Po­zo­ri­šna dru­ži­na „Ko­la­rin” iz Du­brov­ni­ka na­stu­pi­la je pred ko­tor­skom pu­bli­kom na po­ziv „Te­a­tra 303” iz Ko­to­ra. Pred­sta­va ko­ju su Du­brov­ča­ni iz­ve­li, „Ma­tri­mo­nio” (Vjen­ča­nje), auto­ra Jo­si­pa Lo­vri­ća, u pre­vo­du Fra­na Ča­lea, a u re­ži­ji Žu­že Egre­ni, ra­đe­na je po mo­ti­vi­ma Gol­do­ni­je­ve ko­me­di­je. Ko­tor­ska pu­bli­ka je smi­je­hom i apla­u­zi­ma is­pra­ti­la za­ni­mlji­vu pri­ču, do­ča­ra­nu sjaj­nom igrom i is­pri­ča­nu du­bro­vač­kim sta­rin­skim go­vo­rom, bli­skim bo­ke­škom go­vo­ru, ka­kvim se slu­že sta­ri Ko­to­ra­ni. Rad­nja je smje­šte­na u jed­nu du­bro­vač­ku ku­ću na po­čet­ku pro­šlog sto­lje­ća, za­to je­zik, ko­sti­mi, sce­na, fri­zu­ra, sve odi­še tim ne­kim sta­rim vre­me­nom, če­mu je do­pri­ni­je­la sce­no­gra­fi­ja Ivo­ne Ši­mu­no­vić i ko­sti­mo­gra­fi­ja Re­na­te Se­ku­lo­vić. Ci­je­la pri­ča se vr­ti oko bra­ka, oko pri­če gdje maj­ka po­ku­ša­va da uda svo­ju kćer za ono­ga ko­ga ona ho­će, ra­di ne­kog in­te­re­sa ho­će baš tog mla­do­že­nju, me­đu­tim, njen sve­kar po­ku­ša­va da joj po­mr­si pla­no­ve, ali ipak na kra­ju pre­o­vla­da ta žen­ska di­plo­ma­ti­ja. Igra­li su Ivan Bo­ban, Ton­ći Đur­ko­vić, Je­li­ca Ču­če­vić, Da­ri­ja Ža­ne­tić Mi­ku­lan­dra, Leo Mr­kić, Ma­ri­ja Hr­ti­ca, Ma­rin­ka Met­ko­vić i Ivan Dža­mo­nja.
- Mi smo svi ama­te­ri, pa nam po­ma­žu dru­gi ama­te­ri. Je­di­ni pro­fe­si­o­na­lac me­đu na­ma je go­spo­đa Žu­ža Egre­ni–ko­ja je re­di­telj­ka pred­sta­ve, pro­fe­si­o­nal­na glu­mi­ca. Svi ra­di­mo ne­ke raz­li­či­te po­slo­ve, od ban­kov­nih či­nov­ni­ka, pre­ko lje­ka­ra, advo­ka­ta, tu­ri­stič­kih dje­lat­ni­ka, sve­ga tu ima, a u su­štit­ni u slo­bod­no vri­je­me ja­ko smo za­lju­blje­ni u taj po­zo­ri­šni iz­raz. Vo­li­mo da se igra­mo, da po­no­vo bu­de­mo dje­ca, vo­li­mo oži­vlja­va­ti taj za­bo­ra­vlje­ni go­vor. Ima­mo isto ta­ko i pri­ja­te­lje ko­ji nam pra­ve sce­nu, ko­ji nam ra­de ko­sti­me, ma­nje-vi­še, mi smo svi za sve, „tri u je­dan”, re­kla je Je­li­ca Ču­če­vić. Ona i osta­li glum­ci i glu­mi­ce Ka­za­li­šne dru­ži­ne „Ko­la­rin” se na­da­ju da će do­bi­ti još po­zi­va, te da će ova li­je­pa sa­rad­nja sa cr­no­gor­skom pu­bli­kom i po­zo­ri­šnim po­sle­ni­ci­ma bi­ti na­sta­vlje­na.
Dru­ži­na ima 15 ak­tiv­nih glu­ma­ca, od ko­jih je u Ko­to­ru igra­lo osmo­ro. Čla­no­vi Te­a­tra 303 bi­li go­sti „Ko­la­ri­nu” po­čet­kom de­cem­bra, ka­da je du­bro­vač­ki an­sambl pro­sla­vio svoj pe­ti ro­đen­dan.
- Sva­ke go­di­ne na taj dan u Du­brov­ni­ku or­ga­ni­zu­je­mo tri da­na kul­tur­nih do­ga­đa­nja i zo­ve­mo u go­ste ama­te­re iz ra­znih kra­je­va Hr­vat­ske. Ove go­di­ne smo uči­ni­li je­dan is­ko­rak i po pr­vi put smo po­zva­li ama­ter­sko po­zo­ri­šte iz Cr­ne Go­re, što je iza­zva­lo je­dan ogro­man in­te­res. Bi­lo je pre­div­no, oni su iz­ve­li svo­ju pred­sta­vu „Na ko­to­r­skom dvo­ru”, bi­lo je su­per, ka­že Ču­če­vić.
Ka­za­li­šna dru­ži­na „Ko­la­rin” je osno­va­na pri­je pet go­di­na, to­kom ko­jih je od­i­gra­la pet pred­sta­va. Ima­li su pre­ko 130 iz­ved­bi, ko­je je od­gle­da­lo 15 hi­lja­da gle­da­la­ca. Na­stu­pa­ju na ra­znim fe­sti­va­li­ma: pri­je tri go­di­ne na Hva­ru su za pred­sta­vu „Ške­rac Sve­te Ma­ri­je” do­bi­li na­gra­du za nje­go­va­nje kul­tur­nog go­vo­ra i za­vi­čaj­ne ba­šti­ne, bi­la je i jed­na no­mi­na­ci­ja za glav­nu ulo­gu. Sva­ke go­di­ne ra­de audi­ci­ju, a ima­ju čla­no­ve od 17 do 77 go­di­na, do­sta su ši­ro­ki i sa dob­nom gra­ni­com. Uvi­jek za sva­ku ulo­gu ima­ju al­te­r­na­ci­ju, jer ni­kad se ne zna ko će bi­ti spri­je­čen ra­di po­sla i ne­kih pri­vat­nih stva­ri.
Ova po­zo­ri­šna gru­pa go­sto­va­la je u Ko­to­ru 2013.go­di­ne sa svo­jom pr­vom pred­sta­vom „Špor­ka ka­na­sta“ u istom ovom pro­sto­ru Cen­tra za kul­tu­ru Ni­ko­la Đur­ko­vić. Ta­da su glum­ci stri­je­pi­li od to­ga ko­li­ko će ih ko­tor­ska pu­bli­ka ra­zu­mje­ti, s ob­zi­rom da go­vo­re za­bo­ra­vlje­nim du­bro­vač­kim di­ja­lek­tom, ko­jim se go­vo­ri u ju­žnom di­je­lu Me­di­te­ra­na, me­đu­tim, bi­li su pri­jat­no iz­ne­na­đe­ni po­zi­tiv­nim re­ak­ci­ja­ma pu­bli­ke, te su sa ko­me­di­jom „Ma­tri­mo­nio” na­stu­pi­li mno­go opu­šte­ni­je.
M.D.Po­po­vić


Ni­ska te­a­tar­skih bi­se­ra

- Ko­la­rin je du­bro­vač­ki na­ziv za ni­sku „pe­ru­ži­na” (per­li), tra­di­ci­o­nal­ni na­kit. Ka­da se pe­ru­ži­ne sta­ve u ni­sku, one tvo­re ko­la­rin. Ono što je div­no, u tom ko­la­ri­nu ne po­sto­ji od­re­đe­ni broj ko­li­ko tih per­li mo­ra bi­ti, mo­že ih bi­ti ne­kad ma­nje, ne­kad vi­še, mo­že čak da bu­de i jed­na za­seb­no, pa da opet sja­ji ve­li­kim sja­jem. Ta­ko i sva­ko od nas ko do­đe, po­no­vo tu ni­sku sa­mo obo­ga­ću­je još vi­še i to je ci­je­la pri­ča tog na­zi­va, ob­ja­sni­la je Je­li­ca Ču­če­vić.