Oda­bra­na dje­la Na­o­da Zo­rić, Sve­tla­ne Dra­go­je­vić, Ro­ma­na Đu­ra­no­vi­ća, So­nje Đu­ra­no­vić, Bi­lja­ne Ke­ko­vić i Mom­či­la Ma­ca­no­vi­ća svje­do­če o „ra­zno­li­ko­sti na­še li­kov­ne sce­ne”, ka­za­la je isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Lji­lja­na Ze­ko­vić otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu „Me­mo­ri­je i re­la­ci­je” po­sve­će­nu pr­voj vi­so­ko­o­bra­zo­va­noj umjet­nič­koj usta­no­vi u Cr­noj Go­ri – Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti otvo­re­ne i pr­voj ge­ne­ra­ci­ji umjet­ni­ka ko­ji su upi­sa­li ovu aka­de­mi­ju 1988. go­di­ne.
- Pred­sta­vlje­na dje­la pru­ža­ju uvid i u je­dan od mo­gu­ćih pre­sje­ka sa­vre­me­ne li­kov­ne sce­ne ko­ja je na ovoj iz­lo­žbi pred­sta­vlje­na dje­li­ma vi­so­kog ar­ti­stič­kog ni­voa.
Osvr­ću­ći se na po­stav­ku „Me­mo­ri­je i re­la­ci­je” ko­ja nam je, ka­ko je re­kla, pred­sta­vi­la „je­dan od mo­gu­ćih” pre­sje­ka sa­vre­me­nog cr­no­gor­skog sli­kar­stva Ze­ko­vi­će­va je is­ta­kla da se kroz oda­bra­ne ra­do­ve ovih šest ugled­nih li­kov­nih stva­ra­la­ca sred­nje ge­ne­ra­ci­je mo­že pra­ti­ti ra­zno­li­kost na­še sa­vre­me­ne sli­kar­ske sce­ne.
- Oni su po­ka­za­li, ma­da po­te­kli iz istog obra­zov­nog si­ste­ma, da je umjet­nost lič­ni čin ko­jim se stva­ra­lac ru­ko­vo­di u is­ka­zi­va­nju svog unu­tra­šnjeg sen­zi­bi­li­te­ta i svo­jih kre­a­tiv­nih na­klo­no­sti u stva­ra­nju dje­la ori­gi­nal­nog i sa­mo­svoj­nog ka­rak­te­ra. Na­od Zo­rić, Sve­tla­na Dra­go­je­vić, So­nja Đu­ra­no­vić, Bi­lja­na Ke­ko­vić, Ro­man Đu­ra­no­vić i Mom­či­lo Ma­ca­no­vić, da­nas pri­zna­ta i uva­že­na ime­na na­še li­kov­ne sce­ne, pred­sta­vlja­ju se ra­do­vi­ma ko­ji no­se lič­ni pe­čat umjet­ni­ka. Za­to ovaj mo­za­ik sa­či­njen od ra­do­va raz­li­či­tih bo­ja, ob­li­ka, idej­nih po­stul­ta­ta, po­ru­ka i zna­če­nja, mo­že­mo na­zva­ti `Svijetli pu­te­vi pr­ve ge­ne­ra­ci­je umjet­ni­ka FLU sa Cetinja` - na­gla­si­la je Ze­ko­vi­će­va.
Je­dan od is­taklnu­tih pri­pad­ni­ka pr­ve ge­ne­ra­ci­je FLU, da­nas pri­zna­to ime na­še li­kov­ne sce­ne, či­ja dje­la za­o­ku­plja­ju i pa­žnju van gra­ni­ca Cr­ne Go­re, sli­kar Na­od Zo­rić is­ta­kao bez ob­zi­ra na raz­li­či­te po­e­ti­ke i pu­te­ve ko­jim su kre­nu­li, ovih šest umjet­ni­ka i da­lje spa­ja „Iskre­na po­sve­će­nost po­slu”.
- Spa­ja nas ono što i to­kom stu­di­ra­nja – po­sve­će­nost, ve­li­ki rad, ula­ga­nje u umjet­nost. To je upra­vo ono što nas je ka­rak­te­ri­sa­lo, po­red ta­len­ta ko­ji smo ima­li, bi­li smo iz­u­zet­no rad­ni. Ta ge­ne­ra­ci­ja je uve­li­ko obo­ga­ti­la kul­tur­nu sce­nu Cr­ne Go­re. Bez nas bi bi­li sve dru­ga­či­je. Oprav­da­li smo osni­va­nje Fa­kul­te­ta li­kov­ne umjet­no­sti – pro­ko­men­ta­ri­sao je Zo­rić.
Mo­žda se mo­že re­ći da je ova ge­ne­ra­ci­ja utr­la no­vi put cr­no­gor­skoj umjet­no­sti. Sva­ka­ko da se po­ja­vlji­va­njem FLU na Ce­ti­nju i in­te­re­so­va­nje za li­kov­nu umjet­nost umno­go­me po­ja­ča­lo. No­ve ten­den­ci­je i no­va is­tra­ži­va­nja su za­po­če­la upra­vo od na­še ge­ne­ra­ci­je. Osim što se pro­mi­je­ni­lo to da je pro­šlo 27 go­di­na ra­da, sva­ko je evo­lu­i­ra­lo od nas. Svi smo na­šli svoj put. Za­jed­nič­ki ime­ni­telj svi­ma na­ma je što smo raz­li­či­ti. To je, mi­slim, i bo­gat­stvo i, sva­ka­ko, je­dan od kva­li­te­ta ove ge­ne­ra­ci­je. Ta­ko­đe, od­nos iz­me­đu nas, umjet­ni­ka, do­da­je na kva­li­te­tu – pro­ko­men­ta­ri­sao je Ro­man Đu­ra­no­vić i na­po­me­nuo da je iz­lo­žba sa­mo je­dan od iz­bo­ra ko­jim se mo­že ilu­stro­va­ti pr­va ge­ne­ra­ci­ja stu­de­na­ta FLU.
Dru­ga po­lo­vi­na umjet­nič­kog pa­ra Đu­ra­no­vić, po­zna­ta sli­kar­ka So­nja Đu­ra­no­vić, is­ta­kla je da je či­nje­ni­ca da svi umjet­ni­ci ove še­stor­ke ima­ju raz­li­či­te po­e­ti­ke, ali da ih od­li­ku­je i mno­go za­jed­nič­kog.
- Ge­ne­ra­cij­ski smo po­ve­za­ni i ta nit, bez ob­zi­ra što ima­mo raz­li­či­ti iz­raz, či­ni da smo osta­li bli­ski. Ovo je div­na ge­ne­ra­ci­ja i li­je­po je što je na­pra­vljen ova­kav pre­sjek i oda­bir ra­do­va – ka­za­la je ona.
Je­dan od ove še­stor­ke, sli­kar Mom­či­lo Ma­ca­no­vić, za­pra­vo za­vr­še­ni va­jar, ko­ji je pre­nuo pu­tem hi­per­re­a­li­zma is­ti­če da je vri­je­me naj­bo­lji po­ka­za­telj ono­ga što čo­vjek ura­di. Is­ti­če da su upra­vo njih še­sto­ro „na­pra­vi­li ne­što što je pre­po­zna­tlji­vo”.
- Sva­ko od nas je stvo­rio oso­be­nu po­e­ti­ku, svoj stil. Od ka­ko smo za­vr­ši­li fa­kul­tet, kon­ti­nu­i­ra­no se ba­vi­mo sli­kar­stvom, ni­ko ni­ka­da ni­je pre­ki­dao. Po­sve­će­ni smo, što je ve­o­ma zna­čaj­no – ka­zao je Ma­ca­no­vić.
Kon­sta­tu­ju­ći da da pr­vu ge­ne­ra­ci­ju stu­de­na­ta FLU či­ne i lju­di ko­ji se ni­kad ni­su ba­vi­li umjet­no­šću, „jer ži­vot ima svo­je pla­no­ve” Ma­ca­no­vić je obe­ćao da je što se nje­ga ti­če iz­ve­sno sa­mo to da će i u na­red­nih 27 go­di­na bi­ti po­sve­ćen umjet­no­sti i fi­gu­ra­ci­ji, „na­sto­je­ći da je pro­či­sti. „Si­gu­ran sam da ne­ću od­u­sta­ti od fi­gu­ra­ci­je, jer je to uvi­jek bi­la mo­ja od­red­ni­ca”, na­ja­vio je on.
Po­stav­ka „Me­mo­ri­je i re­la­ci­je”, ko­ja je pri­vu­kla na de­se­ti­ne lju­bi­te­lja umjet­no­sti i ko­le­ga šest umjet­ni­ka – pri­pad­ni­ka pr­ve ge­ne­ra­ci­je stu­de­na­ta Fa­kul­te­ta li­kov­nih umjet­no­sti na Ce­ti­nju bi­će otvo­re­na na­red­nih tri­de­set da­na.S.Ć.


Za­jed­nič­ka nit

Osvr­ću­ći se na go­di­ne ko­je su pro­te­kle od upi­sa na FLU Sve­tla­na Dra­go­je­vić je is­ta­kla da su „umjet­ni­ci ego­i­sti, ta­ko da ne oba­ra­ća ve­li­ku pa­žnju na tih 27 go­di­na”.
- Ovo me pod­sje­ća na na stu­dent­ske da­ne. Već smo u tom pe­ri­o­du ima­li for­mi­ran lič­ni iz­raz. Sva­ko je po­šao svo­jim prav­cem, ali što se ti­če od­no­sa pre­ma cr­te­žu, bo­ji i, uop­šte pro­fe­si­o­nal­nom iz­ra­zu, mi­slim da smo svi i da­lje u istom svi­je­tu – ka­za­la je Sve­tla­na Dra­go­je­vić.