Broj­ni mje­šta­ni Kr­ža­nja, kao i oni ko­ji po­ti­ču iz ovog se­la, te nji­ho­vi ple­me­ni­ci i go­sti, ju­če su se oku­pi­li da pri­su­stvu­ju sve­ča­nom či­nu osve­šta­nja ob­no­vlje­ne cr­kve Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg. Sta­ra cr­kva ko­ju okru­žu­ju i ču­va­ju sta­ri du­bo­vi, po­no­vo si­ja sta­rim sja­jem za­hva­lju­ju­ći tru­du i vri­jed­nom ra­du Kr­ža­nja­ca.
Cr­kvu je 1873. go­di­ne sa mje­šta­ni­ma gra­dio pop Ne­šo Mir­ko­vić, ču­ven po to­me što je na Nov­ši­ći­ma sa Mar­kom Mi­lja­no­vim, ra­me uz ra­me, bra­nio Ku­če, ali i vje­ru i ota­ča­stvo. I ni­ko ta­da ni­je ni slu­tio da će do­ći vri­je­me ka­da se u cr­kvi ne­će ču­ti poj sve­šte­ni­ka. Ali, od 1945. do ju­če bi­lo je upra­vo ta­ko. Ju­če je sve­tu li­tur­gi­ju slu­žio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je uz sa­slu­že­nje ar­hi­e­pi­sko­pa mi­ha­lov­sko-ko­šic­kog Pra­vo­slav­ne cr­kve če­ških i slo­vač­kih ze­ma­lja, vla­di­ke Ge­or­gi­ja, te sve­šten­stva i mo­na­štva Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko–pri­mor­ske. Pre­sje­čen je i osve­štan i slav­ski ko­lač, bla­go­slo­vlje­no ži­to i vi­no, na­kon op­ho­da oko cr­kve.
Pod­sje­ća­ju­ći na bur­nu isto­ri­ju kra­ja u ko­jem se na­la­zi cr­kva, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je is­ta­kao da su pre­ci da­na­šnjih Ku­ča i te ka­ko dr­ža­li do du­hov­nih pi­ta­nja, do mo­ra­la. Da ni­su do­zvo­lja­va­li da ma­te­ri­jal­no pre­vag­ne nad du­hov­nim. Jer, pod­sje­tio je mi­tro­po­lit, čo­vjek ni­je sa­mo tje­le­sno, već i du­hov­no bi­će. Vje­ra je te­melj, i ka­da se ona ob­na­vlja, ob­na­vlja se i mo­ral, ali i na­ša na­da i lju­bav. I to ne obič­na, ljud­ska, sa­mo­ži­va lju­bav, već Bož­ja, Hri­sto­va lju­bav ko­ja se žr­tvu­je bez ostat­ka, re­kao je mi­tro­po­lit..
Is­ti­ču­ći ka­ko ni­je pro­tiv ma­te­ri­jal­nog na­pret­ka i pro­mje­na, mi­tro­po­lit upo­zo­ra­va i na ne­ga­tiv­ne po­slje­di­ce eko­nom­skog na­pret­ka ko­ji ni­je ute­me­ljen na po­stu­la­ti­ma do­bra.
- Sve­sti na­pre­dak jed­nog na­ro­da i dr­ža­ve sa­mo na ma­te­ri­jal­no, to ni­je do­stoj­no istin­skih lju­di, ni­je do­stoj­no Cr­no­go­ra­ca, Sr­ba, čo­vje­ka kao ljud­skog bi­ća – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Sa­vre­me­ni čo­vjek je vr­lo če­sto za­sli­je­pljen i za­tro­van raz­li­či­tim, bez­bo­žnim, ide­o­lo­gi­ja­ma ko­je tru­ju ljud­ske du­še, upo­zo­rio je mi­tro­po­lit.
– Kao što je go­vo­rio je­dan moj ujak, on­da je sve pod­re­đe­no de­be­lom cri­je­vu. De­be­lo cri­je­vo je da­nas po­sta­lo Bog i Go­spod ove Evro­pe i Ame­ri­ke ko­joj stre­mi­mo. A, ho­će da po­sta­ne i naš Bog i Go­spod. Ta­ko i bi­va ako je sa­mo bit­na eko­no­mi­ja, ako je čo­vjek sa­mo ho­mo eko­no­mi­kus – re­kao je ce­tinj­ski ar­hi­e­pi­skop.
Mi­tro­po­lit is­ti­če da bez du­hov­nog i mo­ral­nog pre­po­ro­da Cr­ne Go­re i svih nas ne­ma bu­duć­no­sti. Za­to bor­ba po­li­ti­ča­ra za eko­nom­sko una­pre­đe­nje ne mo­ra nu­žno vo­di­ti do­bru.
- Ju­če smo slu­ša­li na ovom kon­gre­su DPS-a osnov­ne nje­ne pro­gra­me, i do­bri su ti pro­gra­mi, kao i dru­gih stra­na­ka i svih onih ko­ji bri­nu. Me­đu­tim, ako se na to svo­di dje­lo­va­nje i po­li­ti­ča­ra i dru­štve­nih rad­ni­ka i svih nas, ne­ma tu on­da ni sre­će ni bu­duć­no­sti. To ni­je bio duh i dah Cr­ne Go­re, ovog na­ro­da ko­ji ov­dje ži­vi vje­ko­vi­ma – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Ka­ko je re­kao du­hov­ni na­pre­dak i pro­svje­će­nje dje­ce su da­nas ugro­že­ni, a po nje­mu, na­ro­či­to za­to što u ško­la­ma vi­še ne­ma vje­ro­na­u­ke kao ni eti­ke. Za­to je, do­da­je mi­tro­po­lit, po­tre­ban du­hov­ni pre­po­rod svih nas, či­ju po­tre­bu ne uvi­đa­ju ov­da­šnji po­li­ti­ča­ri.
Na­kon mi­tro­po­li­to­ve be­sje­de pri­sut­ne su po­zdra­vi­li vla­di­ka Ge­or­gi­je i dr Ve­so Mi­lić, pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra Kr­ža­nja. Na­kon li­tur­gi­je i osve­šta­nja za zva­ni­ce je pri­re­đe­na tr­pe­za lju­ba­vi.
Ž.J.


Is­traj­nost cr­kve­nog od­bo­ra

Član Cr­kve­nog od­bo­ra Kr­ža­nja Pe­ro Go­šo­vić naj­ve­će za­slu­ge za ob­no­vu sve­ti­nje pri­pi­su­je dr Ve­su Mi­li­ću, pred­sjed­ni­ku Cr­kve­nog od­bo­ra. Is­ti­če da je ju­če pr­vi put na­kon 1945. go­di­ne u njoj slu­že­na sve­ta slu­žba. In­ten­ziv­na ob­no­va je, do­da­je Go­šo­vić, tra­ja­la po­sljed­nju go­di­nu, a u to­me je ve­li­ku ulo­gu od­i­grao i sve­šte­nik Dra­gan Mi­tro­vić.
- Otac Dra­gan Mi­tro­vić je pra­vio pro­jek­te za ob­no­vu unu­tra­šnjo­sti cr­kve i iko­no­sta­sa. Sa­da je sve do­ve­de­no u red, i to po svim pro­pi­si­ma – ka­že Go­šo­vić. Do­da­je da se ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti an­ga­žman i osta­lih čla­no­va cr­kve­nog od­bo­ra – Ne­ve­na Go­šo­vi­ća, Mi­len­ti­ja Ma­noj­lo­vi­ća, Du­ška Pe­ro­vi­ća, Mo­ma Go­šo­vi­ća, Bo­ra Sa­vo­vi­ća i Ra­do­va­na Mi­tro­vi­ća, kao i svih Kr­ža­nja­ca ko­ji su po­mo­gli nje­nu ob­no­vu. Ipak, is­ti­če kva­li­tet ra­do­va Dra­ga­na Dra­go­vi­ća ko­ji je bes­plat­no iz­ra­dio dr­ve­ne di­je­lo­ve iko­no­sta­sa.


Oču­va­nje brat­ske slo­ge

Dr Ve­so Mi­lić, pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra Kr­ža­nja, pod­sje­tio je da još pri­je vi­še od dva­de­se­tak go­di­na ob­no­vu cr­kve i nje­nog oko­li­ša po­čeo Đor­đi­je Go­šo­vić, a do­pri­nio je i Du­ško Pe­ro­vić. Mi­lić je i sam po­mo­gao ob­no­vu cr­kve, jer je 2003. iz Ru­si­je do­nio zvo­no. Mi­lić pod­sje­ća da je iz­ra­du no­vog iko­no­sta­sa kao po­men na po­čiv­šu su­pru­gu Zo­ri­cu, dao iz­ra­di­ti Dra­gu­tin Ta­ro Go­šo­vić, a po uzo­ru na nje­ga i osta­li brat­stve­ni­ci Go­šo­vi­ći su se uklju­či­li i do­pri­ni­je­li ob­no­vi hra­ma, od­no­sno na­ba­vi­li po­tre­ban mo­bi­li­jar, i ura­di­li mno­go što od fi­zič­kih po­slo­va.
U obra­ća­nju Mi­lić na­gla­ša­va da je ob­no­va cr­kve oda­va­nje po­ča­sti pre­ci­ma, i ujed­no oču­va­nje brat­ske slo­ge, na ko­ju su nji­ho­vi pre­ci bi­li po­no­sni.
- Do­bi­li smo cr­kvu na ko­ju smo s pra­vom po­no­sni, i ko­ja će kao svje­ti­o­nik i sto­žer vje­re i brat­ske slo­ge slu­ži­ti na­šem po­tom­stvu i Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi, is­pu­nja­va­ju­ći na taj na­čin dug pre­ma pre­ci­ma i že­le­ći sre­ću i na­pre­dak po­tom­ci­ma – re­kao je dr Mi­lić.