Ne­dav­no je iza­šla pu­bli­ka­ci­ja u ko­joj su ob­je­di­nje­ne ras­pra­ve sa Okru­glog sto­la, odr­ža­nog u Be­ra­na­ma 18. ju­la 2014. go­di­ne, o naj­no­vi­joj knji­zi aka­de­mi­ka Mi­o­mi­ra Da­ši­ća „Spo­re­nja u isto­ri­o­gra­fi­ji - o vr­li­na­ma i ma­na­ma `Učiteljice života`”, Pod­go­ri­ca, 2014.
Ovo je dru­gi okru­gli sto o Da­ši­će­vim dje­li­ma u zad­njih pet go­di­na, odr­žan ta­ko­đe u auto­ro­vom za­vi­ča­ju, u or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za kul­tu­ru ovog gra­da. Sku­po­vi su odr­ža­ni u zgra­di ču­ve­ne be­ran­ske Gim­na­zi­je, u ko­joj je aka­de­mik Da­šić bio pro­fe­sor od 1954. do 1962. go­di­ne i njen di­rek­tor od 1962. do 1972. go­di­ne. Pr­vi, po­sve­ćen cje­lo­kup­nom Da­ši­će­vom dje­lu, odr­žan je 16. ju­na 2009. go­di­ne pod na­zi­vom: „Dje­lo aka­de­mi­ka Da­ši­ća u ogle­da­lu struč­ne i na­uč­ne kri­ti­ke”. Kra­tak vre­men­ski pe­ri­od iz­me­đu ove dvi­je ras­pra­ve sam po se­bi go­vo­ri o zna­ča­ju dje­la auto­ra, a naj­no­vi­ja knji­ga o nje­go­voj ak­tu­el­no­sti, od­no­sno, da dje­lo pen­zi­o­ni­sa­nog pro­fe­so­ra još in­ten­ziv­no za­o­ku­plja pa­žnju struč­ne i na­uč­ne kri­ti­ke, kao i ši­re jav­no­sti, što je po­ka­za­lo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje me­di­ja i broj­ne pu­bli­ke.
U uvod­noj na­po­me­ni ured­ni­ka Zbor­ni­ka ra­do­va, knji­žev­ni­ka i no­vi­na­ra Vlaj­ka Ću­la­fi­ća, iz­me­đu osta­log se ka­že da su pu­bli­ko­va­ni ra­do­vi isti kao i pri­li­kom iz­la­ga­nja na sku­pu, štam­pa­ni ći­ri­li­com i la­ti­ni­com, u za­vi­sno­sti od opre­dje­lje­nja po­je­di­nih auto­ra, bez bi­lo ka­kvih in­ter­ven­ci­ja i ko­rek­ci­ja pri­re­đi­va­ča i ured­ni­ka.
Na po­čet­ku, sve­ča­nom di­je­lu sku­pa pri­su­stvo­va­li su u ime or­ga­ni­za­to­ra pot­pred­sjed­nik dr Zo­ran Mar­se­nić i Go­ran Ki­ko­vić - u svoj­stvu pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne Be­ra­ne i kao isto­ri­čar i uče­snik Okru­glog sto­la, kao i di­rek­tor Gim­na­zi­je Sre­ten Lu­to­vac. Okru­glom sto­lu je pred­sje­da­vao Vlaj­ko Ću­la­fić, ko­ji se na po­čet­ku osvr­nuo na dio Da­ši­će­ve im­po­zant­ne bio-bi­bli­o­gra­fi­je ko­ja bro­ji vi­še od 750 je­di­ni­ca, sa de­vet ob­ja­vlje­nih knji­ga i tri ob­ja­vlje­ne o auto­ru.
Dje­lo aka­de­mi­ka Da­ši­ća je oku­pi­lo, po­red isto­ri­ča­ra, i na­uč­ne rad­ni­ke iz dru­gih obla­sti, što ima po­seb­nu te­ži­nu. Ve­ći­ni njih autor je bio pro­fe­sor u sred­njoj ško­li ili na fa­kul­te­tu, što do­volj­no go­vo­ri o pe­da­go­škom do­stig­nu­ću pro­fe­so­ra Da­ši­ća.
Knji­gu Mi­o­mi­ra Da­ši­ća na­uč­na i struč­na jav­nost, kao i pret­hod­ne auto­ro­ve knji­ge, pri­mi­la je sa ne­skri­ve­nom na­klo­no­šću, sa ve­o­ma po­hval­nim osvr­ti­ma, i to ne sa­mo onih ko­ji su re­le­vant­ni da pro­su­đu­ju, kao isto­ri­o­gra­fi, već su u njoj „na­šli ma­te­ri­ja­la” za se­be i svo­ju stru­ku i fi­lo­zo­fi, knji­žev­ni­ci, prav­ni­ci, pu­bli­ci­sti.
Na kra­ju sku­pa, što je ob­ja­vlje­no u Zbor­ni­ku kao po­go­vor, Da­šić je na­gla­sio da je „iz­u­zet­no po­ča­stvo­van”, iz­ra­ža­va­ju­ći za­hval­nost „struč­noj i na­uč­noj eli­ti isto­ri­ča­ra i pu­bli­ci­sta” ko­ji su „bez ho­no­ra­ra iz­lo­ži­li svo­je vi­đe­nje i su­do­ve” o nje­go­vom dje­lu. Uče­sni­ci u ovoj ras­pra­vi (njih 15), sva­ki iz svog ugla, iz­ri­ca­li su vri­jed­no­sne su­do­ve o sa­dr­ža­ju ove knji­ge.
Vu­kić ILIN­ČIĆ


Broj­ni isto­ri­ča­ri

Po­zi­vu or­ga­ni­za­to­ra i auto­ra oda­zva­li su se i aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan, aka­de­mik Šer­bo Ras­to­der, prof. dr Živ­ko An­dri­ja­še­vić, prof. dr Zdrav­ko De­le­tić, prof. dr Dra­go­mir Ki­ćo­vić, prof. dr Šef­ket Kr­cić, prof. dr Se­fer Me­đe­do­vić, prof. dr Vuk Og­nja­no­vić, dr Vu­kić Ilin­čić, dr Žar­ko Le­ko­vić, dr Ma­ri­jan Pre­mo­vić, dr Ra­den­ko Šće­kić, pu­bli­ci­sta Bra­ni­slav Ota­še­vić i Go­ran Ki­ko­vić, isto­ri­čar. Usljed za­u­ze­to­sti, od­sut­ni su bi­li na­ja­vlje­ni aka­de­mi­ci Mom­či­lo Ze­če­vić i Ni­ko Mar­ti­no­vić, ko­ji su pri­lo­ži­li na­knad­no svo­je ra­do­ve.