O
p­sta­nak Evrop­ske uni­je za­vi­si i od kul­tur­ne i du­hov­ne osno­ve. Bez tog ve­ziv­nog tki­va ko­je da­ju isto­ri­ja, kul­tu­ra i du­hov­nost ni­je mo­gu­će traj­ni­je evrop­sko za­jed­ni­štvo, ka­že pre­da­va­nje pro­fe­so­ra dok­to­ra Sa­va La­u­še­vi­ća, ru­ko­vo­di­o­ca Od­sje­ka fi­lo­zo­fi­ja na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću. On je na pre­da­va­nju „Bri­ga o du­ši: mo­guć­nost evrop­skog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta”, u Tiv­tu, re­kao da bu­duć­nost Evro­pe za­vi­si od nje­ne spo­sob­no­sti da tra­di­ra i pre­u­zme svo­ju ve­li­ku, raz­li­či­tu i pro­ti­vr­ječ­nu isto­ri­ju.
– Na­kon de­ce­ni­ja kon­sti­tu­i­sa­nja EU, da­nas po­sta­je ja­sno da ona ne mo­že op­sta­ti sa­mo na eko­nom­skim i ad­mi­ni­stra­tiv­nim osno­va­ma – re­kao je La­u­še­vić.
U mo­der­nom vre­me­nu du­hov­nost (Bri­ga o du­ši) se sve vi­še odva­ja od zna­nja i isti­ne. Ve­li­ko je pi­ta­nje da li isti­na mo­že po­sto­ja­ti, da li mo­že bi­ti pri­mlje­na bez du­hov­no­sti, tj. bez ra­da na sa­mom se­bi i pre­o­bra­ža­ju se­be (tj.bri­ge za du­šu).
– Mo­der­ne na­u­ke su pre­na­gla­si­le su­ve­re­ni­tet zna­nja, da­ju­ći mu pri­mat nad du­hov­no­šću. Ta­ko smo do­bi­li zna­nje bez du­hov­no­sti, ono ni­že je sta­vlje­no na mje­sto onog vi­šeg do­vo­de­ći u pi­ta­nje tu ve­zu. Od­nos sa­zna­nja i isti­ne u epo­hi se­ku­la­ri­zo­va­ne na­u­ke i teh­ni­ke je iz­no­va otvo­rio pi­ta­nje, mo­že li se do­seg­nu­ti isti­na i smi­sao spo­lja­šnjim zna­njem bez du­ho­vo­no­sti, re­kao je prof. La­u­še­vić.
On je do­dao da je ve­li­ki če­ški fi­lo­zof Jan Po­toč­ka u svom dje­lu „Pla­ton i Evro­pa” po­ka­zao da Evro­pa u smi­slu nje­nog isto­rij­skog, kul­tur­nog i du­hov­nog po­sta­nja ni­je mo­gu­ća bez bri­ge o du­ši.
– Jan Po­toč­ka fi­lo­zof­ski i isto­rij­ski, bez pre­tje­ri­va­nja pod­u­pi­re hi­po­te­zu „Bri­ga o du­ši je ono šo je stvo­ri­lo Evro­pu”. Ta bri­ga mo­ra da po­sto­ji i da­nas uko­li­ko se za­mi­šlja i gra­di ne­ka bu­du­ća evrop­ska per­spek­ti­va. Mi­sa­o­no zbri­nja­va­nje, kao bri­ga o cje­li­ni i onom ne­pro­mje­nji­vom što mo­že bi­ti te­los ukup­nog kre­ta­nja po­vi­je­sti, je­ste u evrop­sku kul­tu­ru tra­di­ra­na iz du­ha grč­ke fi­li­zo­fi­je, i sa­ču­va­lo se u njoj i pre­ni­je­lo na dru­ga du­hov­na is­ku­stva, a na po­se­ban na­čin i u hu­ma­ni­stič­ke na­u­ke. Ova bri­ga o du­ši kao unu­tar­nje zbri­nja­va­nje u mi­šlje­nju ko­je mi­sli cje­li­nu, iz­gra­đu­ju­ći du­hov­ne osno­ve i smi­sao svi­je­ta je če­sto po­ti­ski­va­nja in­te­re­som za spo­lja­šnjim po­sje­do­va­njem, te­žnjom da se po­sje­du­je i vla­da, is­ta­kao je La­u­še­vić.
On je na­gla­sio da je ve­li­ko pi­ta­nje da li će pre­ži­vje­ti kul­tu­ra sje­ća­nja i pam­će­nja u vre­me­ni­ma ko­ja do­la­ze.
– Da li će na­ši po­tom­ci u jed­nom glo­ba­li­zo­va­nom svi­je­tu saj­ber kul­tu­re htje­ti da se sje­ća­ju i is­po­ru­ču­ju ne­ki iden­ti­tet. Već da­nas za­ne­ma­ru­je­mo pam­će­nje i sje­ća­nje, osla­nja­mo se na hlad­nu me­mo­ri­ju ra­ču­na­ra, na nje­go­ve ba­ze po­da­ta­ka. Ali, ra­ču­na­ri još ne mo­gu da se sje­ća­ju, ni­ti da pam­te, to je još oso­bi­na lju­di. Te­o­dor Ador­no je jed­nom pri­mi­je­tio „Uža­san je pri­zor čo­vje­čan­stva bez sje­ća­nja” – re­kao je La­u­še­vić.
Da­nas kad evrop­sko po­ve­zi­va­nje po­sta­je stvar­nost uglav­nom u do­me­nu eko­no­mi­je, ka­že pro­fe­sor, ne iz­o­sta­je kri­za i opa­snost za iden­ti­tet i sa­mo­ra­zu­mi­je­va­nje Evro­pe.
– Ni­ko sa si­gur­no­šću ne zna ku­da će kre­nu­ti i gdje se za­vr­ši­ti put evrop­skog ob­je­di­nja­va­nja. Ne po­sto­je ja­sne gra­ni­ce Evro­pe ka­ko na is­to­ku ta­ko i na ju­gu. Dok Evro­plja­ni no­se va­lu­tu euro u dže­pu ili je ču­va­ju u ban­ka­ma, osta­je pi­ta­nje šta je sa evrop­skom du­šom, so­li­dar­no­šću i du­hov­no­šću. Ona ne do­la­zi pre­ko tr­ži­šta, ka­pi­ta­la i nov­ca već pre­ko dru­štve­nog, po­li­tič­kog, kul­tur­nog za­jed­ni­štva. Ka­ko se ta du­ša po­ka­za­la da­nas, vi­di­mo na pri­mje­ru iz­bje­gli­ca i nji­ho­vog pri­je­ma u EU, za­klju­čio je pro­fe­sor La­u­še­vić.R.K.


Broj­ni po­sje­ti­o­ci
U ga­le­ri­ji Bu­ća, u Tiv­tu, sve ko­ji su do­šli da ču­ju pre­da­va­nje prof. dr Sa­va La­u­še­vi­ća po­zdra­vio je Želj­ko Kom­ne­no­vić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce Bo­ke. Me­đu go­sti­ma je bio i kon­zul Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri Zo­ran Doj­či­no­vić.