Ba­ra­nin Bo­ži­dar Asa­no­vić (72) pri­ja­vio je u ne­dje­lju, u 11 ča­so­va, bar­skoj po­li­ci­ji da nje­gov zet Vu­čić Džiknić pri­je­ti nje­go­voj po­ro­di­ci. Me­đu­tim, po­li­ci­ja ni­je uspje­la da pro­na­đe Džik­ni­ća u Be­ra­na­ma, gdje je sta­no­vao. Džik­nić je istog da­na, u ve­čer­njim ča­so­vi­ma, ubio Bo­ži­da­ra, a te­ško ra­nio nje­go­vu že­nu Iv­ku (71) i kćer­ku Ol­gu (44), sa ko­jom je ne­ka­da bio u bra­ku. Na­kon što je iz­vr­šio kr­va­vi pir, Džan­kić je po­ku­šao da iz­vr­ši sa­mo­u­bi­stvo.
Iz Upra­ve po­li­ci­je nam je po­tvr­đe­no da je Bo­ži­dar Asa­no­vić u ne­de­lju uju­tro po­li­ci­ji u Ba­ru pri­ja­vio da Vu­čić Džik­nić pri­je­ti nje­go­voj po­ro­di­ci.
–Od­mah smo o to­me oba­vi­je­sti­li tu­ži­la­štvo u Ba­ru, ko­je je pro­ci­je­ni­lo da je to u nad­le­žno­sti tu­ži­la­štva u Be­ra­na­ma. Oba­vi­je­šte­ni su ta­mo­šnje tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja, ko­ja je išla da tra­ži Džik­ni­ća na pri­ja­vlje­noj adre­si, ali ga ni­je­su pro­na­šli. On je ta­da naj­vje­ro­vat­ni­je bio na pu­tu ka Ča­nju, gdje je u ve­čer­njim ča­so­vi­ma ubio jed­no li­ce, a dvo­je ra­nio – ka­za­li su nam iz po­li­ci­je.
Bo­ži­da­rov sin Slo­bo­dan Asa­no­vić ka­zao je za „Dan“ da nji­ho­va po­ro­di­ca ni­je ima­la mi­ra od Džik­ni­ća.
–U ve­čer­njim ča­so­vi­ma, na­o­ru­žan auto­mat­skom pu­škom i bom­bom, on je do­šao u ku­ću u ko­joj su bo­ra­vi­la nje­go­va dje­ca i mo­ji otac, maj­ka i se­stra. Pri­je­tio je da će da ba­ci bom­bu i sve da ih po­bi­je, a moj otac mu je re­kao: „Pu­caj u me­ne. Me­ni se ne ži­vi. Ne ubi­jaj svo­ju dje­cu“. Vu­čić je po­ku­šao da ak­ti­vi­ra bom­bu, ali u to­me ni­je uspio, pa je on­da iz pu­ške za­pu­cao na Bo­ži­da­ra, Iv­ku i Ol­gu – pri­ča Slo­bo­dan Asa­no­vić.
U tom mo­men­tu, ka­že on, jed­no od dje­ce je uspje­lo da po­bjeg­ne ste­pe­ni­ca­ma na­po­lje, dok je dru­go di­je­te bi­lo u ku­pa­ti­lu.
–Dje­voj­či­ca je bi­la u ku­pa­ti­lu, a ka­da je ču­la vi­ku, uga­si­la je vo­du jer se bo­ja­la da će i nju na­ći i ubi­ti. Dje­čak je uspio da po­bjeg­ne, što su za­bi­lje­ži­le i ka­me­re ko­je se na­la­ze na ku­ći, a snim­ci su pre­da­ti po­li­ci­ji. On je imao na­mje­ru da ih sve po­bi­je – is­ti­če naš sa­go­vor­nik.
Slo­bo­dan ka­že da je nje­go­va po­ro­di­ca tr­pje­la te­ror od ze­ta i da ni­ko ni­je htio da ih za­šti­ti, što je i do­ve­lo do tra­ge­di­je.
–Moj otac je htio da za­šti­ti kćer­ku Ol­gu, kad već to dr­ža­va ni­je ura­di­la. Ni­ko nam ni­je po­mo­gao da se za­šti­ti­mo. Ni­je isti­na da je bi­lo ko oteo dje­cu od Vu­či­ća Džik­ni­ća, ka­ko je on to pri­čao. Dje­ca su sa­ma po­bje­gla od nje­ga jer ih je tu­kao i mu­čio. Ču­pao im je je­zik, tu­kao ih me­ta­lom po ta­ba­ni­ma, a osim nas ni­ko ni­je htio da po­mog­ne da se nje­mu sta­ne na put. Dr­ža­va, po­li­ci­ja, tu­ži­la­štvo i sve dru­ge usta­no­ve pot­pu­no su za­ta­ji­le i de­si­lo se ono naj­go­re – ka­že Slo­bo­dan Asa­no­vić.
U apart­ma­ni­ma „Asa­no­vić” u Ča­nju kod Su­to­mo­ra, prek­si­noć oko 20.30, ubi­jen je Bo­ži­dar Asa­no­vić, dok su nje­go­va že­na Iv­ka i kćer­ka Ol­ga te­ško ra­nje­ne. Na Asa­no­vi­ća je pu­cao nje­gov zet Vu­čić Džik­nić. On je, ka­ko je sa­op­šte­no iz po­li­ci­je is­pa­lio vi­še hi­ta­ca u Asa­no­vi­ća, ko­ji je od za­do­bi­je­nih po­vre­da pre­mi­nuo na li­cu mje­sta, a ra­nio je ta­štu Iv­ku i su­pru­gu Ol­gu, ko­je su pre­ve­ze­ne u Op­štu bol­ni­cu
Ka­ko tvr­de oče­vi­ci, Džik­nić se uda­ljio sa li­ca mje­sta i po­bje­gao pre­ma ho­te­lu „Zla­ti­bor”. Iz tog prav­ca se oko 22 sa­ta za­čuo pu­canj. Po­li­caj­ci su Džik­ni­ća pro­na­šli u bli­zi­ni nje­go­vog vo­zi­la, a imao je po­vre­de od va­tre­nog oruž­ja u pred­je­lu gla­ve. On je, ka­ko se sum­nja, po­ku­šao sa­mo­u­bi­stvo. Ubr­zo su na li­ce mje­sta do­šla i ko­la Hit­ne po­mo­ći i na­kon de­se­tak mi­nu­ta osum­nji­če­ni je pre­ve­zen u bar­sku bol­ni­cu. On je po­tom pre­ba­čen u Kli­nič­ki cen­tar na da­lje li­je­če­nje, a nje­go­vo zdrav­stve­no sta­nje je sta­bil­no. D.Ž.


Iv­ka kri­tič­no, Ol­gi bo­lje

Na­čel­nik hi­rur­gi­je Op­šte bol­ni­ce Bar dr Dra­gan To­ma­no­vić ka­zao je da su Iv­ka Asa­no­vić i nje­na kćer­ka Ol­ga Džik­nić ope­ri­sa­ne i da su na in­ten­ziv­noj nje­zi.
–Iv­ki­no sta­nje je i da­lje kri­tič­no. Ima po­vre­de vi­še unu­tra­šnjih or­ga­na. Ol­ga je po­go­đe­na sa tri met­ka, ali ni­je ži­vot­no ugro­že­na. Ona ima i po­vre­de gla­ve od uda­ra tu­pog pred­me­ta, vje­ro­vat­no kun­da­ka – ka­zao je To­ma­no­vić. D.S.


Po­kre­ta­li po­stu­pak

Iz in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da sa­op­šte­no nam je da su po­vo­dom slu­ča­ja Vu­či­ća Džik­ni­ća 28. ok­to­bra ove go­di­ne po­kre­nu­li po­stu­pak po sop­stve­noj ini­ci­ja­ti­vi. Dan ka­sni­je je, ka­ko su ka­za­li, Vu­čić Džik­nić pod­nio pri­tu­žbu na Cen­tar za so­ci­jal­ni rad Be­ra­ne.
–Istog da­na, 29. ok­to­bra, za­štit­nik je za­tra­žio iz­ja­šnje­nje od po­me­nu­tog cen­tra, ko­je smo do­bi­li 15. no­vem­bra. U ovom tre­nut­ku ne mo­že­mo vas oba­vi­je­sti­ti o sa­dr­ži­ni pri­tu­žbe i iz­ja­šnje­nja zbog za­šti­te po­da­ta­ka o lič­no­sti – sa­op­šte­no nam je iz in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka.A.T.


Si­gur­na žen­ska ku­ća pru­ži­la po­moć

Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će Lji­lja­na Ra­i­če­vić ka­za­la je za „Dan“ da po­li­ci­ja če­sto ne re­a­gu­je ade­kvat­no na pri­ja­ve na­si­lja nad že­na­ma od stra­ne su­pru­žni­ka, iako se ta­kvi slu­ča­je­vi ne­ri­jet­ko okon­ča­va­ju vr­lo lo­še. Ona je na­ve­la da že­na ko­ja ne do­bi­je ade­kvat­nu po­moć i za­šti­tu na pr­vi apel naj­če­šće iz­gu­bi po­vje­re­nje u in­sti­tu­ci­je i izo­lu­je se, če­ka­ju­ći ka­da će joj se ne­što de­si­ti.
–Sva­ko­dnev­no se su­sre­će­mo sa že­na­ma ko­je ima­ju pro­blem sa mu­že­vi­ma i ko­je nam ka­žu da im pri­je­ti opa­snost jer su im mu­že­vi vr­lo agre­siv­ni. One ta­da po­mi­nju i hlad­no i va­tre­no oruž­je ko­je mu­že­vi po­sje­du­je i opi­su­ju i iz­gled i ob­lik po­na­ša­nja i sve one in­di­ci­je ko­je za­i­sta uka­zu­ju na opa­snog pro­tiv­ni­ka i na čo­vje­ka ko­ji ne pre­za od toga da ostva­ri pri­jet­nju. Že­na­ma ko­je do­đu kod nas ap­so­lut­no vje­ru­je­mo jer one ži­ve pod vje­či­tim stra­hom da im se ne­što mo­že de­si­ti. Sa­da ima­mo je­dan slu­čaj gdje smo sva­ko­dnev­no u kon­tak­tu sa oso­bom ko­ja ka­že da se već tre­ći put to­kom no­ći in­stik­tiv­no bu­di i da vi­di čo­vje­ka iz­nad nje sa no­žem ili pi­što­ljem. Ona je utvr­di­la da se ra­di o dječ­joj igrač­ki ko­ja veoma li­či na pravi pi­štolj. Ona u tom tre­nut­ku vi­di sa­mo pi­štolj – uka­zu­je Ra­i­če­vi­će­va.
Ona ističe da ka­da ne­ma ini­di­ci­ja da je mu­ška­rac već ra­nio ili te­ško po­vri­je­dio že­nu i ka­da se sve još uvi­jek svo­di na pri­jet­nje po­li­ci­ja če­sto ne do­ži­vlja­va ozbilj­no ta­kve stva­ri.
–Pri­či že­ne ne po­sve­ću­je se do­volj­no pa­žnje. Čak i ka­da do­đe kod su­di­je ne­kad se mi­ni­ma­li­zu­je nje­na iz­ja­va – upo­zo­ra­va Ra­i­če­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, ka­da že­na ne mo­že da ob­ja­sno strah ko­ji osje­ća u ci­je­lom ti­je­lu, njen je in­stinkt u 90 od­sto slu­ča­je­va ne­po­gre­šiv.
–Že­na je u pra­vu jer na­kon to­ga naj­če­šće do­ži­vi ne­ki te­ži ob­lik na­si­lja, po­ku­šaj ubi­stva ili ne­što go­re – na­vo­di Ra­i­če­vi­će­va.
Ona ka­že da je ra­nje­na Ol­ga Asa­no­vić tra­ži­la po­moć SŽK i da ju je do­bi­la.
–Že­na ima na ras­po­la­ga­nju za­štit­ne mje­re, ali ne zna da ih tra­ži jer ih ne­kad po­li­ci­ja ni sa­ma ne od­re­đu­je. Čak ni su­di­ja­ma ne­ka­da ni­je ja­sno za­što že­na tra­ži za­štit­nu mje­ru uda­lje­nja iz ku­će ili pri­bli­ža­va­nja. Že­ne ne iz­mi­šlja­ju si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­ze. Na­ža­lost, u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na mno­go je ova­kvih pri­mje­ra i ne­što se pod hit­no mo­ra ura­di­ti. Mi smo sa­da po­če­li kam­pa­nju 16 da­na ak­ti­vi­zma u bor­bi pro­tiv na­si­lja nad že­na­ma i kre­nu­će­mo agre­siv­no. Dr­ža­va je du­žna da za­šti­ti sva­kog gra­đa­ni­na. Do­ne­sen je za­kon i on se mo­ra po­što­va­ti. Onaj ko ne is­pu­ni sve te za­kon­ske okvi­re, mo­ra da od­go­va­ra – po­ru­či­la je Ra­i­če­vi­će­va.A.T.