Kam­pa­nja za pred­sjed­ni­ka SDP-a pre­tvo­ri­la se u du­bo­ki su­kob iz­me­đu dvi­je par­tij­ske op­ci­je i pri­je­ti da po­di­je­li stran­ku, ko­ja oči­to ne­ma sa­gla­snost oko da­ljeg stra­te­škog pu­ta, oci­je­ni­la je di­rek­to­ri­ca Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Da­li­bor­ka Ulja­re­vić.
–Ako Kri­vo­ka­pić po­bi­je­di, on će to is­ko­ri­sti­ti da oja­ča svo­ju pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju sa DPS-om, ali to ne zna­či i da će se do­go­vo­ri­ti, jer uvi­jek mo­že da raz­go­va­ra i sa opo­zi­ci­jom, što DPS či­ni ner­vo­znim, či­me se ko­a­li­ci­ja do­vo­di u pi­ta­nje. U slu­ča­ju Bra­jo­vi­će­ve po­bje­de, bu­duć­nost ko­a­li­ci­je je da­le­ko iz­vje­sni­ja – re­kla je Ulja­re­vi­će­va u in­ter­vjuu za „Dan”.
● Kakav epi­log stra­nač­kih iz­bo­ra u SDP-u oče­ku­je­te i da li će od is­ho­da tih iz­bo­ra za­vi­si­ti op­sta­nak vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je?
–SDP se već sa­da na­la­zi u iz­u­zet­no slo­že­noj si­tu­a­ci­ji i na ivi­ci iz­bo­r­nog cen­zu­sa. Kam­pa­nja za pred­sjed­ni­ka pre­tvo­ri­la se u du­bo­ki su­kob iz­me­đu dvi­je par­tij­ske op­ci­je i pri­je­ti da po­di­je­li stran­ku, ko­ja oči­to ne­ma sa­gla­snost oko da­ljeg stra­te­škog pu­ta.
Ako Kri­vo­ka­pić po­bi­je­di, on će to is­ko­ri­sti­ti da oja­ča svo­ju pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju sa DPS-om, ali to ne zna­či i da će se do­go­vo­ri­ti, jer uvi­jek mo­že da raz­go­va­ra i sa opo­zi­ci­jom, što DPS či­ni ner­vo­znim, či­me se ko­a­li­ci­ja do­vo­di u pi­ta­nje. U slu­ča­ju Bra­jo­vi­će­ve po­bje­de, bu­duć­nost ko­a­li­ci­je je da­le­ko iz­vje­sni­ja.
Oba kan­di­da­ta su na­ja­vi­la sa­mo­stal­ni iz­la­zak na sle­de­će iz­bo­re i bi­će in­te­re­sant­no pra­ti­ti ho­će li onaj ko­ji po­bi­je­di odr­ža­ti to obe­ća­nje i što će u tom slu­ča­ju bi­ti oso­be­nost iz­bor­ne po­nu­de SDP-a.
● Mi­sli­te li da je za­vr­šen pe­ri­od sa­rad­nje iz­me­đu Kri­vo­ka­pi­ća i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i da li vje­ru­je­te da opo­zi­ci­ja mo­že da ra­ču­na na ak­tu­el­nog pred­sje­dni­ka SDP-a, bez ob­zi­ra na to ka­ko će pro­ći na pred­sto­je­ćim stra­nač­kim iz­bo­ri­ma?
–Si­gur­no je da Đu­ka­no­vić i Kri­vo­ka­pić ne di­je­le ne­ka­da­šnju bli­skost i da, u ko­nač­nom, Đu­ka­no­vić ne vi­di vi­še Kri­vo­ka­pi­ća kao part­ne­ra na ko­jeg se mo­že oslo­ni­ti. Isto ta­ko, i opo­zi­ci­ja je ima­la svoj niz raz­o­ča­ra­nja u Kri­vo­ka­pi­ća, di­je­lom zbog sop­stve­nih ne­re­al­nih oče­ki­va­nja, a di­je­lom zbog či­nje­ni­ce da je Kri­vo­ka­pić, kad je ušao u tu vr­stu di­ja­lo­ga sa opo­zi­ci­jom, već imao po­lju­lja­nu moć u SDP-u, što je za nje­ga bi­lo ogra­ni­ča­va­ju­će.
Ali, u po­li­ti­ci ne­ma ni vječ­nih pri­ja­te­lja ni vječ­nih ne­pri­ja­te­lja i da­lja sa­rad­nja će za­vi­si­ti od pro­cje­ne onog što sam Kri­vo­ka­pić mo­že da do­ne­se u smi­slu po­li­tič­ke mo­ći jed­noj ili dru­goj stra­ni.
● U po­sled­nje vri­je­me po­mi­nju se sve bli­ži od­no­si DPS-a i SNP-a. Vje­ru­je­te li da će Mi­lić na­pra­vi­ti ko­a­li­ci­ju sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta?
–SNP je kao par­ti­ja go­di­na­ma u kri­zi, što je re­zul­ti­ra­lo i sa ne­ko­li­ko mar­kant­nih ci­je­pa­nja, ne­je­din­stvom par­ti­je na po­li­tič­koj i li­der­skoj rav­ni i ši­ro­kim ra­spo­nom kad je ri­ječ o spolj­noj po­li­ti­ci – od Va­šing­to­na do Mo­skve. Za raz­li­ku od mno­gih dru­gih opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, SNP ima kon­di­ci­ju i kon­ti­nu­i­ran rad na te­re­nu, ko­jim uspi­je­va da ogra­ni­či mno­ge od ovih tur­bu­len­ci­ja i da se po­sli­je od­re­đe­nih pa­do­va po­vra­ti i da fak­tič­ki osta­je u igri sa ma­nje gu­bi­ta­ka u gla­so­vi­ma ne­go dru­ge opo­zi­ci­o­ne struk­tu­re u slič­nim si­tu­a­ci­ja­ma. U tom kon­tek­stu, mo­že­mo po­sma­tra­ti i po­ku­šaj ši­re­nja ko­a­li­ci­o­nog ka­pa­ci­te­ta SNP-a i la­ga­nog gra­đe­nja pre­go­va­rač­ke po­zi­ci­je ko­ja bi uklju­či­la i pre­go­vo­re sa DPS-om o vr­še­nju vla­sti na­kon iz­bo­ra.
● Ka­ko vi­di­te od­no­se u opo­zi­ci­ji i da li, upr­kos sve­mu, po­sto­ji mo­guć­nost pra­vlje­nja jed­nog ši­ro­kog opo­zi­ci­o­nog blo­ka?
–Opo­zi­ci­o­na po­li­tič­ka sce­na je u fa­zi pre­ra­spo­dje­le po­li­tič­kog uti­ca­ja i svi ak­te­ri po­ku­ša­va­ju da se u ovoj fa­zi što bo­lje po­zi­ci­o­ni­ra­ju, pri­mar­no šti­te­ći svoj par­tij­ski in­te­res. Ci­je­nim da je ne­re­al­no in­si­sti­ra­nje na jed­nom opo­zi­ci­o­nom blo­ku jer su od­no­si iz­me­đu li­de­ra opo­zi­ci­je uru­še­ni i tu ne­ma po­treb­nog ni­voa po­vje­re­nja i po­ten­ci­ja­la za is­kre­nu sa­rad­nju.Uz to, is­tra­ži­va­nja jav­nog mnje­nja po­ka­zu­ju da se mi­je­nja i ste­pen po­dr­ške, pa do ju­če naj­ja­če opo­zi­ci­o­ne struk­tu­re to vi­še ni­je­su, a ne­ke par­la­men­tar­ne par­ti­je ula­ze u ne­iz­vje­snu bor­bu da taj sta­tus sa­ču­va­ju. Mno­go je raz­lo­ga ko­ji su uti­ca­li na pri­lič­no lo­šu si­tu­a­ci­ju u onom što bi tre­ba­lo da bu­de sna­ga i kva­li­tet opo­zi­ci­o­ne po­nu­de i pro­mje­ne. Na objek­tiv­noj rav­ni, opo­zi­ci­ja je naj­če­šće ula­zi­la u iz­bor­nu tr­ku iz fi­nan­sij­skog i in­fra­struk­tur­nog mi­nu­sa, a vla­da­ju­ća struk­tu­ra bez tog op­te­re­će­nja, uz zlo­u­po­tre­bu dr­žav­nih re­sur­sa u iz­bor­ne svr­he. Me­đu­tim, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni su­bjek­tiv­ne i pod­jed­na­ko de­struk­tiv­ne raz­lo­ge ko­ji se ogle­da­ju i u ego­i­zmi­ma ma­lih i ve­li­kih raz­li­ka opo­zi­ci­o­nih li­de­ra. Za­to ni­je re­al­no oče­ki­va­ti da će ne­ki opo­zi­ci­o­ni li­de­ri pri­hva­ti­ti no­vi od­nos sna­ga i ući u naj­ši­ri ob­lik or­ga­ni­zo­va­nja u ko­jem bi fak­tič­ki pri­zna­li da gu­be svo­ju li­der­sku po­zi­ci­ju. Uko­li­ko bi opo­zi­ci­ja ušla u no­ve iz­bo­re sa­mo uz do­go­vor o me­đu­sob­nom ne­na­pa­da­nju, to bi već bio ve­li­ki is­ko­rak i ohra­bre­nje cr­no­gor­skim gra­đa­ni­ma da se okre­nu pre­ma opo­zi­ci­o­noj po­nu­di. M.V.

Ko­mi­si­ja za no­vi­na­re
da Vla­di da rok za od­go­vor
● Upr­kos po­zi­vi­ma iz me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da Vla­da pri­hva­ti pre­po­ru­ke Ko­mi­si­je za pra­će­nje is­tra­ga o na­pa­di­ma na no­vi­na­re i imo­vi­nu me­di­ja, to ti­je­lo se kon­stant­no su­o­ča­va sa op­struk­ci­ja­ma. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
–Jasno je da je Vla­da tu ko­mi­si­ju osno­va­la pre­vas­hod­no za­to što je htje­la da se­bi upi­še po­zi­ti­van po­en kod onog di­je­la me­đu­na­rod­ne jav­no­sti ko­ja pa­žlji­vo pra­ti od­nos vla­sti pre­ma pi­ta­nji­ma na­pa­da na no­vi­na­re i imo­vi­nu me­di­ja. Ali, re­la­tiv­no br­zo se po­ka­za­lo da Vla­da ne­ma na­mje­ru da to ti­je­lo uči­ni funk­ci­o­nal­nim. I to ni­je iz­u­ze­tak jer su broj­na ti­je­la ko­ja Vla­di ko­ri­sti sa­mo za pro­mo­ci­ju i de­mon­stri­ra­nje na­vod­ne vo­lje da se ba­vi ne­kim pro­ble­mom, po­ku­ša­va­ju­ći od nji­ho­vog osni­va­nja da ih ane­ste­zi­ra. Vje­ru­jem da pred­sjed­nik Ko­mi­si­je Ni­ko­la Mar­ko­vić naj­bo­lje zna ko­li­ko je na­po­ra, vre­me­na i upor­no­sti po­treb­no da bi se na­pra­vi­li i pu­že­vi ko­ra­ci i da bi se ta ko­mi­si­ja, upr­kos svim op­struk­ci­ja­ma, odr­ža­la ži­vom.
Mo­žda bi sa­da tre­ba­lo raz­mi­sli­ti o da­va­nju ne­kih ro­ko­va nad­le­žni­ma u ko­ji­ma se Ko­mi­si­ji mo­ra­ju do­sta­vi­ti sve tra­že­ne in­for­ma­ci­je i uva­ži­ti nje­ne pre­po­ru­ke, ili da u slu­ča­ju da se to ne is­pu­ni pred­stav­ni­ci me­di­ja i ci­vil­nog sek­to­ra za­mr­znu svo­je član­stvo. Na taj na­čin bi se vla­sti­ma mo­žda is­tr­gla iz ru­ke ova za­sta­vi­ca ko­jom če­sto ma­šu u me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci kao po­ka­za­te­ljem svo­je po­sve­će­no­sti una­pre­đe­nju po­lo­ža­ja me­di­ja i vla­sti bi bi­le pri­nu­đe­ne ili da zbi­lja na­pra­ve ne­ke od ko­ra­ka ko­je im Ko­mi­si­ja tra­ži ili da prak­tič­no pri­zna­ju svoj po­ku­šaj ma­ni­pu­la­ci­je.

Pri­vi­le­gi­je čla­no­va Vla­de uru­ša­va­ju Uni­ver­zi­tet


● Evi­den­ti­ra­ne su broj­ne ne­za­ko­ni­to­sti na Uni­ver­zi­te­tu Cr­ne Go­re, u pr­vom re­du du­plo za­po­šlja­va­nje pro­fe­so­ra. Je­ste li za­do­volj­ni do­sa­da­šnjim na­po­ri­ma Vla­de i rek­to­ra da su­zbi­ju tu prak­su?
–CGO go­di­na­ma uka­zu­je na ozbilj­ne pro­ble­me ko­ji uru­ša­va­ju kre­di­bi­li­tet UCG. Uti­sak je da to Vla­du ne za­ni­ma iako je UCG bu­džet­ski ko­ri­snik i vla­din in­te­res bi tre­ba­lo da bu­de za­šti­ta za­ko­ni­to­sti ra­da i kon­ti­nu­i­ra­no una­pre­đi­va­nje kva­li­te­ta na­stav­no-na­uč­nog pro­ce­sa na UCG. Na­su­prot to­me, Vla­da se ne­ri­jet­ko pre­ma UCG po­na­ša­la ma­će­hin­ski, što otva­ra pi­ta­nje da li su lič­ni i par­ti­ku­lar­ni in­te­re­si ne­kih čla­no­va Vla­de bi­li iz­nad jav­nog in­te­re­sa kad je u pi­ta­nju UCG?
Ipak, po­zi­tiv­no je, hra­bro i pro­fe­si­o­nal­no što je no­va rek­tor­ka pre­ki­nu­la sa ne­kim ra­ni­jim lo­šim prak­sa­ma, uzi­ma­ju­ći ozbilj­no i od­go­vor­no u ob­zir na­še do­pi­se o ne­za­ko­ni­tim du­plim za­po­šlja­va­nji­ma i ne­do­zvo­lje­nim do­dat­nim an­ga­žma­ni­ma aka­dem­skog oso­blja. Za ta­kvo po­stu­pa­nje ona tre­ba da ima po­dr­šku svih ko­ji se za­la­žu za uvo­đe­nje re­da na UCG. Isto ta­ko, oni čla­no­vi aka­dem­skog oso­blja ko­ji kre­a­tiv­nom prav­nom gim­na­sti­kom sa­da ma­ni­pu­li­šu po­ku­ša­va­ju­ći da nas ubi­je­de da je mo­gu­će da je­dan čo­vjek bu­de fi­zič­ki na dva mje­sta u isto vri­je­me i ima pu­no rad­no vri­je­me u dvi­je dr­ža­ve tre­ba da do­bi­ju dru­štve­nu osu­du. Ni­ko ne ospo­ra­va do­dat­ne an­ga­žma­ne ako oni ima­ju do­zvo­lu Se­na­ta, u skla­du sa ugo­vo­rom o ra­du. Ali, ni­ko ne mo­že ni da oprav­da či­nje­ni­cu da u jed­noj fi­nan­sij­ski is­cr­plje­noj ze­mlji, u ko­joj se odav­no upa­li­la cr­ve­na lam­pi­ca kad je ri­ječ o ko­rup­ci­ju i ni­skom kva­li­te­tu u obra­zo­va­nju, ne­ki pro­fe­so­ri za­ra­đu­ju du­ple pla­te, a sju­tra će ima­ti i du­ple pen­zi­je, dok se UCG lu­pom tra­ži na rang-li­sta­ma svjet­skih uni­ver­zi­te­ta. Oni ti­me ne do­pri­no­se kva­li­te­tu UCG, već sa­mo pra­te lič­ni in­te­res.
● Što su sle­de­ći ko­ra­ci CGO u ovoj obla­sti?
–U okvi­ru fo­ku­sa na pri­mje­ni za­ko­na na UCG, a sve za­rad do­pri­no­sa una­pre­đi­va­nju kva­li­te­ta vi­so­kog obra­zo­va­nja u Cr­noj Go­ri, CGO će pa­žlji­vo pra­ti­ti raz­voj si­tu­a­ci­je kad je ri­ječ o du­plim ili ne­do­zvo­lje­nim an­ga­žma­ni­ma aka­dem­skog oso­blja, iako je ovo pi­ta­nje po­stu­pa­njem rek­tor­ke in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­no, što nam je bio i pri­mar­ni cilj.
Ali, po­sto­je dru­ga broj­na i ve­za­na pi­ta­nja na ko­ji­ma će­mo na­sta­vi­ti da in­si­sti­ra­mo pod­jed­na­ko po­sve­će­no i do­ku­men­to­va­no, po­put fi­nan­sij­skog ru­ko­vo­đe­nja, na­či­na za­po­šlja­va­nja i na­pre­do­va­nja na cr­no­gor­skim uni­ver­zi­te­ti­ma, pla­gi­ja­ti­ma, stu­dent­skom ak­ti­vi­zmu, itd. Ta pi­ta­nja će bi­ti još je­dan ve­li­ki test u ko­joj mje­ri će sa­da­šnje ru­ko­vod­stvo bi­ti od­luč­no da se iz­bo­ri sa svim ne­za­ko­ni­to­sti­ma na UCG. Bi­lo bi ve­o­ma va­žno za bu­duć­nost UCG da rek­tor­ka i u tim pi­ta­nji­ma po­ka­že od­luč­nost da sta­nje ure­di na za­ko­nit na­čin.