D
vi­je ju­na­ki­nje, Mar­ta me­di­cin­ska se­stra i Je­le­na, po­zna­ti hi­rurg, su­sre­ću se na noć­nom de­žur­stvu u tre­nut­ku ka­da je jed­na pre­va­re­na i osta­vlje­na, a dru­ga za­ne­se­na oče­ki­va­njem ve­li­ke lju­ba­vi ka­kvu su ima­li nje­ni ro­di­te­lji. I, tu po­či­nje pri­ča u ko­joj će se pre­po­zna­ti sve za­lju­blje­ne i usa­mlje­ne, pre­va­re­ne i osta­vlje­ne, sva usvo­je­na dje­ca, že­ne ko­je su se su­o­či­le sa ste­ri­li­te­tom mu­škar­ca ko­jeg vo­le, one ko­je ne mo­gu da se iz­bo­re sa svo­jim sru­še­nim sno­vi­ma o sreć­noj po­ro­di­ci. Ro­man „Ču­vaj me” je pri­ča u ko­joj će se pre­po­zna­ti svi ko­ji vje­ru­ju u lju­bav i ko­ji se tru­de da u oči­ma onog ko­ga vo­le bu­du bo­lji od sa­mih se­be. Tru­di­la sam se da u ovo vri­je­me ka­da svi vi­še ču­va­mo no­va ko­la, po­sao, no­vac i kon­tak­te od dje­ce, ro­di­te­lja, pri­ja­te­lja i part­ne­ra pod­sje­tim da će­mo svi osta­ti sa­mi i ne­sreć­ni ako ne bu­de­mo ču­va­li jed­ni dru­ge - ka­že knji­žev­ni­ca Ve­sna De­dić Mi­lo­je­vić u in­ter­vjuu za „Dan” po­vo­dom iz­la­ska iz štam­pe nje­nog naj­no­vi­jeg ro­ma­na pod na­zi­vom „Ču­vaj me”.
Ova knji­ga je, po ri­je­či­ma autor­ke, od pr­ve do po­sled­nje stra­ni­ce po­sve­ta svim na­šim maj­ka­ma i oče­vi­ma, dje­ci i pri­ja­te­lji­ma, i oni­ma ko­ji­ma vje­ru­je­mo ka­da nam ka­žu „vo­lim te”.
• Svi Va­ši ro­ma­ni go­vo­re o že­na­ma i nji­ho­vim sud­bi­na­ma. Ka­ko gra­di­te li­ko­ve bu­du­ći da su i u li­te­ra­tu­ri ko­ju stva­ra­te ve­o­ma stvar­ni?
- U svim mo­jim ro­ma­ni­ma, a či­ni mi se u ovom naj­vi­še, ima mno­go tu­ge, mno­go raz­o­ča­ra­nih že­na... Na­pi­sa­la sam me­lo­dra­mu u vri­je­me ka­da nas sa na­slov­nih stra­na bom­bar­du­ju pri­ča­ma o sreć­nim lju­ba­vi­ma, ko­ji su na­vod­no bes­kraj­no za­lju­blje­ni, u svo­jim bes­pre­kor­no či­stim ku­ća­ma, sa svo­jom bes­pre­ko­rom dje­com. A, u stvar­nom ži­vo­tu ni­ka­da ni­je bi­lo vi­še pre­va­re­nih, po­ni­že­nih i raz­o­ča­ra­nih že­na. Že­na je sreć­na i li­je­pa sa­mo ka­da je vo­lje­na, že­na je bes­pre­kor­na maj­ka sa­mo ka­da je po­što­va­na. Ne la­žem svo­je či­ta­telj­ke i ne pi­šem sa­pu­ni­ce, pi­šem ro­ma­ne u ko­ji­ma se one pro­na­la­ze, bi­lo da su stu­dent­ki­nje, rad­ni­ce, dok­tor­ke ili pen­zi­o­ner­ke.
• U ko­joj mje­ri Vam u to­me po­ma­že no­vi­nar­ski za­nat?
- Li­ko­ve gra­dim pri­je sve­ga kao no­vi­nar. Uoča­vam u stvar­no­sti ti­po­ve i ka­rak­te­re že­na.Tek ka­da po­sta­vim si­že da­jem im ka­rak­ter, a po­tom emo­ci­ju. U ro­ma­nu „Ču­vaj me” iza­bra­la sam da pri­ču pri­ča me­di­cin­ska se­stra, mla­da, osta­vlje­na sa ma­lim dje­te­tom i pre­pu­na že­lje za osve­tom. Dru­ga je li­je­pa dok­tor­ka, hi­rurg, pre­šla je tri­de­se­tu i ima sve osim ve­li­ke pra­ve lju­ba­vi za ko­jom če­zne. Te dvi­je že­ne su sa svo­jim raz­li­či­tim sta­vo­vi­ma pre­ma ži­vo­tu pro­to­ti­po­vi že­na ko­je po­ku­ša­va­ju da ima­ju smi­slen ži­vot na ovim pro­sto­ri­ma i u ovom vre­me­nu.
• Te­me na ko­je pi­še­te jed­na­ko do­ti­ču i mu­škar­ce. U ovom ro­ma­nu ba­vi­te se i pro­ble­ma­ti­kom mu­škog ste­ri­li­te­ta ko­ji je na ovim pro­sto­ri­ma još uvi­jek ta­bu te­ma?
- Žen­skim ste­ri­li­te­tom sam se ba­vi­la 2011. go­di­ne u ro­ma­nu „Sun­ce me­ni, sun­ce te­bi”. Pr­va sam u na­šoj knji­žev­no­sti is­pi­sa­la pri­ču o pat­nja­ma i bor­bi ka­ko se to u kla­sič­noj knji­žev­no­sti zva­lo „ne­rot­ki­nja”. Ka­da sam ču­la po­da­tak da je sve ve­ći broj mu­ška­ra­ca ko­ji­ma su re­zul­ta­ti sper­mo­gra­ma lo­ši, shva­ti­la sam iz raz­go­vo­ra sa mu­škar­ci­ma i gu­glu­ju­ći, da je to ta­bu te­ma. Mu­škar­ci o to­me ne pri­ča­ju. Oti­šla sam u spe­ci­jal­nu gi­ne­ko­lo­šku bol­ni­cu „Ge­ne­sis” kod dok­tor­ke Zo­ri­ce Cr­no­go­rac ko­ja ima u pro­te­kle dvi­je go­di­ne naj­bo­lju sta­ti­sti­ku uspje­šno­sti VTO. Tu sam sa­zna­la mno­go i o na­či­nu li­je­če­nja mu­škog ste­ri­li­te­ta, čak ka­da ne­ma­ju ni je­dan po­kre­tan sper­ma­to­zo­id, o psi­ho­lo­gi­ji mu­ška­ra­ca ko­ji se su­sre­ću sa tim pro­ble­mom. Ako po­mog­nem na ovaj na­čin bar jed­noj či­ta­telj­ki bi­ću sreć­na. U tom smi­slu pr­vi put se na jed­nom do­ma­ćem ro­ma­nu na­la­zi i apli­ka­ci­ja za mo­bil­ni te­le­fon pre­ko ko­je mo­že­te sa­zna­ti ne­što vi­še o li­je­če­nju mu­škog i žen­skog ste­ri­li­te­ta.
Do­bit­nik ste pre­sti­žnog pri­zna­nja „Zlat­na znač­ka” za iz­u­ze­tan do­pri­nos kul­tu­ri, ko­ju tra­di­ci­ona­lno do­d­je­lju­je Kul­tur­no-pro­svet­na za­jed­ni­ca Sr­bi­je. Šta za Vas pred­sta­vlja ova na­gra­da?
- Iz­ne­na­di­la sam se ka­da sam do­bi­la vi­jest da sam ovo­go­di­šnji do­bit­nik „Zlat­ne znač­ke” za du­go­go­di­šnji do­pri­nos ku­tu­ri. Mi no­vi­na­ri na­vi­kli smo da ra­di­mo i da ono što smo ura­di­li tra­je ono­li­ko ko­li­ko tra­je pa­žnja gle­da­o­ca ili či­ta­la­ca. Ni­ka­da, pa ni ve­ći­na mo­jih ko­le­ga, ne­mam ide­ju da je to ne­što va­žno i do­bro. Vo­lim što sam do­bi­la ovu na­gra­du zbog svih go­sti­ju emi­si­je „Bal­kan­skom uli­com” ko­ji su bi­li pa­met­ni i is­kre­ni i zbog de­se­ti­na hi­lja­da či­ta­telj­ki ko­je su osta­le vjer­ne ono­me što pi­šem i u tre­nu­ci­ma naj­ve­će be­smi­sle­ne haj­ke na vo­di­telj­ke ko­je pi­šu ro­ma­ne. Dra­go mi je što sam do­bi­la tu li­je­pu na­gra­du i zbog to­ga što je to je­dan od do­ka­za da ne­ka emi­si­ja ili ro­man mo­gu bi­ti iz­u­zet­no po­pu­lar­ni, a s dru­ge stra­ne da to i vri­je­di. Ma­lo sam se umo­ri­la od onih ko­ji tvr­de da sve što va­lja ni­ko ne­će da gle­da i da či­ta.
M. MI­LO­SA­VLjE­VIĆ

Pro­mo­ci­je kao do­bro dru­že­nje

Ka­kvi su Vam pla­no­vi što se pro­mo­ci­je ro­ma­na ti­če i dru­že­nja sa či­ta­o­ci­ma? Ho­će­te li u sko­ri­je vri­je­me do­ći u Cr­nu Go­ru da pro­mo­vi­še­te svo­ju no­vu knji­gu?
- Pr­ve ne­de­lje ju­na bi­će ve­li­ka be­o­grad­ska pro­mo­ci­ja ko­ja, uvi­jek uz vi­na „Plan­ta­že” i pje­sme po­zna­tih pje­va­ča, tra­je do zo­re. Već su za­ka­za­ne pro­mo­ci­je ši­rom Sr­bi­je i u ino­stran­stvu. Če­kam po­zi­ve za pro­mo­ci­je u Cr­noj Go­ri, a ako ne stig­nu on­da ću sa­ma u Bu­dvi or­ga­ni­zo­va­ti u vi­na­ri­ji kod Mi­me Ka­ra­dži­ća ne­ko dru­že­nje za ko­le­ge i pri­ja­te­lje to­kom av­gu­sta.