Mo­no­gra­fi­ja ve­li­kog re­di­te­lja svjet­ske sla­ve Velj­ka Bu­la­ji­ća pod na­zi­vom „Velj­ko Bu­la­jić - Vla­kom bez vo­znog re­da u po­vi­jest fil­ma” pred­sta­vlje­na je u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re na Ce­ti­nju.
Ri­ječ je o za­o­ku­že­nom pri­ka­zu stva­ra­lač­kog opu­sa jed­nog od naj­an­ga­žo­va­ni­jih umjet­ni­ka u ju­go­slo­ven­skoj, evrop­skoj i svjet­skoj ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, či­ji su fil­mo­vi pri­ka­za­ni na svim film­skim fe­sti­va­li­ma u svim ze­mlja­ma svi­je­ta, a ko­je je vi­dje­lo vi­še od po­la mi­li­o­na gle­da­la­ca.
Fil­mo­vi Velj­ka Bu­la­ji­ća ko­ji je ro­đen u Vi­lu­si­ma, kod Nik­ši­ća, osva­ja­li su mno­go­broj­na pri­zna­nja i na­gra­de struč­nih ži­ri­ja, pu­bli­ke i no­vi­na­ra i je­dan je od ri­jet­kih auto­ra ko­ji je imao pri­vi­le­gi­ju i čast da mu se fran­cu­ska pre­mi­je­ra „Ko­za­re” odr­ži u Lu­vru i da mu Pa­blo Pi­ka­so iz­ra­di pla­kat za „Bit­ku na Ne­re­tvi”, a ka­ko je sam umjet­nik ka­zao či­tav nje­gov po­gled na umjet­nost po­ti­cao je iz do­ma­ćeg vas­pi­ta­nja.
– Sve što sam ra­dio po­ti­če iz kuć­nog od­go­ja, iz či­nje­ni­ce da sam, iako ni­ka­da ni­je­sam ži­vio u Cr­noj Go­ri, od­ga­jan kao Cr­no­go­rac ko­ji ne mr­zi ni­ko­ga i ko­ji mo­že dru­go­ga vo­lje­ti što me uči­ni­lo čo­vje­kom sa kva­li­te­ti­ma ko­ji su omo­gu­ći­li da imam otvo­ren, iskren i po­šten od­nos pre­ma po­slu ko­jim se ba­vim. Mi­slim da je ključ u to­me, a sve osta­lo je na­u­ka, zna­nje, za­nat i pu­no sreć­nih okol­no­sti ko­je sam imao. I ako sam zbog ne­če­ga u ži­vo­tu sre­ćan to je što sam na­pra­vio fil­mo­ve u ko­je sam vje­ro­vao i ko­je i dan-da­nas, pred kraj svo­je ka­ri­je­re, mo­gu pot­pi­sa­ti – ka­zao je Bu­la­jić.
Mi­ni­star kul­tu­re Pa­vle Go­ra­no­vić ka­zao je da film­ski po­ho­di Velj­ka Bu­la­ji­ća vi­še de­ce­ni­ja na oso­ben na­čin uka­zu­ju na zna­čaj film­ske umjet­no­sti u kul­tur­nom i dru­štev­nom ži­vo­tu ovih pro­sto­ra te da je, u ple­ja­di ne­za­bo­rav­nih sa­vre­me­ni­ka, on­da­šnju ju­go­slo­ven­sku ki­ne­ma­to­gra­fi­ju pri­dru­ži­vao evrop­skoj i svjet­skoj film­skoj eli­ti i na taj na­čin pro­mo­vi­sao i cr­no­gor­ske kul­tur­ne vri­jed­no­sti.
- En­ci­klo­pe­di­ja o Velj­ku Bu­la­ji­ću po­čast je umi­je­ću bri­ljant­nog stva­ra­o­ca – re­kao je Go­ra­no­vić i uz če­stit­ke iz­da­va­ču na­gla­sio da o dje­lu Velj­ka Bu­la­ji­ća raz­mi­šlja i na­či­nom ovo­go­di­šnjeg do­bit­ni­ka Nje­go­še­ve na­gra­de Mi­ljen­ka Jer­go­vi­ća ko­ji je u jed­nom ese­ju na­pi­sao: „Nje­go­vim će se opu­som mje­ri­ti kul­tur­na i dru­štve­na po­vi­jest jed­ne epo­he. On je be­smr­tan ono­li­ko ko­li­ko je be­smrt­no nje­no po­vi­je­sno pam­će­nje”.
Uz pod­sje­ća­nje na Ge­te­o­vu re­če­ni­cu da je „sre­ćan onaj čo­vjek ko­ji u svom ži­vo­tu do­ži­vi ostva­re­nje svo­jih ide­a­la”, ured­nik mo­no­gra­fi­je Bo­žo Ru­dež ka­zao je da je Velj­ko Bu­la­jić pred ko­jim je, ka­ko je is­ta­kao, sni­ma­nje no­vog fil­ma, onim što je do sa­da po­sti­gao već do­ži­vio ostva­re­nje svo­jih ide­a­la.
Go­vo­re­ći o mo­no­gra­fi­ji ko­ja osim fil­mo­lo­gi­je i fil­mo­gra­fi­je obi­lu­je por­tre­ti­ma svih Bu­la­ji­će­vić glu­ma­ca, fo­to­gra­fi­ja­ma sa sni­ma­nja kao i uvi­da u umjet­nič­ki rad re­di­te­lja, Ru­dež je is­ta­kao da ona hro­no­lo­ški i te­mat­ski u ri­je­či i sli­ci pred­sta­vlja pr­vi za­o­kru­že­ni pri­kaz stva­ra­lač­kog opu­sa bur­nog ži­vo­ta i stva­ra­la­štva Velj­ka Bu­la­ji­ća i pr­vu film­sku en­ci­klo­pe­di­ju na eks ju­go­slo­ven­skim pro­sto­ri­ma na ko­joj je, ka­ko je re­kao, pod nje­go­vom di­ri­gent­skom pa­li­com ra­di­lo oko 70 auto­ra sa pod­ruč­ja biv­še Ju­go­sla­vi­je i ino­stran­stva.
Is­ti­ču­ći ka­ko je Velj­ko Bu­la­jić ne­po­no­vlji­va autor­ska po­ja­va za sva­ko po­što­va­nje, re­di­telj Goj­ko Ka­stra­to­vić pod­sje­tio je na na­gra­de ko­je su osvo­ji­li Bu­la­ji­će­vi fil­mo­vi kao i na slav­na glu­mač­ka ime­na ko­ja su igra­la u nje­go­vim fil­mo­vi­ma.
Bran­ko Ba­le­tić je re­kao da iz­u­zet­no po­štu­je Bu­la­ji­će­vu fan­ta­stič­nu ener­gi­ju kao i nje­gov ogrom­ni film­ski opus.
Na pro­mo­ci­ji su go­vo­ri­li i knji­žev­ni­ci An­drej Ni­ko­la­i­dis i Mi­lo­rad Po­po­vić, a pro­či­ta­no je i pi­smo mi­ni­stra kul­tu­re Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske Be­ri­sla­va Ši­pu­ša.
Pro­mo­ci­ju mo­no­gra­fi­je is­tak­nu­tog re­di­te­lja omo­gu­ći­li su Mi­ni­star­stvo kul­tu­re, Cr­no­gor­ska ki­no­te­ka i iz­da­vač­ka ku­ća „Zrin­ski”.Z.P.