Pro­mo­ci­ja knji­ge „Na pu­tu za Da­mask” pu­bli­ci­ste, di­lo­ma­te i po­li­ti­ča­ra Mi­o­drag Le­ki­ća iza­zva­la je ve­li­ku pa­žnju pu­bli­ke u Her­ceg No­vom. Ri­ječ je o sa­bra­nim tek­sto­vi­ma iz isto­ri­je i sa­vre­me­ne di­plo­ma­ti­je či­ji je iz­da­vač be­o­grad­ski „Pla­vi Ja­hač”.
Go­vo­re­ći o knji­zi prof. dr Mi­lan Po­po­vić je na­gla­sio da je to zbor­nik tek­sto­va ob­ja­vlje­nih ra­ni­je ili pi­sa­nih za ovaj na­slov ko­ji za te­mu ima­ju naj­zna­čaj­ni­je do­ga­đa­je u Cr­noj Go­ri, Bal­ka­nu, Evro­pi i svi­je­tu.
Le­kić se slu­ži me­to­dom cje­lo­vi­to­sti iako se sva­ki seg­men knji­ge mo­že či­ta­ti za­seb­no. U tom smi­slu mo­že­te na­i­ći na eko­nom­ske, kur­tu­ro­lo­ške i po­li­tič­ke te­me, a ono što va­ži za sve njih to je da ih po­ve­zu­je cje­li­na. Dru­ga bit­na ka­rak­te­ri­sti­ka ko­ja pro­iz­i­la­zi iz ove pret­hod­ne je di­ja­log. Sva­ka pri­ča u ovoj knji­zi pred­sta­vlja di­ja­log ili po­ziv i to je su­štin­ski, du­bin­ski naj­i­skre­ni­ji di­ja­log. To je otvo­re­ni um ko­ji je­di­no u ova­kvim epo­ha­ma mo­že da do­ne­se i do­pri­ne­se po­bje­di ra­zu­mje­va­nja vre­me­na u ko­me ži­vi­mo. Tre­ća ka­rak­te­ri­sti­ka ko­ja se mo­že na­ja­vi­ti ri­ječ­ju po­lis, a to zna­či grad, dr­ža­va, za­jed­ni­ca. Zna­či ne­ma za­tvo­re­no­sti – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Po­po­vić.
„Put u Da­mask” je me­ta­fo­ra za pre­o­bra­žaj, ali ne za one obič­ne pro­mje­ne već za neo­če­ki­va­ne jer ve­ći­na lju­di ne vi­di vri­je­me u ko­jem ži­vi i ne vi­di i ne uoča­va naj­ve­će i naj­sa­že­ti­je pro­mje­ne.
Le­kić u su­sret nji­ma ide otvo­re­nih oči­ju i bud­nog uma s do­sled­nom in­te­lek­tu­al­nom ra­do­za­lo­šću i bo­ga­stvom svi­je­ta, u kom je sve na ne­ki na­čin po­ve­za­no ka­ko je do­bro uočio Le­ki­ćev ko­le­ga i di­plo­ma­ta Dar­ko Ta­na­sko­vić.
- Le­kić je kao di­plo­ma­ta ovom knji­gom do­nio ko­ri­sna opa­ža­nja i ana­li­ze do­ga­đa­ja i lič­no­sti pri­dru­žu­ju­ći se ni­zu vi­so­kih pred­stav­ni­ka svo­ga na­ro­da kroz isto­ri­ju ko­ji su za svog po­sla­nja pu­to­va­li za Da­mask. Na­rod ma­sov­nih gu­bi­ta­ka, obi­lje­žen sna­žnom tra­di­cij­skom anar­hi­stič­kom oštri­com ko­ja je su­vi­še upa­dlji­vo i ma­sov­no raz­la­ma­la sop­stve­ne dr­žav­ne pe­ča­te, mo­rao bi na­ći put u pro­sve­ti i sna­žnoj, sna­žni­joj ne­go bi to mo­ra­li mno­gi dru­gi na­ro­di, di­plo­mat­skoj ak­tiv­no­sti – re­kao je dr Go­ran Ko­mar. On se osvr­nuo i na Le­ki­će­vo tra­ga­nje za iden­ti­te­tom i nje­go­vom ka­zi­va­nju o et­nič­koj isto­ri­o­gra­fi­ji u Ju­go­sla­vi­ji pod­sje­ća­ju­ći da na Bal­ka­nu ne­ma za­jed­nič­kog po­gle­da ni na jed­no isto­rij­sko pi­ta­nje.
On je do­dao da ga još ma­nje ima u tra­di­cij­skim kul­tur­nim i po­li­tič­kim izo­la­ti­ma ka­kav je Cr­na Go­ra.
- Iako je autor, po mom opa­ža­nju, une­ko­li­ko uz­dr­žan od po­sta­vlja­nja sa­vre­me­nih bal­kan­skih pa­ra­le­la, uoč­lji­va je nje­go­va pa­žnja i sen­ti­men­ta­lost pre­ma za­vi­čaj­nim, cr­no­gor­skim te­ma­ma – za­klju­čio je Ko­mar.
Ovo je knji­ga žan­rov­ski ne­u­jed­na­če­nih tek­sto­va pi­sa­na u ra­znim no­vi­na­ma, a to zna­či da su ne­ki nje­ni dje­lo­vi ob­ja­vlje­ni.
- To je osvrt na Ve­li­ki rat či­ja je sto­go­di­šnji­ca bi­la pro­šle go­di­ne. Pi­sao sam o mje­se­ča­ri­ma alu­di­ra­ju­ći na ta­da­šnje dr­žav­ni­ke ko­ji ni­je­su ni bi­li svje­sni svo­je ulo­ge i po­stu­pa­ka ko­je im je isto­ri­ja da­la. Ova knji­ga po­zi­va na di­ja­log. Ona za­di­re u isto­ri­ju, a ne­ma bu­duć­no­sti bez me­to­dič­kog iz­u­ča­va­nja isto­ri­je – re­kao Le­kić. On je po­no­vio da mu je dra­go što je u Her­ceg No­vom ko­ji vje­ru­je nje­go­vom pu­bli­ci­stič­kom i po­li­tič­kom ra­du. Go­vo­rio je i o Pre­vla­ci ka­zav­ši da ,,iako to ni­je te­ma knji­ge ne­mo­gu­će je gle­da­ti na ulaz u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv, a ne ka­za­ti isti­nu o Pre­vla­ci i nje­nom zna­ča­ju za Bo­ku i Her­ceg No­vi”.Z.Š.