-Špan­ska po­li­ci­ja pro­na­šla je taj­na pi­sma u sta­nu u Va­len­si­ji u ko­jem su se kri­li čla­no­vi „ze­mun­skog kla­na”. Ona sa­dr­že de­ta­lje o to­me ka­ko je ta kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja uti­ca­la na svje­do­ke pro­ce­sa pro­tiv še­fa gru­pe Lu­ke Bo­jo­vi­ća. Pi­sma su pre­do­če­na su­di­ja­ma Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du, ali oni ni­je­su že­lje­li da ih uzmu u ob­zir, već su pri­hva­ti­li na­mje­šte­na svje­do­če­nja i oslo­bo­di­li Bo­jo­vi­ća. No­vi­na­ri Mre­že za is­tra­ži­va­nje kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je – KRIK ob­ja­vlju­ju de­ta­lje iz ma­fi­ja­ških pi­sa­ma i sve osta­le kon­tro­verz­ne iz ovog sud­skog po­stup­ka.
Po­čet­kom fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne, špan­skoj po­li­ci­ji do­ja­vlje­no je da se u nji­ho­voj dr­ža­vi na­la­zi Lu­ka Bo­jo­vić, je­dan od naj­po­zna­ti­jih bal­kan­skih kri­mi­nal­nih še­fo­va. Re­če­no im je da će nje­gov čo­vjek od po­ve­re­nja Vla­di­mir Mi­ja­no­vić do­le­tje­ti sa Ka­nar­skih ostr­va u Ma­drid da se sa­sta­ne s njim. Po­li­caj­ci su na aero­drom po­sta­vi­li ka­me­re, sni­mi­li do­la­zak Mi­ja­no­vi­ća i na­sta­vi­li da ga pra­te u na­di da će ih od­ve­sti do Bo­jo­vi­ća, za ko­jim je bi­la ras­pi­sa­na In­ter­po­lo­va po­tjer­ni­ca. Mi­ja­no­vić je br­zim vo­zom ot­pu­to­vao za Va­len­si­ju. Ta­mo se smje­stio u stan u ko­jem su bi­li od­bje­gli čla­no­vi zlo­gla­snog „ze­mun­skog kla­na”. Iako su se opre­zno kre­ta­li po gra­du – osma­tra­li su oko­li­nu, išli raz­li­či­tim pu­te­vi­ma ka­ko bi za­va­ra­li trag – špan­ski po­li­caj­ci su ih uspje­šno pra­ti­li.
Ta­ko ih je Mi­ja­no­vić 9. fe­bru­a­ra do­veo do še­fa Bo­jo­vi­ća. Njih dvo­ji­ca su se tak­si­jem od­ve­zli do re­sto­ra­na, gdje su se sa­sta­li sa još dva čla­na kri­mi­nal­ne gru­pe. Ubr­zo je u re­sto­ran upa­la po­li­ci­ja i uhap­si­la ih. U sta­no­vi­ma ko­je su iz­najm­lji­va­li na­đe­na je ve­li­ka ko­li­či­na na­o­ru­ža­nja i po­la mi­li­o­na eura. Pre­ma po­li­cij­skim in­for­ma­ci­ja­ma, ta gru­pa se ba­vi­la šver­com dro­ge, oruž­ja i li­kvi­da­ci­ja­ma.
Dvi­je go­di­ne ra­ni­je, u ju­nu 2010, u Za­gre­bu je uhap­šen nji­hov naj­su­ro­vi­ji ubi­ca Sret­ko Ka­li­nić, zva­ni Zver. Žr­tve je mu­čio elek­tro­šo­ko­vi­ma, pre­bi­jao ih i ka­sa­pio. Ka­li­nić je uhap­šen ka­da ga je ra­nio „ko­le­ga” Mi­loš Si­mo­vić. Ne­du­go po­sli­je to­ga, od­lu­čio je da po­li­ci­ji de­talj­no is­pri­ča ka­ko je ubi­jao kri­mi­nal­ce po Be­o­gra­du po na­lo­gu Lu­ke Bo­jo­vi­ća.
Is­pri­čao im je još ne­što – de­ta­lje o svi­re­pom ubi­stvu ko­le­ge iz „ze­mun­skog kla­na” Mi­la­na Ju­ri­ši­ća Ju­re­ta, ko­ga su čla­no­vi gru­pe ubi­li mar­tov­ske ve­če­ri 2009. go­di­ne u Ma­dri­du, u sta­nu u ko­jem su se skri­va­li.
–Izi­ri­ti­ran in­ci­den­tom u ko­jem je Ju­ri­šić po­čeo da vi­če, Bo­jo­vić je uzeo če­kić i ne­ko­li­ko pu­ta uda­rio Ju­ri­ši­ća u po­ti­ljak – is­pri­čao je Ka­li­nić.
Po­vre­de su bi­le smr­to­no­sne.
Tre­ba­lo je da se ota­ra­se ti­je­la, pa je Ka­li­nić mr­tvog ko­le­gu isje­kao u ko­ma­de, dje­lo­ve uvio u pa­pir i ke­se i sta­vio u fri­ži­der. Ju­ri­ši­će­ve ostat­ke su sle­de­ćeg da­na sa­mlje­li u elek­trič­noj ma­ši­ni za mlje­ve­nje me­sa. De­sio im se pro­pust – Ju­ri­šić je od­ra­ni­je imao me­tak u ti­je­lu, ko­ji je po­kva­rio mlje­vi­li­cu.
Usit­nje­ne dje­lo­ve su ba­ci­li u ve-ce šo­lju i oti­šli da ku­pe no­vu ma­ši­nu. Osim nje, na­ba­vi­li su i te­ste­ru za sje­če­nje dr­ve­ta ko­jom su sje­kli Ju­ri­ši­će­ve ko­sti, a če­ki­ćem su mu smr­vi­li lo­ba­nju.
Ka­li­nić je spa­ko­vao u ra­nac tri ke­se u ko­ji­ma su se na­la­zi­li dje­lo­vi ko­sti­ju. Bi­ci­klom se od­ve­zao do Mo­sta kra­lji­ce Vik­to­ri­je od Ma­dri­da, oda­kle je ko­sti ba­cio u ri­je­ku Men­za­na­res.
Stan u ko­jem se zlo­čin do­go­dio kom­plet­no su re­no­vi­ra­li, a za­tim se od­se­li­li iz nje­ga.
Ka­li­nić je na­kon hap­še­nja ob­ja­snio gde je ba­cio ko­sti. Špan­ska po­li­ci­ja je isu­ši­la ma­drid­sku ri­je­ku, pro­na­šla ih i utvr­di­la da pri­pa­da­ju Ju­ri­ši­ću. To je po­tvr­di­lo vje­ro­do­stoj­nost Ka­li­ni­će­vog is­ka­za. On je pri­čao i o dru­gim mon­stru­o­znim ubi­stvi­ma ko­ja je gru­pa po­či­ni­la u Sr­bi­ji.
Sa Ka­li­ni­ćem kao ključ­nim svje­do­kom, še­fom i čla­no­vi­ma gru­pe u za­tvo­ru, dje­lo­va­lo je da će tu­ži­la­štva obje ze­mlje, Sr­bi­je i Špa­ni­je, us­pje­ti da iz­ne­su sud­ske po­stup­ke. Špan­ska po­li­ci­ja od­li­ko­va­la je ta­da­šnjeg na­čel­ni­ka kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je Ro­do­lju­ba Mi­lo­vi­ća za rad na ovom slu­ča­ju.
Bo­jo­vić je u Špa­ni­ji pra­vo­sna­žno osu­đen na 18 go­di­na za­tvo­ra zbog or­ga­ni­zo­va­nja kri­mi­nal­ne gru­pe, pri­kri­va­nja kri­vič­nih dje­la, po­sje­do­va­nja oruž­ja i fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­me­na­ta. Sud je za­klju­čio da ni­je bi­lo do­ka­za da je uče­stvo­vao u ubi­stvu Ju­ri­ši­ća, ali su osta­li „ze­mu­na­ci” ko­ji su se na­la­zi­li u sta­nu osu­đe­ni za ubi­stvo „ko­le­ge”.
Me­đu­tim, sud­ski po­stu­pak u Sr­bi­ji, za­vr­šen je oslo­ba­đa­njem Bo­jo­vi­ća od svih op­tu­žbi. Do­ka­zi ko­ji su ko­ri­šće­ni na su­du u Špa­ni­ji ni­su bi­li do­volj­ni da i su­di­je be­o­grad­skog Vi­šeg su­da osu­de Bo­jo­vi­ća za or­ga­ni­zo­va­nje kri­mi­nal­ne gru­pe.
Sud­sko vi­je­će ko­je su či­ni­li Vla­di­mir Me­sa­ro­vić, sin Na­te Me­sa­ro­vić, ne­ka­da­šnje pred­sjed­ni­ce Vr­hov­nog su­da, Sne­ža­na Jo­va­no­vić i Dra­gan Mi­lo­še­vić u ma­ju 2015. pro­gla­si­lo je Bo­jo­vi­ća ne­vi­nim i za na­ru­či­va­nje li­kvi­da­ci­ja u Sr­bi­ji. Isto vi­je­će je u ju­lu 2014. go­di­ne do­ni­je­lo oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du u dru­gom kon­tro­verz­nom po­stup­ku – slu­ča­ju pro­tiv Stan­ka Su­bo­ti­ća Ca­ne­ta i dru­gih za šverc ci­ga­re­ta. Su­de i ubi­ca­ma no­vi­na­ra Slav­ka Ću­ru­vi­je.
No­vi­na­ri KRIK-a sa­ku­pi­li su do­ku­men­ta­ci­ju iz sud­skih po­stu­pa­ka u Sr­bi­ji i Špa­ni­ji iz ko­je se vi­di da su do­ma­će su­di­je se­lek­tiv­no bi­ra­le do­ka­ze u slu­ča­ju Bo­jo­vić, kao i da je kri­mi­nal­na gru­pa na­mje­šta­la sve­do­če­nja.
Pre­ma Ka­li­ni­ću, Bo­jo­vić je na­ru­či­vao li­kvi­da­ci­je be­o­grad­skih kri­mi­na­la­ca ka­ko bi se osve­tio za ubi­stvo Želj­ka Ra­žna­to­vi­ća Ar­ka­na. Bo­jo­vić je bio član Ar­ka­no­ve pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je to­kom ra­to­va de­ve­de­se­tih.
Na An­dri­ju Dra­ško­vi­ća pu­ca­li su u ok­to­bru 2004. go­di­ne ka­da se dži­pom vo­zio od aero­dro­ma ka Be­o­gra­du. Za­hva­lju­ju­ći blin­di­ra­nom dži­pu, Dra­ško­vić je pre­ži­vio, ali je nje­gov tje­lo­hra­ni­telj stra­dao. Na­kon ovog po­ku­ša­ja ubi­stva, Bo­jo­vić je or­ga­ni­zo­vao sla­vlje jer je, ka­ko Ka­li­nić ka­že, bio sre­ćan što se pri­je njih ni­ko ni­je usu­dio da na­pad­ne Dra­ško­vi­ća.
Ono što je Ka­li­nić is­pri­čao po­du­da­ra­lo se sa dru­gim do­ka­zi­ma. Nje­go­vo svje­do­če­nje o mje­sti­ma ubi­sta­va, kao i opis na­či­na iz­vr­še­nja, de­ta­lji o oruž­ju i mu­ni­ci­ji ko­ju su čla­no­vi gru­pe ko­ri­sti­li pri­li­kom li­kvi­da­ci­ja, bi­lo je isti­ni­to.
Me­đu­tim, Me­sa­ro­vić i osta­le su­di­je od­lu­či­li su da ne pri­hva­te ci­je­lo Ka­li­ni­će­vo svje­do­če­nje. Oni su, za­pra­vo, pri­hva­ti­li dio svje­do­če­nja u ko­jem Ka­li­nić pri­zna­je i opi­su­je ka­ko je ubi­jao. Dru­gi dio, u ko­me ob­ja­šnja­va da mu je sve to na­re­dio Bo­jo­vić, ko­ji je s njim i uče­stvo­vao u ubi­stvi­ma, od­lu­či­le su da ne pri­zna­ju.
Za raz­li­ku od Ka­li­ni­ća, Mi­loš Si­mo­vić je na su­du bra­nio Bo­jo­vi­ća. Si­mo­vić, ko­ji je s Ka­li­ni­ćem uče­stvo­vao u li­kvi­da­ci­ja­ma, re­kao je da je vo­zio ko­la iz ko­jih je pu­ca­no. Opis ubi­stva po­du­da­rao se sa Ka­li­ni­će­vim – osim oko ulo­ge Lu­ke Bo­jo­vi­ća, za ko­ga je re­kao da sa li­kvi­da­ci­ja­ma ne­ma ni­ka­kve ve­ze.
Tu­ži­la­štvo je do­šlo do do­ka­za da je Si­mo­vić bio pri­pre­mljen da pred su­dom go­vo­ri u Bo­jo­vi­će­vu ko­rist. Ove do­ka­ze pod­ni­je­li su su­du, ali ih su­di­je ni­su pri­hva­ti­le. Si­mo­vi­će­vo svje­do­če­nje bi­lo je jed­no od ključ­nih do­ka­za na osno­vu ko­jih je Bo­jo­vić oslo­bo­đen.
U jed­nom od sta­no­va u špan­skom pri­mor­skom gra­du Va­len­si­ja, gdje su se kri­li pri­pad­ni­ci gru­pe, po­li­ci­ja je 2012. go­di­ne pro­na­šla ne­ko­li­ko pi­sa­ma. Pi­sma ni­su pot­pi­sa­na i ne zna se tač­no ko ih je sa­sta­vio, ali se u nji­ma ko­men­ta­ri­še sud­ski pro­ces pro­tiv Bo­jo­vi­ća u Sr­bi­ji. Pi­sma po­ka­zu­ju da je Si­mo­vi­će­va od­bra­na iz­nu­đe­na, kao i da je vr­šen pri­ti­sak na dru­ge svje­do­ke, tvr­di tu­ži­la­štvo. Si­mo­vi­ću je obe­ća­no da će mu po­ro­di­ca bi­ti zbri­nu­ta uko­li­ko ne op­tu­ži Bo­jo­vi­ća.
No­vi­na­ri KRIK-a ima­li su uvid u sa­dr­ži­nu pi­sa­ma ko­ja su opi­sa­na u žal­bi tu­ži­la­štva. Jed­no po­či­nje sa „Dra­gi moj Lu­ka“, a za­vr­ša­va se sa „Tvoj Mi­ša“ i u nje­mu se ka­že da Si­mo­vić još uvi­jek ne zna šta da is­pri­ča pred su­dom. U dru­gom se na­vo­di da Si­mo­vić ima ne­ko­li­ko op­ci­ja za svje­do­če­nje. „Mi­šel ne­će da bu­de u pri­či ne­po­sred­ni iz­vr­ši­lac. Mi­šel je sa­sta­vio tri iz­ja­ve. Uko­li­ko je po­treb­no mo­že još ne­što do­da­ti ili iz­u­ze­ti u za­vi­sno­sti od po­tre­be.“
Pi­smo ko­je po­či­nje sa „Dra­gi bra­te“, a za­vr­ša­va sa „Vo­li te tvoj brat“ ot­kri­va da je gru­pa za­do­volj­na Si­mo­vi­će­vim na­stu­pom pred su­dom. Ka­že se da je „bio do­sta do­bar“ dok je ob­ja­šnja­vao mo­tiv.
Dok je iz­no­sio od­bra­nu, Si­mo­vić je či­tao tekst ko­ji je bio is­ku­can na pa­pi­ru. Taj tekst bio je sko­ro iden­ti­čan sa­dr­ži­ni pi­sma sa na­zi­vom „mo­tiv“, ko­je je pro­na­đe­no u Va­len­si­ji. Si­mo­vić je re­kao da je tekst is­ku­ca­la nje­go­va su­pru­ga ka­ko bi bio „čit­ki­ji“. Od­bio je da od­go­va­ra na pi­ta­nja tu­ži­o­ca i dru­gih.
„Iz Si­mo­vi­će­ve od­bra­ne i iz pi­sa­ma pro­na­đe­nih u Va­len­si­ji vi­dlji­vo je da je ‘nje­go­va od­bra­na’ u stva­ri od­bra­na Lu­ke Bo­jo­vi­ća“, kon­sta­tu­je tu­ži­la­štvo u žal­bi.
Su­di­je ipak ni­je­su pri­hva­ti­le pi­sma kao do­ka­ze, ob­ja­šnja­va­ju­ći da ne­ka od njih pred­sta­vlja­ju taj­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju iz­me­đu advo­ka­ta i op­tu­že­nih.
Osim Si­mo­vi­će­vog svje­do­če­nja, su­di­je su pri­hva­ti­le i svje­do­če­nje Ane Si­mić, za ko­ju se iz sa­dr­ži­ne pi­sa­ma vi­di da je ta­ko­đe bi­la pod pri­ti­skom kri­mi­nal­ne gru­pe. Ana je bi­la su­pru­ga Cvet­ka Si­mi­ća, ubi­je­nog čla­na Bo­jo­vi­će­vog kla­na.
U pi­smi­ma se na­vo­di da je ja­ko va­žno da pri­do­bi­ju Anu, jer će bi­ti naj­bo­lja po­tvr­da Mi­lo­še­ve pri­če i da to mo­ra­ju da ura­de, što tu­ži­la­štvo tu­ma­či kao ne­za­ko­ni­to uti­ca­nje na svje­do­ka Anu Si­mić. Nje­no svje­do­če­nje do­ve­lo je u pi­ta­nje Ka­li­ni­će­vo pri­zna­nje i nje­go­vu tvrd­nju da je Bo­jo­vić or­ga­ni­za­tor kri­mi­nal­ne gru­pe. Ka­li­nić je pred su­dom go­vo­rio da ga je Si­mi­će­va mo­li­la da pro­mi­je­ni iz­ja­vu u ve­zi sa Bo­jo­vi­ćem jer je pro­ga­nja­ju nje­go­vi dru­go­vi.
Tu­ži­la­štvo se ža­li­lo i da su su­di­je se­lek­tiv­no bi­ra­le svje­do­ke. Ni­je­su pri­hva­ti­li sve­do­če­nje Iva­ne Bu­he, ko­ja je bi­la dje­voj­ka ubi­je­nog kri­mi­nal­ca Bran­ka Jev­to­vi­ća Jor­ge. S dru­ge stra­ne, pri­hva­će­na su svje­do­če­nja lju­di bli­skih Bo­jo­vi­ću, po­put pje­va­či­ce Sve­tla­ne Ra­žna­to­vić Ce­ce, kao i svje­do­če­nja pje­va­ča Iva­na Ga­vri­lo­vi­ća, fud­bal­skog me­na­dže­ra Sto­ja­na No­va­ko­vi­ća, i fud­ba­le­ra Ni­ko­le La­ze­ti­ća, ko­ja su, pre­ma tu­ži­la­štvu, ne­re­le­vant­na za ovaj slu­čaj, s ob­zi­rom da mo­tiv Jev­to­vi­će­vog ubi­stva ni­je bio u ve­zi sa estra­dom ili tran­sfe­rom fud­ba­le­ra.
Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da od­bi­le su ža­bu tu­ži­la­štva i po­tvr­di­le pre­su­du ko­jom se Bo­jo­vić oslo­ba­đa.

Po­ziv „In­for­me­ru”
Bo­jo­vić je 2014. go­di­ne iz špan­skog za­tvo­ra te­le­fo­nom po­zvao ta­blo­id „In­for­mer“ i is­pri­čao da mu je po­stu­pak namjestio biv­ši na­čel­nik UKP-a Ro­do­ljub Mi­lo­vić.
–Srp­ski In­ter­pol po­slao je Špan­ci­ma la­žni DNK-a tvr­de­ći da je moj. Nji­ma u srp­skoj po­li­ci­ji ni­je cilj isti­na, već sa­mo da na­pra­ve fr­ku – re­kao je ta­da Bo­jo­vić.

Ubi­je­na bra­ća
Na­kon što se Lu­ka Bo­jo­vić na­šao u za­tvo­ru u Špa­ni­ji, nje­gov ro­đe­ni brat Ni­ko­la je ubi­jen u Be­o­gra­du. Li­kvi­da­ci­ju je na­ru­čio cr­no­gor­ski ma­fi­jaš Slo­bo­dan Ša­ra­no­vić iz osve­te. Sum­njao da je Lu­ka Bo­jo­vić na­ru­čio ubi­stvo nje­go­vog bra­ta Bra­ni­sla­va. Ni­ko­la Bo­jo­vić, ko­li­ko je po­zna­to, ni­je bio uklju­čen u ozbilj­ni­je kri­mi­nal­ne rad­nje. Ša­ra­no­vić je u Cr­noj Go­ri, ko­ja je od­bi­la da ga is­po­ru­či Sr­bi­ji, gdje je op­tu­žen.