Knji­ga Alek­san­dra Ži­ki­ća „Me­sto u me­ća­vi” u iz­da­nju „La­gu­ne” pred­sta­vlje­na je u Va­ra­ždi­nu, Ri­je­ci i Za­gre­bu. U Va­ra­ždi­nu je po­zo­ri­šni klub „Ro­goz” bio do po­sljed­njeg mje­sta is­pu­njen obo­ža­va­o­ci­ma, a isto ta­ko je bi­lo i u Ri­je­ci u klu­bu „Pa­lach”, kao i u „Tvor­ni­ci kul­tu­re” u Za­gre­bu.
„Do­sto­jan­stvo, do­bro­ta i lju­bav” ključ­ne su ri­je­či ko­ji­ma je San­dra Ran­čić, ko­a­u­tor­ka se­ri­ja­la i fil­ma „EKV – Kao da je bi­lo ne­kad”, ovom pri­li­kom u ulo­zi go­sta i pro­mo­te­ra knji­ge, opi­su­je sve tri pro­mo­ci­je.
Sa­ša Ži­kić na­dah­nu­to je i isti­ni­to od­go­va­rao na pi­ta­nja pri­sut­nih. Glu­mi­ca Lo­ra Or­lo­vić či­ta­la je od­lom­ke, a u Va­ra­ždi­nu je svi­rao lo­kal­ni, iz­u­zet­no po­pu­lar­ni bend, L.I.A. i Sin­hro EKV – IQV tri­bu­te EKV bend iz Ča­kov­ca. U Ri­je­ci i Za­gre­bu slu­šao se „Šar­lo Akro­ba­ta”, „Ka­ta­ri­na II”, „EKV” i „An­gel’s breath”.
„Me­sto u me­ća­vi” osli­ka­va naj­i­zra­žaj­ni­ji por­tret jed­nog rok umjet­ni­ka u do­ma­ćoj pu­bli­ci­sti­ci, na sup­ti­lan na­čin tu­ma­če­ći okol­no­sti iz ko­jih je iz­ni­kao mit o Mi­la­nu Mla­de­no­vi­ću, gi­ta­ri­sti, pje­va­ču i vo­đi „Eka­ta­ri­ne Ve­li­ke”.
Mi­la­nov zna­čaj za srp­sku i ju­go­slo­ven­sku rok sce­nu ne mo­že se pre­ci­je­ni­ti – baš kao što se ne mo­že pre­ci­je­ni­ti nje­gov udio u ži­vo­ti­ma svih ko­ji su ga po­zna­va­li, kao ni uti­caj ko­ji je ostva­rio na ge­ne­ra­ci­je po­klo­ni­ka. Stva­ra­ju­ći u vre­me­nu ras­ta­ka­nja svih vri­jed­no­sti, ni­je pro­na­šao za­klo­nje­no mje­sto u me­ća­vi ko­ja je bje­sni­la oko nje­ga. Za­jed­no sa jed­nom kom­plet­nom po­sta­vom EKV oti­šao je sa sce­ne i iz fi­zič­kog ži­vo­ta po­ra­ža­va­ju­će pre­ra­no, osta­vlja­ju­ći za so­bom onu ri­jet­ku vr­stu na­slje­đa ko­ja se za­sni­va ko­li­ko na ori­gi­nal­no­sti umjet­nič­kog iz­ra­za to­li­ko i na etič­koj uz­vi­še­no­sti stva­ra­o­ca.
„Me­sto u me­ća­vi” isti­ni­ta je pri­ča o ta­kvom stva­ra­o­cu, at­mos­fe­ri u ko­joj su na­sta­ja­le kult­ne pje­sme, ben­du iz­u­zet­nih i tra­gič­nih mu­zi­ča­ra – pri­ča po­tre­sna ali li­še­na pa­te­ti­ke, lir­ska i dra­ma­tič­na u isto vri­je­me, pot­kri­je­plje­na auten­tič­nim svje­do­čan­stvi­ma i ra­ri­tet­nim fo­to­gra­fi­ja­ma Ne­boj­še Ba­bi­ća.
Pr­va do­ma­ća pro­mo­ci­ja knji­ge se u is­toj ta­kvoj at­mos­fe­ri od­i­gra­la pro­šle ne­dje­lje u Vr­šcu, a u na­red­nim mje­se­ci­ma oče­ku­je se još ne­ko­li­ko pro­mo­ci­ja u Sr­bi­ji, Hr­vat­skoj, Ma­ke­do­ni­ji, Slo­ve­ni­ji. Ve­li­ka be­o­grad­ska pro­mo­ci­ja, ko­ja je za­mi­šlje­na u for­mi mu­zič­ko-scen­skog do­ga­đa­ja, pla­ni­ra­na je za kraj ja­nu­a­ra u be­o­grad­skom SKC-u.
A.ĆU­KO­VIĆ


Za ve­li­ke stva­ri tre­ba vre­me­na

Za­ni­mlji­vo je da je ova Ži­ki­će­va knji­ga pr­vi put iz­da­ta 1998. go­di­ne, ali ni­je bi­la za­pa­že­na. ka­ko se ču­lo na pro­mo­ci­ja­ma, u vri­je­me kad je Alek­san­dar Ži­kić na­pi­sao i sa­mo­stal­no ob­ja­vio ovu knji­gu pr­vi put, u ta­da je­di­noj mo­gu­ćoj sa­mi­zdat va­ri­jan­ti, u skrom­nom ti­ra­žu, još je bi­lo pre­ra­no da se sa­gle­da va­žnost Mla­de­no­vi­ća za srp­sku kul­tur­nu sce­nu.
Ni, ži­vot i dje­lo Mi­la­na Mla­de­no­vi­ća, baš kao i ži­vo­ti svih ve­li­kih i va­žnih isto­rij­skih lič­no­sti, do­bi­li su svo­je pri­zna­nje i mje­sto u isto­ri­ji – za raz­li­ku od za­klo­na i mje­sta u me­ća­vi mno­go go­di­na ka­sni­je.