U Ku­ći Ri­sta Rat­ko­vi­ća pro­mo­vi­sa­na je dvo­je­zič­na mo­no­gra­fi­ja „Ta­ko je sve po­če­lo....tra­gom Po­lja­ka u Cr­noj Go­ri” u or­ga­ni­za­ci­ji Ama­ba­sa­de Polj­ske u Cr­noj Go­ri i Udru­že­nja Po­lja­ka u Cr­noj Go­ri.
- Knji­ga pred­sta­vlja ne sa­mo za­ni­mlji­vu li­te­ra­tu­ru o isto­ri­ji tri po­ko­lje­nja Po­lja­ki­nja i Po­lja­ka u Cr­noj Go­ri, već je ujed­no i do­ku­ment, ko­ji će ka­da pro­đu tri po­ko­lje­nja, si­gur­no bi­ti či­tan sa još ve­ćim in­te­re­so­va­njem zbog nje­go­ve auten­tič­no­sti, ka­za­la je Ire­na Ta­ta­žinj­ska, am­ba­sa­dor­ka Polj­ske u Cr­noj Go­ri. Ta­ta­žinj­ska je do­da­la da se ra­di o ri­zni­ci zna­nja u Cr­noj Go­ri, nje­nim naj­sta­ri­jim, kao i sa­vre­me­nim sta­nov­ni­ci­ma. Ag­nje­ška Kla­sa, kon­zul Polj­ske, ko­ja je ko­or­di­ni­sa­la ra­dom na mo­no­gra­fi­ji, na­gla­si­la je da su tu pri­če o ži­vo­ti­ma, i da će pri­do­bi­ti sr­ca svih u Cr­noj Go­ri i Polj­skoj.
Po­zdra­vlja­ju­ći sve što je Udru­že­nje Po­lja­ka u Cr­noj Go­ri do sa­da ura­di­lo, pred­sjed­nik SO Bi­je­lo Po­lje Dže­mal Lju­ško­vić je na­gla­sio da u „Bi­je­lom Po­lju pu­no to­ga zna­mo o Polj­skoj, nje­noj ve­li­či­ni, pri­vre­di, isto­ri­ji, kul­tu­ri. Me­đu­tim, si­gu­ran sam da bi bi­li mno­go si­ro­ma­šni­ji da de­ce­ni­ja­ma ne­ma­mo stal­ne, ne­za­mje­nji­ve i do­ži­vot­ne am­ba­sa­dor­ke na­ma dra­ge ze­mlje u na­šem gra­du ci­je­nje­nu Van­du i Te­re­zu”.
- Pri­ja­tel­stvo polj­skog i cr­no­gor­skog na­ro­da ima du­gu tra­di­ci­ju, a isto­ri­ja nam je ta­ko­đe slič­na – po­ru­čio je Lju­ško­vić.
Vra­ta Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je su uvi­jek otvo­re­na za sve vr­ste ko­mu­ni­ka­ci­je, raz­mje­ne umjet­nič­kih pro­gra­ma, ne sa­mo polj­skih pje­sni­ka, pi­sa­ca, već i li­kov­nja­ka, pod­vu­kao je di­rek­tor te usta­no­ve, Abaz Di­zda­re­vić.
- Mi smo jed­na ve­li­ka polj­ska po­ro­di­ca u Cr­noj Go­ri, ko­ja je odr­ža­la polj­ski je­zik i vo­di ra­ču­na o polj­skoj tra­di­ci­ji, obi­ča­ji­ma, o svo­joj pri­pad­no­sti i sve ovo pre­no­si­mo na svo­je mla­do po­ko­lje­nje ka­ko ono ne bi za­bo­ra­vi­lo po­ri­je­klo svo­jih ro­di­te­lja i dje­do­va. Po­no­sni smo da ima­mo dvi­je otadž­bi­ne – ka­za­la je Vu­ji­sić. Ona je do­da­la da je tre­ći dio po­sve­ćen Po­lja­ki­nja­ma ko­je ži­ve u Cr­noj Go­ri i ko­je su ov­dje osno­va­le svo­je po­ro­di­ce, a ko­je či­ne „ve­li­ku emi­gra­ci­ju sr­ca”.
- Sva­ka stra­na knji­ge je dru­ga pri­ča, sva­ka pri­ča je dru­ga­či­je is­ku­stvo, sva­ko is­ku­stvo je još je­dan ele­me­nat ugra­đen u mo­za­ik ljud­skih sud­bi­na. Tu su sud­bi­ne po­je­di­nih Po­lja­ki­nja ko­je či­ne isto­ri­ju. O to­me i go­vo­re tek­sto­vi u knji­zi, auten­tič­ne uspo­me­ne Po­lja­ki­nja ko­je su iza­bra­le za na­sta­vak svog ži­vo­ta dr­ža­vu na oba­li Ja­dran­skog mo­ra. Sva­ka pri­ča je po­seb­na isto­ri­ja Po­lja­ki­nja iz „emi­gra­ci­je sr­ca“ u ko­joj se pre­pli­ću ne­za­bo­rav­ni ele­men­ti sre­će, ra­do­sti, a i no­stal­gi­je za svo­jom do­mo­vi­nom , a sve to na svoj na­čin sma­nju­je ra­sto­ja­nje ko­je ih di­je­li od Bal­ti­ka do Ja­dra­na. Tu isto­ri­ju tvo­re sud­bi­ne ovih iz­u­zet­nih Po­lja­ki­nja na­sta­nje­nih u Cr­noj Go­ri, ko­je su ih do­ve­le u no­vu sre­di­nu, u ko­joj su se sve re­dom uspje­šno pri­la­go­di­le. Ni­je im uvi­jek bi­lo la­ko, ali su uvi­jek pre­bro­di­le raz­ne te­ško­će i na kra­ju osta­le po­no­sne da pri­pa­da­ju dvje­ma dr­ža­va­ma - i Polj­skoj i Cr­noj Go­ri – za­klju­či­la je Vu­ji­sić.
M.N.