Po­stav­ka „Or­na­men­ti­ka u bo­ke­škoj mo­di XIX i XX vi­je­ka” autor­ki Da­ni­je­le Đu­kić i Ane Po­po­vić, sa et­no­lo­škim eks­po­na­ti­ma iz pri­vat­ne ko­lek­ci­je Do­bro­ća­ni­na Zo­ra­na Ra­di­mi­ra, pred­sta­vlje­na je lju­bi­te­lji­ma tra­di­ci­o­nal­nih ru­ko­tvo­ri­na u de­pou Mu­ze­ja gra­da Pe­ra­sta. Iz­lo­že­ni su ri­jet­ki pri­mjer­ci sta­rin­skih žen­skih ko­sti­ma, pot­suk­nji, ko­šu­lja, ža­boa, spa­va­ći­ca, ru­ka­vi­ca, tor­bi­ca, pe­ški­ra i dru­gih odjev­nih de­ta­lja, ko­ji pli­je­ne lje­po­tom evrop­skog na­či­na odje­va­nja, ali i pre­fi­nje­no­šću i pre­ci­zno­šću iz­ra­de umjet­nu­tih ruč­no ra­đe­nih de­ta­lja, čip­ke i ve­za. U po­stav­ci su i di­je­lo­vi dječ­je gar­de­ro­be, mu­ško odi­je­lo, te pri­bor za iz­ra­du do­brot­ske čip­ke, ko­ji su ko­ri­sti­le ču­ve­ne ve­zi­lje iz Do­bro­te. Struč­na sa­rad­ni­ca po­stav­ke i ka­ta­lo­ga bi­la je Mi­le­na Mo­škov, ve­li­ki po­zna­va­lac do­brot­ske čip­ke, ko­ja je vo­di­la i ra­di­o­ni­ce da bi se ova vje­šti­na sa­ču­va­la za bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Na­gla­ša­va­ju­ći va­žnost oču­va­nja kul­tur­ne ba­šti­ne ko­ja se kri­je iza mno­gih vra­ta ši­rom Bo­ke, Da­ni­je­la Đu­kić je po­zva­la nad­le­žne da za­šti­te bo­ga­ti fond pa­la­te Ra­di­mir, ko­ja nje­gu­je isto­rij­sko-kul­tur­ni raz­voj Do­bro­te, ču­va­ju­ći pred­me­te u ne­ko­li­ko te­mat­skih cje­li­na, isto­rij­ska gra­đa, na­mje­štaj, mjer­ni in­stru­men­ti, oruž­je, brod­ska opre­ma, po­su­đe, mu­zi­ka­li­je, ala­ti, mod­ni re­kvi­zi­ti i na­kit, tek­stil, na­rod­na no­šnja, gra­đan­sko odi­je­lo, do­brot­ska čip­ka...
Pri­je se­dam go­di­na Zo­ran Ra­di­mir je u Po­mor­skom mu­ze­ju Cr­ne Go­re pr­vi put pri­ka­zao dio zbir­ke i ta­da je po­nu­dio gra­du Ko­to­ru svo­ju et­no­graf­sku zbir­ku, a grad­ski oci su mu obe­ća­li da će pro­na­ći ade­kvat­ni pro­stor gdje bi ovi­ek­spo­na­ti bi­li iz­lo­že­ni u stal­noj po­stav­ci. Na­ža­lost, do da­nas ni­šta u tom prav­cu ni­je ura­đe­no i dok sva­ko mje­sto u okru­že­nju ima svo­ju et­no-zbir­ku, Ko­tor je ne­ma.
- Ka­ko je pre­zen­ta­ci­ja sa­me zbir­ke, te or­ga­ni­zo­va­nje iz­lo­žbi, a da ne go­vo­rim o re­sta­u­ra­ci­ji i kon­zer­va­ci­ji ve­o­ma skup po­sao, obra­tio sam se Mi­ni­star­stvu kul­tu­re - Upra­vi za kul­tur­na do­bra, ko­ja je po­kre­nu­la po­stu­pak za do­bi­ja­nje sta­tu­sa zbir­ke kao po­kret­no kul­tur­no do­bro. Uvr­šta­va­njem zbir­ke u tu ka­te­go­ri­ju ste­ći će se uslo­vi za ka­ta­lo­gi­za­ci­ju, kon­zer­va­ci­ju, re­sta­u­ra­ci­ju, va­lo­ri­za­ci­ju i pre­zen­ta­ci­ju zbir­ke - ka­zao je Ra­di­mir otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu.
On je na­gla­sio da gra­do­vi mo­ra­ju ima­ti ve­ći broj atrak­tiv­nih punk­to­va za tu­ri­ste, ka­kav je i po­ro­dič­na cr­kva Sv. Mi­ho­vi­la u Do­bro­ti, ko­ja je to­kom se­zo­ne pre­tvo­re­na u iz­lo­žbe­ni pro­stor di­je­la eks­po­na­ta iz pa­la­te Ra­di­mir. Ova­kve zbir­ke, ka­zao je on, obo­ga­ti­le bi tu­ri­stič­ku po­nu­du, ka­zao je is­tak­nu­ti ko­lek­ci­o­nar.
- Obi­la­zak ova­kvih po­stav­ki tre­ba­lo bi da po­sta­ne oba­ve­za za sve tu­ri­ste. Ima ih na sto­ti­ne sva­kog da­na, pa bi zbir­ke mo­gle da pri­ho­du­ju zna­čaj­na sred­stva. Po­stav­ka mo­je zbir­ke je is­pla­ti­va ne sa­mo zbog pro­da­je ula­zni­ca, već i zbog pro­da­je su­ve­ni­ra-re­pli­ka, ko­je mo­gu da se ra­de po uzo­ru na ori­gi­nal­ne eks­po­na­te... – ob­ja­snio je Ra­di­mir i do­dao da sva­ko mje­sto tre­ba da nje­gu­je svo­ju spe­ci­fič­nost i ra­zno­vr­snost, kao što ču­ve­na do­brot­ska čip­ka, što ci­je­lu Do­bro­tu či­ni atrak­tiv­nom za tu­ri­ste.
Ra­di­mir je pri­mi­je­tio da je ne­pra­ved­no za­po­sta­vlje­na Ko­tor­ska kov­ni­ca nov­ca i is­ta­kao da je ne­shva­tlji­vo da ovaj grad ne­ma ni­jed­nu nu­mi­zma­tič­ku po­stav­ku. Iz­lo­žba „Or­na­men­ti­ka u bo­ke­škoj mo­di XIX i XX vi­je­ka” je re­a­li­zo­va­na sred­stvi­ma Mi­ni­star­stva kul­tu­re u Pro­gra­mu za za­šti­tu i oču­va­nje kul­tur­nih do­ba­ra za 2015. go­di­nu.
Mu­zej gra­da Pe­ra­sta je pr­vi put 1993. go­di­ne me­đu pr­vi­ma u Cr­noj Go­ri obi­lje­žio Me­đu­na­rod­ni dan mu­ze­ja i to u iz­lo­žbe­nom pro­sto­ru Isto­rij­skog ar­hi­va u Ko­to­ru, jer pa­la­ta Bu­jo­vić još uvi­jek ni­je bi­la re­no­vi­ra­na, pod­sje­tio je di­rek­tor Mu­ze­ja An­dro Ra­du­lo­vić.
M.D.PO­PO­VIĆ

Pro­ži­ma­nje evrop­skih i
bo­ke­ških ele­me­na­ta

- Or­na­men­ti­ka je sim­bol pre­ko ko­ga se či­ta isto­ri­ja i ras­po­zna­ju uti­ca­ji ra­znih kul­tu­ra. Po­mor­stvo je omo­gu­ći­lo po­ve­zi­va­nje i pre­u­zi­ma­nje ele­me­na­ta evrop­ske kul­tu­re i im­ple­men­ta­ci­ju istih u lo­kal­nu kul­tu­ru Bo­ke. Pro­ži­ma­nje ino­stra­nih i do­ma­ćih kul­tur­nih ele­me­na­ta naj­bo­lje se ogle­da u mo­di, oso­bi­to u de­ta­lji­ma žen­skog mod­nog ko­sti­ma. Ve­zom se ukra­ša­vao sva­ki dio odjev­nog pred­me­ta i sva­ki or­na­ment pred­sta­vlja iz­u­zet­nu umjet­nič­ku vri­jed­nost. Pri­su­tan je u sli­kar­stvu, ar­hi­tek­tu­ri, a od XIX vi­je­ka u svi­je­tu se sve vi­še ukra­ša­va i odje­ća - ob­ja­sni­la je et­no­lo­ški­nja Da­ni­je­la Đu­kić.