Je­din­stve­nim kon­cer­tom pra­i­zved­bi i pre­mi­je­ra otvo­ren je ovo­go­di­šnji, 14. po re­du Me­đu­na­rod­ni mu­zič­ki fe­sti­val „A tem­po”. Je­din­stve­nim, jer je atem­pov­ska pu­bli­ka u pod­go­rič­kom CNP-u, ima­la do­sad ne­vi­đe­nu pri­li­ku da ču­je kom­po­zi­ci­je na­ših mla­dih auto­ra Ni­ne Pe­ro­vić i Alek­san­dra Pe­ru­no­vi­ća. Ta­ko­đe, ovaj kon­cert bio je pre­mi­jer­ni pr­vje­nac i za vi­o­li­nist­ki­nju Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra Ka­ta­ri­nu Pa­vlo­vić ko­ja je za svoj so­li­stič­ki de­bi iza­bra­la ve­o­ma za­htjev­nog Be­lu Bar­to­ka i nje­gov Kon­cert za vi­o­li­nu i or­ke­star, ko­ji se do­sad ni­je čuo ni sa jed­ne kon­cert­ne sce­ne u Cr­noj Go­ri.
Fe­sti­val je zva­nič­no otvo­ri­la ču­ve­na di­ri­gent­ki­nja Da­rin­ka Ma­tić Ma­ro­vić, ko­ja je is­ta­kla da „A tem­po” već 14 go­di­na ob­li­ku­je mu­zič­ki ži­vot Cr­ne Go­re. Na­stao vo­đen ide­jom CNP-a da oži­vi i obo­ga­ti na­šu mu­zič­ku sce­nu, pod­sje­ti­la je Ma­tić Ma­ro­vić, da su na nje­go­voj sce­ni pro­te­klih go­di­na na­stu­pa­li broj­ni svjet­ski mu­zi­ča­ri, ali i na­ši umjet­ni­ci, što je je­dan od ci­lje­va „A tem­pa” u okvi­ru ko­jeg je odr­ža­no pre­ko 100 kon­ce­ra­ta. Is­ti­ču­ći da je do­ka­zao svi­ma da je neo­hod­no nje­go­va­ti mla­de mu­zi­ča­re ona je is­ta­kla da se oni ko­ji or­ga­ni­zu­ju ovaj fe­sti­val mo­gu po­hva­li­ti či­nje­ni­com da je Cr­na Go­ra do­bi­la no­vu ge­ne­ra­ci­ju pu­bli­ke ko­ja uži­va u kla­sič­noj mu­zi­ci.
Iza ta­jan­stve­nog na­zi­va „1,618... No­va mu­zi­ka za gu­da­če, uda­ralj­ke i če­le­stu” ima­li smo pri­li­ku da ču­je­mo dio Pe­ru­no­vi­će­vog dok­tor­skog ra­da ko­ji je na­stao za­hva­lju­ju­ći nje­go­vim in­te­re­so­va­nji­ma za od­nos ma­te­ma­tič­kih pro­por­ci­ja, po­zna­ti­jih kao Zlat­ni pre­sjek i Fi­bo­na­či­je­vog ni­za, ne­ke vr­ste ana­lo­gi­je broj­ča­nom ni­zu. Ka­ko je ob­ja­snio kom­po­zi­tor „že­lio je da ma­te­ma­ti­kom go­vo­ri kroz mu­zi­ku”. Dje­lo je na­sta­lo uz po­moć kom­pju­te­ra, pa iako je pu­bli­ka ima­la pri­li­ku da ču­je i po­vre­me­no ve­o­ma sen­ti­men­tal­ne mu­zič­ke pa­sa­že, one su, ka­ko re­če autor, pro­iz­vod mon­ta­že jed­nog ma­te­ma­tič­kog obra­sca, a ne kom­po­no­va­nja”.
Opet, dje­lo Ni­ne Pe­ro­vić, „Ri­tus”, kom­po­zi­ci­ja za hor i sim­fo­nij­ski or­ke­star iza­zva­la u slu­ša­o­ci­ma sa­svim dru­ge emo­ci­je. Ne­skri­ve­no kom­po­no­va­na na mo­ti­vi­ma na­šeg mu­zič­kog fol­klo­ra ova kom­po­zi­ci­ja dje­lo­va­la je sna­žno, na mo­men­te si­lo­vi­to. I ne bi, op­šta je ocje­na, ta­ko dje­lo­va­la da ni­je bi­lo na­dah­nu­tog iz­vo­đe­nja po­zna­tog žen­skog aka­dem­skog ho­ra „Col­le­gi­um mu­si­cum” iz Be­o­gra­da i so­pra­na Alek­san­dre Stan­ko­vić, ko­ji su, ka­za­la je Pe­ro­vić, iz­u­zet­no pri­pre­mi­li nje­nu par­ti­tu­ru i usa­gla­si­li sa sim­fo­nij­skim or­ke­strom. Pra­i­zved­bu svo­ga i Pe­ru­no­vi­će­vog dje­la ova mla­da kom­po­zi­tor­ka pam­ti­će i po to­me što je kao dio or­ke­stra uče­stvo­va­la u nje­go­vim iz­vo­đe­nji­ma. Pe­ro­vi­će­va ni­je kri­la za­do­volj­stvo na­či­nom na ko­ji je iz­ve­de­no nje­no dje­lo.
- „Ri­tus” je dio mo­jih dok­tor­skih stu­di­ja, od­no­sno dok­tor­ska te­za. Pri­je tri go­di­ne iz­ve­de­na je kom­po­zi­ci­ja „Maj­ka Jo­va u ru­ži ro­di­la” ko­ju je ta­ko­đe „Col­le­gi­um mu­si­cum”, ta­ko­đe na „A tem­pu” iz­veo. Ta­da sam do­bi­la že­lju da ovo mo­je dje­lo iz­ve­de baš ovaj hor – ka­za­la je ona.
Di­rek­tor Mu­zič­kog cen­tra Cr­ne Go­re Žar­ko Mir­ko­vić ka­zao je da je „A tem­po” na­kon ovog kon­cer­ta „za­slu­žio da op­sta­ne” iako je pred njim ne­iz­vje­sna bu­duć­nost. Kao kom­po­zi­tor on je is­ta­kao da su dje­la Pe­ro­vi­će­ve i Pe­ru­no­vi­ća po­ka­za­la da smo do­bi­li spo­sob­ne, da­ro­vi­te mla­de lju­de ko­ji mo­gu da od­go­vo­re iza­zo­vi­ma ko­ji po­sta­vlja pro­fe­si­ja kom­po­zi­to­ra ko­ja je pri­lič­no de­li­kat­na i ri­jet­ka.
Ovaj po mno­go če­mu po­se­ban kon­cert za­vr­šio se Ru­mun­skom rap­so­di­jom Žor­ža Ene­skua, ko­ji je ta­ko­đe pre­mi­jer­no iz­ve­den u Cr­noj Go­ri.
„A tem­po” se na­sta­vlja na­stu­pom Cr­no­gor­skog gi­ta­ri­stič­kog dua ko­jeg či­ne Go­ran Kri­vo­ka­pić i Da­ni­jel Ce­ro­vić. Oni će se pred­sta­vi­ti in­ter­pre­ta­ci­ja­ma Ba­ho­ve „En­gle­ske svi­te I”, kom­po­zi­ci­ja­ma „Mli­na­re­va igra”, „Ma­gič­ni krug” i „Ri­tu­al­ni ples va­tre” Ma­nu­e­la de Fa­lje, kao i Svi­tom op. 150 ko­ju je ovom duu po­sve­tio polj­ski kom­po­zi­tor Ge­ra­rd Drozd.
S.Ć.


Sta­pa­nje ho­ra i or­ke­stra

Ve­o­ma za­do­volj­na na­kon kon­cer­ta bi­la je i di­ri­gent­ki­nja po­zna­tog žen­skog ho­ra Dra­ga­na Jo­va­no­vić. „Ri­tus”, ka­ko je re­kla, zah­ti­je­va ozbilj­nu kom­bi­na­ci­ju an­sam­ba­la, pa je bi­la uvje­re­na da će bi­ti te­ško iz­ve­sti ovu kom­po­zi­ci­ju, po­se­bo jed­nom dje­vo­jač­kom ho­ru, pa bio to i gla­so­vi­ti „Col­le­gi­um mu­si­cum”.
- Ovu par­ti­tu­ru je bio iza­zov na­pra­vi­ti. Dra­go mi je što sam uče­stvu­va­la do­ne­kle u stva­ra­nju ovog dje­la, jer smo se vi­đa­le i pri­je ne­go što je bi­lo go­to­vo pa smo pro­na­la­zi­li za­jed­no ne­ka rje­še­nja. Te­ško je pre­ći pre­ko ovo­li­ko du­va­ča, me­đu­tim Ni­na je to do­bro osmi­sli­la, s ob­zi­rom da u ne­kim di­je­lo­vi­ma vo­ka­li ima­ju iz­ra­zi­tu ulo­gu, a opet u ne­kim seg­men­ti­ma kom­po­zi­ci­je sa­mo ne­što po­put in­stru­men­ta u ovom ve­li­kom or­ke­stru – ka­za­la je Dra­ga­na Jo­va­no­vić.


Ma­te­ma­ti­ka i no­te

Stva­ra­ju­ći svo­je dje­lo imao je na umu Be­lu Bar­to­ka i nje­go­vu „Mu­zi­ku za ži­ča­ne in­stru­men­te, uda­ralj­ke i če­le­stu”, ko­ji je, pod­sje­tio je Pe­ru­no­vić, zva­nič­no pr­vi ko­ji je ko­ri­stio Fi­bo­na­či­jev niz.
- Ži­va mu­zi­ka je sa­svim ne­što dru­go od ono­ga što kom­pju­ter mo­že da vam po­ka­že – ka­zao je na­kon kon­cer­ta Alek­san­dar Pe­ru­no­vić.