NVO „Ce­hra” (Ali­jan­sa za kul­tu­ru, eko­lo­gi­ju, ljud­ska pra­va) i Ne­vla­di­na fon­da­ci­ja „Sta­ni­slav – Ća­no Ko­pri­vi­ca” osni­va­či kul­tur­no-umjet­nič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je „Vi­to­vi da­ni” ju­če su u Nik­ši­ću i zva­nič­no obi­lje­ži­li po­če­tak ra­da i pred­sta­vi­li pro­gram ma­ni­fe­sta­ci­je, ko­ja će bi­ti fe­sti­val­skog ti­pa, a na­ja­vlje­na je za 27. april 2016. go­di­ne.
O no­vo­u­sta­no­vlje­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji go­vo­ri­li su Je­le­na Ži­žić, di­rek­tor­ka fon­da­ci­je i pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ali­jan­se, Mak­sim Vu­ja­čić, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nih pro­gra­ma „Vi­to­vih da­na”.
Ka­ko je is­ta­kao knji­žev­nik, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Vu­ja­čić, u či­jim knji­ga­ma su upe­ča­tlji­vo osli­ka­ne sta­re i slav­ne Vi­to­ve pje­sme, fo­to­gra­fi­je, di­je­lo­vi ru­ko­pi­sne ostav­šti­ne, bi­lje­ške, dnev­ni­ci i aneg­do­te bez­ma­lo če­tvrt vi­je­ka on ra­di ro­man­si­ra­nu bi­o­gra­fi­ju Vi­ta Ni­ko­li­ća, u ko­joj će bi­ti sat­ka­ni pje­sni­kov ži­vot i po­e­zi­ja, a ko­ja će no­si­ti na­ziv „U za­gr­lja­ju žu­te go­šće”, ma­ni­fe­sta­ci­ja će bi­ti od ve­li­kog zna­ča­ja za kul­tur­nu hro­ni­ku Nik­ši­ća.
– Ci­vi­li­za­cij­ski raz­voj ne pod­ra­zu­mi­je­va po­če­tak od nu­le, već nad­grad­nju po­sto­je­ćih i ne­pro­la­znih vri­jed­no­sti na­še kul­tu­re, za­šti­tu i una­pre­đe­nje kul­tur­ne ba­šti­ne. Upra­vo iz tog raz­lo­ga, ozva­ni­ča­va­mo po­če­tak in­te­ziv­nih pri­pre­ma za or­ga­ni­za­ci­ju pro­gra­ma ma­ni­fe­sta­ci­je „Vi­to­vi da­ni” in­spi­ri­sa­ne ži­vo­tom i ra­dom Vi­to­mi­ra Vi­ta Ni­ko­li­ća, zna­me­ni­tog nik­šić­kog i cr­no­gor­skog pje­sni­ka i no­vi­na­ra. Pr­vi fe­sti­val bi­će odr­žan pod slo­ga­nom „Ne­dje­lja u gra­du N”, po na­slo­vu jed­ne od nje­go­vih pje­sa­ma po­sve­će­nih Nik­ši­ću, po­čev od 27. apri­la, nje­go­vog da­na ro­đe­nja – ka­zao je Vu­ja­čić
On je na­gla­sio da se na kul­tur­noj ma­pi one biv­še Ju­go­sla­vi­je Nik­šić po Vi­tu pre­po­zna­je, i ovaj grad ko­ji to do sa­da ni­je ra­dio mo­ra da ko­ri­sti taj svoj naj­ve­ći knji­žev­ni kul­tur­ni brend.
– Ko­li­ko je Vi­to­va po­e­zi­ja ži­va i uti­caj­na, naj­bo­lji po­ka­za­telj je da ona ži­vi i dva­de­set go­di­na na­kon nje­go­ve smr­ti. Ko­li­ko ha­ri­zma ko­ja ga je pra­ti­la to­kom ži­vo­ta ne bli­je­di, uvje­ra­va­mo se sva­ko­dnev­no. Le­gen­da o Vi­tu ži­vi svu­da na kul­tur­nom pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je, ka­zao je Vu­ja­čić, za­hva­lju­ju­ći svi­ma ko­ji su po­mo­gli da ova ma­ni­fe­sta­ci­ja bu­de osno­va­na i da za­ži­vi.
On je is­ta­kao da su u 21 op­šti­ni po­sta­vlje­ni lik i sti­ho­vi Vi­ta Ni­ko­li­ća kao gra­fi­ti.
Me­di­ja­tor ko­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re bio je Mi­ro Ni­ko­lić, dram­ski umjet­nik.
– Ide­ja nam je da se Nik­ši­ća­ni oku­pe oko ove ma­ni­fe­sta­ci­je, da to ne osta­ne usko i u kru­gu sa­mo lju­di ko­ji su po­zna­va­li Vi­ta i bi­li nje­go­vi sa­vre­me­ni­ci i sa­rad­ni­ci. Že­li­mo da omla­di­nu in­for­mi­še­mo o to­me i ci­je­lu pri­ču o Vi­tu po­dig­ne­mo na vi­ši ni­vo. Že­li­mo da ova ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sta­ne ne­što slič­no „Nu­ši­će­vim da­ni­ma”, ka­za­la je Ži­žić.
L.N.

O sa­rad­nji, dru­go­va­nju i lum­po­va­nju
Vu­ja­čić je na­gla­sio da je pr­vi dan ma­ni­fe­sta­ci­je re­zer­vi­san za raz­go­vor na te­mu „Ba­njo i Vi­to”.
- To je raz­go­vor o dru­go­va­nju, lum­po­va­nju i sa­rad­nji dva ve­li­ka cr­no­gor­ska, po­to­nja bo­e­ma Bran­ka Ba­nja Ša­ra­no­vi­ća, neo­bič­nog čo­vje­ka i pro­fe­so­ra, ne­kon­ven­ci­o­nal­nog po­na­ša­nja i neo­mi­lje­nog od vla­sti i Vi­to­mi­ra Vi­ta Ni­ko­li­ća, dvo­ji­ce pri­ja­te­lja. Na­kon to­ga bi­će pred­sta­vljen i zbor­nik ra­do­va o Vi­to­vom ži­vo­tu i ra­du. Bi­će pri­ka­zan i do­ku­men­tar­ni film re­di­telj­ke Ma­je Ja­nju­še­vić. Uz li­kov­ne i mu­zič­ke pro­gra­me bi­će upri­li­če­no i uru­če­nje na­gra­de „Vi­to Ni­ko­lić”, ko­ju je mi­nu­lih go­di­na or­ga­ni­zo­va­la Knji­žev­na za­jed­ni­ca „Vla­di­mir Mi­ju­ško­vić”– ka­zao je Vu­ja­čić.
U sa­rad­nji sa op­šti­nom Nik­šić po­ku­ša­će da otvo­re spo­men-so­bu Vi­tu Ni­ko­li­ću i po­sta­ve spo­men-plo­ču, obi­ljež­je na zgra­di u ko­joj je on ži­vio od 1962. do 1970. go­di­ne.