Knji­gu ,,Ska­dar” al­ban­skog aka­de­mi­ka Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća za­in­te­re­so­va­ni od da­nas mo­gu ku­pi­ti na ki­o­sci­ma ši­rom Cr­ne Go­re, sa­mo uz dnev­ne no­vi­ne ,,Dan”. Ovo zna­čaj­no dje­lo, štam­pa­no na ći­ri­li­ci i la­ti­ni­ci, ob­ja­vlje­no je u iz­da­nju ,,Sve­ti­go­re” i Udru­že­nja ,,Mo­ra­ča-Ro­za­fa”, a mo­že se ku­pi­ti po ci­je­ni od 3.99 eura.
Knji­ga je, kao isto­ri­ja gra­da Ska­dra od naj­sta­ri­jih vre­me­na do da­nas, i po­tre­sno svje­do­čan­stvo o stra­da­nju i za­ti­ra­nju srp­skog na­ci­o­nal­nog bi­ća u Al­ba­ni­ji, na­ro­či­to u vri­je­me ko­mu­ni­stič­kog te­ro­ra En­ve­ra Ho­dže.
- Knji­ga Ska­dar aka­de­mi­ka Ka­pla­na Bu­ro­vi­ća, i nje­gov mar­tir­ski ži­vot­ni put, ta­ko­đe su ne­ka vr­sta svje­ti­o­ni­ka, ko­ji nam po­ma­že da se u ovom do­bu ve­li­kih is­ku­še­nja ori­jen­ti­še­mo, da ne po­su­sta­ne­mo u bor­bi za isti­nu i prav­du, ko­ju je za­slu­žio mno­go­stra­dal­ni srp­ski na­rod u Al­ba­ni­ji - pi­še u pred­go­vo­ru knji­žev­nik Bu­di­mir Du­bak. Na pu­tu mu­ko­trp­nog ostva­ri­va­nja ele­men­tar­nih pra­va, is­ti­če Du­bak, srp­ski na­rod u Al­ba­ni­ji naj­ve­ću po­dr­šku ima od stra­ne Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, nje­ne Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, na če­lu s mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem i Sr­bi­je.
- Dru­štvo Mo­ra­ča-Ro­za­fa po­sta­lo je kul­tur­no ža­ri­šte na­šeg na­ro­da u Ska­dru, i ci­je­loj Al­ba­ni­ji. Cr­kva Sve­te Tro­ji­ce u Vra­ki du­hov­ni je svje­ti­o­nik, što osvje­tlja­va put na­šem bro­du, ko­ji se vje­ko­vi­ma bo­ri s bu­ra­ma i olu­ja­ma na pu­či­ni isto­ri­je - pi­še Du­bak.
On se osvr­nuo i na od­re­đe­ne zna­čaj­ne mo­men­te ko­je aka­de­mik Bu­ro­vić ana­li­zi­ra u svo­joj knji­zi, na­vo­de­ći da je ,,Ska­dar ve­li­ka taj­na u či­je od­go­ne­ta­nje se upu­stio i aka­de­mik Ka­plan Bu­ro­vić”.
Ovo iz­da­nje pra­te i fo­to­gra­fi­je iz isto­ri­je Ska­dra, ali i sko­ri­jeg da­tu­ma sa pro­mo­ci­je knji­ge, kao i po­sje­te pa­tri­jar­ha Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve Iri­ne­ja Ska­dru.
- Ska­dar ba­šti­ni ne­ko­li­ko mi­le­ni­ju­ma na­še ci­vi­li­za­ci­je. On je sin­te­za mi­ta i isto­ri­je, kul­tu­re i po­e­zi­je, pam­će­nja i za­bo­ra­va, to­le­ran­ci­je i is­klju­či­vo­sti, po­bje­da i po­ra­za mno­gih na­ro­da, ko­ji su hr­li­li ka ovom ču­de­snom pro­sto­ru, osva­ja­li ga, ru­ši­li i gra­di­li, gu­bi­li ga i ne­sta­ja­li. Isto­ri­o­gra­fi, od an­tič­kih do sa­vre­me­nih, po­mi­nju Pe­la­zge, Ski­te, Ili­re, Kel­te, Sar­ma­te, Ra­ša­ne, Etrur­ce, Gr­ke, Fra­kij­ce, Ma­ke­don­ce, Ru­se, Ke­me..., ko­ji su gra­di­li i raz­gra­đi­va­li Ska­dar, tu svo­je­vr­snu Va­vi­lon­sku ku­lu Bal­ka­na u ko­joj je utih­nuo ro­mor mno­gih je­zi­ka i iz­gu­bio se trag broj­nih na­ro­da - pi­še u pred­go­vo­ru Du­bak.
Ka­plan Bu­ro­vić je ro­đen u Ul­ci­nju 1934. go­di­ne kao po­to­mak Se­lim-be­ga Re­sul­be­go­vi­ća, jed­nog od ko­man­da­na­ta cr­no­gor­ske voj­ske pri­li­kom oslo­ba­đa­nju Ska­dra 1912. go­di­ne. Ka­plan Bu­ro­vić je je­dan od pr­vih di­si­de­na­ta so­ci­ja­li­stič­kog la­ge­ra. Bio je u En­ver Ho­dži­noj Al­ba­ni­ji osu­đen na 40 go­di­na za­tvo­ra, ko­je je iz­dr­ža­vao u zlo­gla­snom ka­za­ma­tu u Bu­re­lju.
A.Ć.


Po­lo­žaj al­ban­ske ma­nji­ne u Ti­to­voj Ju­go­sla­vi­ji

,,Broz još 1945. go­di­ne do­no­si za­kon ko­jim se po­sli­je ra­ta za­bra­nju­je po­vra­tak Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca prog­na­nih sa svo­jih og­nji­šta od stra­ne šip­tar­skih na­ci-fa­ši­sta, to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. Al­ban­ci na­se­lja­va­ju ku­će i ima­nja na­ših prog­na­ni­ka. Ne sa­mo da ima­ju ško­le na al­ban­skom, već i Uni­ver­zi­tet i Aka­de­mi­ju na­u­ka. Za­šti­će­ni su ,,po­zi­tiv­nom dis­kri­mi­na­ci­jom”, ka­ko bi mo­gli da dis­kri­mi­ni­šu i vr­še na­si­lje nad Sr­bi­jom i Sr­bi­ma. De­mon­stri­ra­ju tra­že­ći Ko­so­vo re­pu­bli­ku. Na­sta­vlja­ju pro­gon Sr­ba s Ko­so­va i Me­to­hi­je. I ta­ko, sve dok NA­TO ni­je ostva­rio nji­hov san”, pi­še u pred­go­vo­ru knji­ge Bu­di­mir Du­bak.