gla­še­na re­pu­bli­kom, a nji­ma traj­no za­bra­njen po­vra­tak u ze­mlju.
Skra­si­li su se u Egip­tu, u Alek­san­dri­ji, gdje će sta­ri kralj i umri­je­ti dvi­je go­di­ne ka­sni­je, a kra­lji­ca-udo­vi­ca će se vra­ti­ti u Evro­pu i na­sta­ni­ti u Fran­cu­skoj, u Mom­pe­ljeu, gdje je i umr­la 28. no­vem­bra 1952. go­di­ne.
Kra­lji­ca Je­le­na, bi­la je jed­na od de­vet ćer­ki cr­no­gor­skog kra­lja Ni­ko­le Pr­vog Pe­tro­vi­ća i kra­lji­ce Mi­le­ne. Ro­đe­na je na Ce­ti­nju 1873, a ima­la je sa­mo de­set go­di­na kad je sa sta­ri­jim se­stra­ma do­šla u Pe­tro­grad na ško­lo­va­nje u car­skom in­sti­tu­tu Smolj­ni. Već ta­da je po­ka­zi­va­la iz­u­ze­tan ta­le­nat i smi­sao za kla­sič­nu mu­zi­ku, knji­žev­nost i sli­kar­stvo, a ve­o­ma br­zo je na­u­či­la i ne­ko­li­ko evrop­skih je­zi­ka.
Uz sve to, već u tim ra­nim go­di­na­ma pli­je­ni­la je iz­u­zet­nom lje­po­tom. Jed­na nje­na škol­ska dru­ga­ri­ca iz tog vre­me­na opi­sa­la ju je kao ve­o­ma vi­so­ku i sklad­nu, da „ima buj­nu ko­su tam­ni­ju od no­ći i ri­jet­ko li­je­pe oči, oči ra­nje­ne sr­ne”. Ni­je bi­la još ni pu­no­ljet­na kad je po­če­la ma­mi­ti uz­da­he mla­do­že­nja sa pe­di­gre­om, ko­ji su se oku­plja­li na ba­lo­vi­ma i sve­ča­no­sti­ma na ru­skom car­skom dvo­ru.
Lje­po­ta mla­de cr­no­gor­ske prin­ce­ze, ko­ju je, ina­če, kr­stio ru­ski car Alek­san­dar Dru­gi Ro­ma­nov, ni­je, iz­gle­da, pro­ma­kla ni oku mla­dog ru­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, ve­li­kog kne­za Ni­ko­la­ja Dru­gog Ro­ma­no­va, što je u gor­doj Cr­no­gor­ki pro­bu­di­lo san da će jed­nog da­na svo­ju li­je­pu gla­vu oki­ti­ti ru­skom car­skom kru­nom. Bog sa­mi zna ka­ko bi se sve i od­i­gra­lo, da li bi ne­sla­ga­nje ca­ri­ce Ma­ri­je Fjo­do­rov­ne i knje­gi­nja nje­mač­kog po­ri­je­kla na ru­skom dvo­ru, ohla­di­lo če­lo i sr­ce mla­dog ca­re­vi­ća i utr­nu­lo nje­go­ve sim­pa­ti­je pre­ma cr­no­gor­skoj prin­ce­zi, da se u to do­ba u Pe­tro­gra­du zbog nje ni­je de­sio je­dan mu­čan in­ci­dent.
Sju­tra: ZA­BRA­NjE­NA LjU­BAV SA PER­JA­NI­KOM


Ne­će u Pan­te­on

I dok je pre­nos po­smrt­nih osta­ta­ka kra­lji­ce Je­le­ne u Ita­li­ji na­i­šao na go­to­vo jed­no­du­šno odo­bra­va­nje, to ni­je slu­čaj sa kra­ljem Ema­nu­e­lom. Taj čin je na­i­šao na oštro pro­ti­vlje­nje an­ti­fa­ši­sta i na­ro­či­to Je­vre­ja, ko­ji mu ni­su za­bo­ra­vi­li da je 1922. go­di­ne po­dr­žao Mu­so­li­ni­ja i ime­no­vao ga za man­da­ta­ra vla­de, od­no­sno bla­go­slo­vio dva­de­se­to­go­di­šnju fa­ši­stič­ku dik­ta­tu­ru ko­ja je uslije­di­la, uklju­ču­ju­ći i kr­va­vu osva­jač­ku avan­tu­ru Ita­li­je u Dru­gom svjet­skom ra­tu. U oči­ma onih ko­ji su osje­ti­li stra­ho­te tog re­ži­ma, on se ni­je iz­ba­vio čak ni ti­me što je odo­brio ka­pi­tu­la­ci­ju fa­ši­stič­ke Ita­li­je i hap­še­nje Be­ni­ta Mu­so­li­ni­ja, ta­ko da je sa­svim iz­vje­sno da on ne­će vječ­no po­či­va­ti u Ri­mu, u Pan­te­o­nu, u ko­jem po­či­va­ju mo­šti nje­go­vih pre­da­ka iz di­na­sti­je Sa­vo­ja.