Su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci od­re­dio je pri­tvor vla­sni­ku „Kri­sma gru­pe” Ne­boj­ši Bo­ško­vi­ću (51), zbog sum­nje da je or­ga­ni­za­tor kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je ra­ču­nar­skom pre­va­rom pri­svo­ji­la oko 1,5 mi­li­o­na eura. Osim Bo­ško­vi­ća, za po­me­nu­to dje­lo se te­re­te i Na­ta­ša Go­lo­vić (31) iz Nik­ši­ća i Mi­loš Ču­jo­vić (31), dr­ža­vlja­nin Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ko­ji je već u pri­tvo­ru zbog sum­nje da je sa pri­pad­ni­ci­ma za­go­rič­ke gru­pe 2012. go­di­ne uče­stvo­vao u ra­ču­nar­skoj pre­va­ri.
Ka­ko sa­zna­je­mo, Bo­ško­vić je pri­li­kom sa­slu­ša­nja ne­gi­rao da je iz­vr­šio po­me­nu­to kri­vič­no dje­lo. On je re­kao da po­zna­je Ču­jo­vi­ća, ali je de­man­to­vao da zna li­ca na či­jim ra­ču­ni­ma je za­vr­šio no­vac ko­ji je ha­ko­van, a ko­ja su ozna­če­na kao pri­pad­ni­ci nje­go­ve kri­mi­nal­ne gru­pa­ci­je.
Pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, in­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je su do in­for­ma­ci­je o ra­ču­nar­skoj pre­va­ri do­šli pri­je 20 da­na, ka­da su za­tvor­ski ču­va­ri od Ču­jo­vi­ća za­pli­je­ni­li mo­bil­ni te­le­fon. Na­i­me, po­čet­kom apri­la, u nje­go­voj će­li­ji je pro­na­đe­no de­set mo­bil­nih te­le­fo­na, od ko­jih su tri bi­la iz „pa­met­ne” ge­ne­ra­ci­je. Vje­šta­če­njem se do­šlo do po­da­ta­ka da su pre­ko mo­bil­nih te­le­fo­na iz­vr­še­ne od­re­đe­ne fi­nan­sij­ske tran­sak­ci­je i in­struk­ci­je ne­kim li­ci­ma iz ze­ma­lja okru­že­nja.
Na osno­vu kri­mi­na­li­stič­ke ob­ra­de u ovom pred­me­tu sum­nja se da je na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je i Al­ba­ni­je for­mi­ra­no kri­mi­nal­no udru­že­nje u ci­lju vr­še­nja kri­vič­nog dje­la ra­ču­nar­ska pre­va­ra, u na­mje­ri pri­ba­vlja­nja pro­tiv­prav­ne imo­vin­ske ko­ri­sti čla­no­vi­ma ove kri­mi­nal­ne gru­pe i dru­gi­ma li­ci­ma.
Ka­ko se sum­nja, or­ga­ni­za­tor ovog kri­mi­nal­nog udru­že­nja je Ne­boj­ša Bo­ško­vić, a pri­pad­ni­ci Mi­loš Ču­jo­vić i Na­ta­ša Go­lo­vić, dok je je­dan broj li­ca – stra­nih dr­ža­vlja­na, či­ji je iden­ti­tet po­znat is­tra­ži­te­lji­ma, za po­tre­be ovog kri­mi­nal­nog udru­že­nja otva­rao ra­ču­ne u Hr­vat­skoj, Sr­bi­ji, Ma­ke­do­ni­ji i Al­ba­ni­ji. Pri­ku­plje­ni su do­ka­zi ko­ji uka­zu­ju na osno­va­nu sum­nju da su Bo­ško­vić, Go­lo­vić i Ču­jo­vić, uz uče­šće stra­nih dr­ža­vlja­na či­ji je iden­ti­tet po­znat, uspje­li da pr­vo sa ra­ču­na ošte­će­nih fi­zič­kih li­ca, kao i prav­nih li­ca, otvo­re­nih u po­slov­nim ban­ka­ma na te­ri­to­ri­ji Švaj­car­ske i Lih­ten­štaj­na, tran­sfe­ri­šu ve­će nov­ča­ne iz­no­se u ko­rist ra­ču­na po­me­nu­tih stra­nih dr­ža­vlja­na za ko­je se sum­nja da su uče­stvo­va­li u ovim kri­mi­nal­nim rad­nja­ma. Ta­ko­đe, tran­sfer nov­ca je išao i na ra­ču­ne prav­nih li­ca u vla­sni­štvu tih stra­nih dr­ža­vlja­na, a ko­ji su otvo­re­ni u po­slov­nim ban­ka­ma na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je i Al­ba­ni­je. Sum­nja se da je dio tih nov­ča­nih sred­sta­va, na­kon opi­sa­nih rad­nji, u krat­kom vre­men­skom in­ter­va­lu, pu­tem e-ben­kin­ga, tran­sfe­ri­san u ko­rist ra­ču­na dru­gih fi­zič­kih i prav­nih li­ca ko­ji su otvo­re­ni na te­ri­to­ri­ji Ki­ne, a da je dru­gi dio nov­ca po­di­zan u go­to­vi­ni na te­ri­to­ri­ji na­ve­de­nih su­sjed­nih ze­ma­lja, a po­tom tran­spor­to­van u Cr­nu Go­ru.
Osum­nji­če­ni Bo­ško­vić, Go­lo­vić i Ču­jo­vić su, ka­ko se sum­nja, na pret­hod­no opi­san na­čin, vr­še­ći kri­vič­na dje­la ko­ja im se sta­vlja­ju na te­ret, sa ra­ču­na li­ca iz Švaj­car­ske i Lih­ten­štaj­na uspje­li da tran­sfe­ri­šu 1.446.171 eura, od če­ga su nad­le­žni or­ga­ni pri­vre­me­no blo­ki­ra­li 249.425 eura.
Ne­boj­ša Bo­ško­vić je vla­snik kom­pa­ni­je Mel­go­ni­ja hol­din­ga li­mi­ted sa Ki­pra, osni­va­ča fir­me Mel­go­ni­ja–Pri­mor­ka, ko­ja ka­sni sa ot­pla­tom kre­di­ta od 14,4 mi­li­o­na eura za ko­ji je Vla­da iz­da­la ga­ran­ci­ju od če­ti­ri mi­li­o­na, ka­ko je sa­op­šte­no pri­je tri go­di­ne. Ova kom­pa­ni­ja je do­bi­la kre­dit i dr­žav­nu ga­ran­ci­ju pet mje­se­ci pri­je ne­go što je osno­va­na. U tre­nut­ku ka­da je Vla­da da­la Mel­go­ni­ji ga­ran­ci­je od če­ti­ri mi­li­o­na eura, 1. ju­la 2010. go­di­ne, Bo­ško­vić je već imao dvi­je svo­je fir­me u ste­ča­ju. Ra­di se o Kri­sma mo­tor­su, gdje je je­di­ni osni­vač i ko­ja je u ste­ča­ju od 10. ma­ja 2010. go­di­ne, i fir­mi Kri­sma Bje­la­si­ca, gdje je ovla­šće­ni za­stup­nik, a ko­ja je u ste­ča­ju od 25. mar­ta 2010. go­di­ne.D.Ž.


Ko će od­go­va­ra­ti za ugro­ža­va­nje eko­nom­skog po­ret­ka

Po­sla­nik DE­MOS-a Zo­ran Mi­lja­nić ka­že da je ak­ci­ja cr­no­gor­ske po­li­ci­je, ko­ja je re­zul­ti­ra­la hap­še­njem osum­nji­če­nih za ra­ču­nar­sku pre­va­ru, de­ma­ski­ra­la sve sla­bo­sti ka­ko prav­nog ta­ko i bez­bje­do­no­snog si­ste­ma Cr­ne Go­re.
– Oči­gled­no je da je po­li­ci­ja svoj po­sao od­ra­di­la pod pri­ti­skom iz ino­stran­stva, jer su u ovom slu­ča­ju ošte­će­ni stra­ni dr­ža­vlja­ni za iz­nos od oko mi­li­on i po eura. Ka­da je Vla­da Cr­ne Go­re da­la ga­ran­ci­je pri­vat­noj fir­mi Mel­go­ni­ja–Pri­mor­ka, u vla­sni­štvu glav­nog ak­te­ra ove ra­ču­nar­ske pre­va­re, u iz­no­su od če­ti­ri mi­li­o­na eura i omo­gu­ći­la da bu­du pre­va­re­ni gra­đa­ni Cr­ne Go­re, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je si­ste­ma ni­je­su po­ka­za­le ni naj­ma­nje in­te­re­so­va­nja, već smo slu­ša­li uobi­ča­je­ni ša­blon da je iz­vi­đaj u to­ku. Valj­da će i pre­mi­jer, ko­ji do­sad ni­je znao i ni­je mu bi­lo ni bit­no ko je vla­snik na­ve­de­ne fir­me ko­ja je ošte­ti­la gra­đa­ne za če­ti­ri mi­li­o­na eura, sa­da to i do­zna­ti. Ali za po­re­ske ob­ve­zni­ke i dr­žav­ni bu­džet je ka­sno. Tre­ba­će sko­ro go­di­nu da­na opo­re­zi­va­ti gra­đa­ne Cr­ne Go­re se­dam cen­ti po li­tru ben­zi­na da bi se ovih če­ti­ri mi­li­o­na eura po­klo­nje­nih pri­vat­noj fir­mi vra­ti­lo u bu­džet. Mo­ra­mo na­po­me­nu­ti da je to sa­mo ma­li dio od 180 mi­li­o­na eura na­rod­nog nov­ca ko­ji je Vla­da Cr­ne Go­re po­klo­ni­la pri­vat­nim fir­ma­ma ovog i ova­kvih vla­sni­ka. Tu se ra­di o jed­nom od naj­te­žih kri­vič­nih dje­la – ugro­ža­va­nje eko­nom­skog po­ret­ka Cr­ne Go­re kao i pod­ri­va­nja ustav­nog ure­đe­nja – na­vo­di Mi­lja­nić.
Naj­čud­ni­je je, sma­tra on, da je ra­ču­nar­ska pre­va­ra osmi­šlje­na i iz­ve­de­na iz za­tvo­ra u Spu­žu od li­ca ko­je ta­mo če­ka pre­su­du za ra­ni­je po­či­nje­no isto kri­vič­no dje­lo.