An­tič­ki mo­za­ik na­zvan „Nep­tu­nov tri­jumf”, da­ti­ran u II vi­jek, vri­jed­no kul­tur­no na­slje­đe Bu­dve, po­no­vo je vra­ćen u de­po Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Bu­dve. Na­kon što je kon­zer­vi­ran i sa­sta­vljen, on je od no­vem­bra do sa­da bio iz­lo­žen u cr­kvi San­ta Ma­ria in Pun­ta, gdje ga je vi­dje­lo na hi­lja­de po­sje­ti­la­ca i to bes­plat­no. Me­đu­tim, 19. ju­na je vra­ćen u de­po či­me je po­no­vo po­stao ne­do­stu­pan po­što­va­o­ci­ma sta­re Bu­dve i broj­nim tu­ri­sti­ma.
– Antički mo­za­ik iz Vi­le ur­ba­na ko­ji je, na­kon kon­zer­va­ci­je iz­lo­žen u cr­kvi San­ta Ma­ria in Pun­ta, vra­ćen je u san­du­ke i ne­će bi­ti do­stu­pan jav­no­sti do da­ljeg. Na­i­me, mo­za­ik je bio iz­lo­žen u cr­kvi od no­vem­bra i po­sje­ti­lo ga je pre­ko 10.000 lju­di. Zbog po­tre­ba pro­gra­ma JU Grad te­a­tar mo­za­ik će bi­ti uklo­njen iz cr­kve i, zbog ne­do­stat­ka ade­kvat­nog pro­sto­ra za nje­go­vo pre­zen­to­va­nje, osta­će u san­du­ci­ma, re­kla je Bi­lja­na Bra­jo­vić, di­rek­tor­ka Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Bu­dve u oba­vje­šte­nju ne­dav­no do­sta­vlje­nom „Da­nu”.
Pun obim mo­za­i­ka je 72 kva­dra­ta (pro­sto­ri­ja u ko­joj se nalazio bi­la je di­men­zi­ja de­vet sa osam me­ta­ra), a od to­ga je sa­ču­va­no bli­zu 40 kva­dra­ta, oko 60 od­sto iz­vor­nog mo­za­i­ka. U cr­kvi San­ta Ma­ri­ja bi­lo je iz­lo­že­no18 me­tra kva­drat­nih mo­za­i­ka.
Mo­za­i­ci su ot­kri­ve­ni 1936. go­di­ne u sklo­pu osta­ta­ka rim­ske grad­ske vi­le to­kom iz­grad­nje ho­te­la „Ava­la”. Po stil­skim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, teh­ni­ci i fi­gu­ral­nim pred­sta­va­ma naj­vi­še pod­sje­ća na pod­ni mo­za­ik iz rim­skog ku­pa­ti­la an­tič­ke Osti­je u Ita­li­ji. Kon­zer­va­to­ri pret­po­sta­vlja­ju da ci­je­li mo­za­ik pred­sta­vlja sce­nu tri­jum­fa bo­ga Nep­tu­na nad mor­skim ne­ma­ni­ma. Me­đu­tim, to se ne mo­že sa si­gur­no­šću do­ka­za­ti jer ne­do­sta­je cen­tral­ni dio mo­za­i­ka. Ra­đen je teh­ni­kom opus tes­sel­la­tum, što zna­či da su u iz­ra­di ko­ri­šće­ne krup­ni­je i ne­do­volj­no pre­ci­zno isje­če­ne ka­me­ne koc­ki­ce po­vr­ši­ne kva­drat­nog cen­ti­me­tra. Osno­va je ura­đe­na od bi­je­lih koc­ki­ca, mor­ske ne­ma­ni od cr­nog, a del­fin je cr­ven­ka­ste bo­je. Pr­vi kon­zer­va­tor­ski ra­do­vi na mo­za­i­ci­ma ura­đe­ni su 1986. go­di­ne pod ru­ko­vod­stvom Vla­di­mi­ra Ra­ši­ća, kon­zer­va­to­ra Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re SFRJ. Od ta­da je vi­še pu­ta mi­je­njao lo­ka­ci­ju, da bi na­kon 28 go­di­na bio ob­no­vljen i kon­zer­vi­ran i pre­zen­to­van jav­no­sti tek kra­jem pro­šle go­di­ne.
An­tič­ki mo­za­ik sa mo­ti­vi­ma del­fi­na, vo­de­ne ne­ma­ni i osta­ci­ma dru­gih mo­ti­va drev­ne fa­u­ne, iza­zvao je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje broj­nih po­sje­ti­la­ca Sta­rog gra­da Bu­dve, ali spa­ko­van u san­du­ke da­le­ko je od oči­ju jav­no­sti. Po­red mo­za­i­ka, u de­po­i­ma Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Bu­dve sto­ji još oko dvi­je hi­lja­de eks­po­na­ta, ko­ji va­pe za ga­le­rij­skim pro­sto­rom.

M.D.Po­po­vić