Sve če­šćom im­ple­men­ta­ci­jom in­sti­tu­ta spo­ra­zum­nog pri­zna­nja kri­vi­ce u Cr­noj Go­ri se stva­ra mo­guć­nost nje­go­ve zlo­u­po­tre­be, po­seb­no ka­da se pri­mje­nju­je u kri­vič­nim dje­li­ma vi­so­ke ko­rup­ci­je, u ko­ji­ma se po­ka­zao kao sra­ču­na­to sred­stvo za iz­bje­ga­va­nje ka­zne, ka­zao je za „Dan” Zo­ran Vu­ji­čić iz Gra­đan­ske ali­jan­se.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, fla­gran­tan pri­mjer ta­kvog na­či­na iz­i­gra­va­nja prav­de upra­vo je slu­čaj biv­šeg vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća i nje­go­vog si­na Mi­lo­ša, ko­ji su se pri­je vi­še od go­di­nu da­na na­go­di­li sa tu­ži­la­štvom i do­bi­li mi­nor­ne za­tvor­ske ka­zne iako su ošte­ti­li dr­ža­vu za vi­še­mi­li­on­ske iz­no­se. I po­red te či­nje­ni­ce, Ma­ro­vi­ći mje­se­ci­ma po­ku­ša­va­ju da iz­i­gra­ju za­kon i na vol­še­ban na­čin iz­bje­ga­va­ju iz­vr­še­nje pra­vo­sna­žne sud­ske od­lu­ke.
– Tu­ži­la­štvo i sud­stvo su tim pri­mje­rom po­sla­li po­ru­ku gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re da je prav­da, ipak, se­lek­tiv­na. Iako je sud taj ko­ji pri­li­kom po­tvr­đi­va­nja spo­ra­zu­ma vo­di ra­ču­na o in­te­re­si­ma pra­vič­no­sti i mo­ra od­bi­ti spo­ra­zum, uko­li­ko ni­je is­pu­njen taj ele­ment, prak­sa je po­ka­za­la da u pred­me­ti­ma vi­so­ke ko­rup­ci­je ko­ji su za­vr­ši­li spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce ima naj­ma­nje pra­vič­no­sti – is­ta­kao je Vu­ji­čić.
Ka­ko je do­dao, upr­kos mo­guć­no­sti zlo­u­po­tre­be, taj in­sti­tut ima i svo­je do­bre stra­ne.
– Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce je iz vi­še raz­lo­ga za­hva­lan in­sti­tut. Na­i­me, okri­vlje­ni u pot­pu­no­sti pri­zna­je kri­vič­no dje­lo za ko­je se te­re­ti, od­no­sno pri­zna­je jed­no ili vi­še kri­vič­nih dje­la uči­nje­nih u sti­ca­ju ko­ja su pred­met ot­pu­žbe. Na­da­lje, ovim in­sti­tu­tom se skra­ću­je sud­ski po­stu­pak, či­me se sma­nju­ju tro­ško­vi i po­ve­ća­va efi­ka­snost. Ta­ko­đe, uko­li­ko sud u pot­pu­no­sti pri­hva­ti spo­ra­zum, stran­ke se od­ri­ču pra­va na žal­bu pro­tiv od­lu­ke su­da do­ne­se­ne na osno­vu spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju – re­kao je Vu­ji­čić.
Ono što je ve­o­ma va­žno, ka­ko na­vo­di, je­ste da sud pri­li­kom od­lu­či­va­nja po­seb­no mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o čla­nu 302 ZKP-a, gdje pi­še da je spo­ra­zum u skla­du sa in­te­re­si­ma pra­vič­no­sti, a sank­ci­ja tre­ba da od­go­va­ra svr­si iz­ri­ca­nja kri­vič­nih sank­ci­ja.
– Na ovaj na­čin do­la­zi­mo do dru­gog seg­men­ta pri­če, a to je pi­ta­nje – da li je spo­ra­zum­no pri­zna­nje kri­vi­ce alat u ru­ka­ma oda­bra­nih. Is­ku­stva ze­ma­lja u ko­ji­ma je ovaj in­sti­tut mno­go du­že u upo­tre­bi po­ka­zu­ju da oni ko­ji su fi­nan­sij­ski ja­ki, a ogri­je­še se o za­kon, mno­go če­šće ne­go dru­gi po­se­žu za ovim in­sti­tu­tom – uka­zao je Vu­ji­čić.
Pred­sjed­nik Advo­kat­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re Zdrav­ko Be­go­vić, ko­ji je u poslednje vrijeme u ži­ži jav­no­sti kao bra­ni­lac Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, po­tvr­dio je za „Dan” da je u po­sled­nje vri­je­me sklo­pio re­la­tiv­no ve­li­ki broj spo­ra­zu­ma, ali da to ni­ka­da ni­je uči­nio su­prot­no vo­lji svog kli­jen­ta.
– Spo­ra­zum­no pri­zna­nje kri­vi­ce odav­no po­sto­ji u svim na­pred­nim prav­nim si­ste­mi­ma. Nje­go­va osnov­na pred­nost je efi­ka­snost i či­nje­ni­ca da se prav­da ostva­ru­je sa ma­lo tro­ško­va. Me­đu­tim, nje­go­va osnov­na ma­na po­seb­no do­la­zi do iz­ra­ža­ja u obim­nim i kom­plek­snim pred­me­ti­ma u ko­ji­ma se je­dan od okri­vlje­nih od­lu­či da za­klju­či ta­kav spo­ra­zum. Pra­vo­sna­žna pre­su­da u tom slu­ča­ju pred­sta­vlja do­kaz ko­ji u to­ku po­stup­ka sta­vlja u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj osta­le okri­vlje­ne u od­no­su na li­ce ko­je se opre­di­je­li­lo za spo­ra­zum. Da­kle, ne­ko mo­že da za­klju­či spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i da tim za­klju­če­njem bu­de be­ne­fi­ci­ran po ci­je­nu isti­ne i prav­de – na­gla­sio je Be­go­vić.
On je do­dao da tu­ži­la­štvo mo­že da fa­vo­ri­zu­je i pri­vi­le­gu­je okri­vlje­nog ko­ji je za­klju­čio spo­ra­zum, ali će u ko­nač­nom sud pro­ci­je­ni­ti da li taj spo­ru­zum ima upo­ri­šta u za­ko­nu i da li će bi­ti pri­hva­ćen.
– Ako bi­smo sum­nja­li u objek­tiv­nost od­lu­ke su­da, on­da ne bi­smo ima­li šta da pri­ča­mo. Me­đu­tim, na­če­lo pra­vič­no­sti je pri­mar­no i če­sto se de­ša­va da sud vra­ti spo­ra­zum jer sma­tra da ka­zna ni­je ade­kvat­na te­ži­ni kri­vič­nog dje­la – ka­zao je Be­go­vić.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Vi­ši sud za po­la go­di­ne usvo­jio 26 spo­ra­zu­ma, od­bio 10

Di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja pri Mi­ni­star­stvu prav­de Na­ta­ša Ra­do­njić sa­op­šti­la je da su u 2010. go­di­ni pot­pi­sa­na sa­mo tri spo­ra­zu­ma o pri­zna­va­nju kri­vi­ce. Go­di­nu ka­sni­je sklo­plje­no je 11 ta­kvih spo­ra­zu­ma, a u 2012. pot­pi­sa­na su 22 spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce.
– Uvi­dje­li smo da su neo­p­hod­ne is­prav­ke, jer je spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce mo­gao da se sklo­pi sa­mo za kri­vič­na dje­la za ko­ja je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra do de­set go­di­na. Na­kon 2015. go­di­ne, ka­da je do­šlo do iz­mje­na i do­pu­na za­ko­na, broj spo­ra­zu­ma je po­čeo da ra­ste. U 2015. go­di­ni ima­li smo 59 spo­ra­zu­ma, a, pre­ma iz­vje­šta­ji­ma iz 2016. go­di­ne, ima­mo 139 spo­ra­zu­ma iz osnov­ne i vi­še nad­le­žno­sti i 28 spo­ra­zu­ma iz nad­le­žno­sti Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, što je ukup­no 167 spo­ra­zu­ma – ka­za­la je Ra­do­nji­će­va.
Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci je to­kom 2016. go­di­ne u 51 pred­me­tu usvo­jio spo­ra­zu­me o pri­zna­nju kri­vi­ce, a u pet pred­me­ta ih je od­bio.To­kom ove go­di­ne, taj sud je u 26 pred­me­ta usvo­jio spo­ra­zu­me, a u de­set pred­me­ta ih je od­ba­cio.


Pre­ci­zi­ra­ti za­kon i iz­bje­ći tu­ma­če­nja

Spo­ra­zum mo­že bi­ti pot­pi­san za sva kri­vič­na dje­la ko­ja se go­ne po slu­žbe­noj du­žno­sti, osim za dje­la te­ro­ri­zma i rat­nog zlo­či­na. Na ro­či­štu se utvr­đu­je do­bro­volj­nost da­tog pri­zna­nja, uskla­đe­nost sa do­ka­zi­ma u spi­si­ma pred­me­ta, za­šti­ta in­te­re­sa ošte­će­nog i in­te­re­sa pra­vič­no­sti i ade­kvat­no­sti sank­ci­je, na šta sud ne mo­že ko­rek­tiv­no da uti­če.
Prav­ni­ci sma­tra­ju da po­sto­je pra­zni­ne i da tekst za­ko­na tre­ba po­bolj­ša­ti do­pu­na­ma ko­je bi vo­di­le ve­ćoj pre­ci­zno­sti i ja­sno­ći in­sti­tu­ta, od­no­sno či­ta­vog po­stup­ka. Na taj na­čin bi ne­sta­la po­tre­ba za kre­a­tiv­nim tu­ma­če­njem sa­mog to­ka po­stup­ka.
Spo­ra­zum­no pri­zna­nje ko­je je u po­sled­nje vri­je­me iza­zva­lo naj­vi­še ne­do­u­mi­ca i oštrih re­ak­ci­ja prav­nič­ke jav­no­sti sva­ka­ko je spo­ra­zum sklo­pljen sa Mir­kom Ve­li­mi­ro­vi­ćem, ko­ji se te­re­ti za uče­šće u kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji, ko­ju su ofor­mi­la dvo­ji­ca ru­skih na­ci­o­na­li­sta, a po či­jem je na­lo­gu pri­pre­ma­no vi­še te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri.


Gu­gi­ja „ča­sti­li” šest mje­se­ci ro­bi­je

Vla­snik i iz­vr­šni di­rek­tor fir­me Gu­gi ko­me­rc Bra­ni­slav Gu­gi Sa­vić pot­pi­sao je spo­ra­zum sa tu­ži­la­štvom pro­šle go­di­ne, a taj do­ku­ment je ne­dav­no ve­ri­fi­ko­vao Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci.
Sa­vić je pri­znao da je uče­stvo­vao u na­mje­šta­nju po­slo­va u ko­ji­ma je Op­šti­na Bu­dva ošte­će­na za 6.000.000 eura i da je na taj na­čin svo­joj fir­mi pri­ba­vio bes­prav­nu imo­vin­sku ko­rist. To je dru­gi spo­ra­zum ko­ji je Sa­vić sklo­pio sa tu­ži­la­štvom, a kri­vi­cu je pri­znao i u pred­me­ti­ma „Kra­pi­na”, „Bu­le­var” i „Jaz”. Pred­stav­nik Sa­vi­će­ve fir­me po­tvr­dio je u sud­ni­ci da se ta kom­pa­ni­ja spo­ra­zu­mom oba­ve­za­la da bu­dvan­skoj op­šti­ni u ne­po­kret­no­sti­ma vra­ti 2.254.585,24 eura, da u go­to­vi­ni is­pla­ti 300.000 eura i pla­ti ka­znu 100.000 eura zbog uče­šća u ne­za­ko­ni­tim po­slo­vi­ma.