Sli­ka­ju­ći iko­nu Go­spo­da Hri­sta, po­tvr­đu­je­mo na­šu vje­ru i vje­ru Cr­kve u ova­plo­će­no­ga Bo­ga, sli­ka­ju­ći iko­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce po­tvr­đu­je­mo na­šu vje­ru u onu ko­ja ga je ro­di­la i pre­ko ko­je se ova­plo­tio, a sli­ka­ju­ći iko­ne sve­ti­te­lja po­tvr­đu­je­mo na­šu vje­ru u ono­ga ko­ji ih je pro­sla­vio i ko­ji se kroz njih pro­sla­vio, po­ru­čio je pro­to­je­rej cr­kve Sve­tog Ni­ko­le u Ko­to­ru Ne­ma­nja Kri­vo­ka­pić.
On je u cr­kve­noj Ri­zni­ci odr­žao pre­da­va­nje na te­mu „Te­o­lo­gi­ja iko­ne – po­što­va­nje iko­na u pra­vo­slav­noj cr­kvi”, na­zna­čiv­ši da u pra­vo­slav­nom pre­da­nju iko­na ne pred­sta­vlja ukras hra­ma ili pred­met bo­go­slu­žbe­ne upo­tre­be, već se lju­di pred njom mo­le, cje­li­va­ju je, pre­ma njoj se od­no­se kao pre­ma sve­ti­nji.
- Po pre­da­nju, pr­va Hri­sto­va iko­na po­ja­vi­la se za vri­je­me nje­go­vog ži­vo­ta. Ede­ski car Av­gar, ko­ji je bo­lo­vao od gu­be, po­slao je svog slu­gu Spa­si­te­lju sa mol­bom da do­đe i da ga is­ci­je­li. U slu­ča­ju da Hri­stos ne mo­že do­ći, Av­gar je na­re­dio slu­zi da na­sli­ka nje­gov por­tret i da mu ga do­ne­se. Do­biv­ši kne­že­vo pi­smo, Hri­stos je uzeo či­sto bi­je­lo plat­no, umio li­ce i obri­sao ga plat­nom na ko­me se po­ja­vi­la sli­ka nje­go­vog li­ka, re­kao je Kri­vo­ka­pić. Po­što­va­nje iko­ne, do­da­je Kri­vo­ka­pić, raz­vi­ja­lo se po­la­ko. Na po­čet­ku bi­lo je vr­lo bo­ja­žlji­vo, jer je hri­šćan­stvo i da­lje bi­lo ma­la re­li­gi­ja u mo­ru mno­go­bo­štva, pa su i pr­vi hri­šća­ni bi­li vr­lo oba­zri­vi pre­ma sve­mu što bi do­la­zi­lo sa stra­ne.
- Či­nje­ni­ca je da je do­sta pa­gan­skih obi­ča­ja ap­sor­bo­va­no, hri­sti­ja­ni­zo­va­no, kao i sa­mo pro­sla­vlja­nje Bo­ži­ća, Bad­nja­ka, kod nas Sr­ba po­ro­dič­ne sla­ve..., ka­zao je Kri­vo­ka­pić, is­ti­ču­ći da u 7. vi­je­ku o po­što­va­nju iko­na svje­do­če mno­gi spo­me­ni­ci, pa je ono već ne­spor­na či­nje­ni­ca cr­kve­nog ži­vo­ta. Me­đu­tim, do­da­je on, bu­du­ći da je naj­o­sje­tlji­vi­ja bi­la upra­vo gra­ni­ca ko­ja odva­ja su­šti­nu po­što­va­nja iko­na od stvar­nog ido­lo­po­klon­stva, ovo po­što­va­nje iko­na je po­če­lo u mno­gim mje­sti­ma da se iz­vi­to­pe­ru­je, da do­bi­ja ne­a­de­kvat­ne for­me. Iko­no­bor­stvo, ob­ja­snio je, uzi­ma ozbilj­ni­jeg ma­ha u 8. vi­je­ku ka­da na vlast u Vi­zan­ti­ji do­la­zi di­na­sti­ja Isa­vri­ja­na­ca ko­ji su po­ri­je­klom bi­li iz Jer­me­ni­je, du­bo­ko u Ma­loj Azi­ji, iz kra­je­va gdje su hri­šća­ni bi­li u ne­po­sred­nom do­di­ru sa Je­vre­ji­ma, ali na­ro­či­to sa isla­mom, a ras­po­lo­že­nje i jed­nih i dru­gih pre­ma iko­na­ma je bi­lo ne­pri­ja­telj­sko. Iko­no­bor­stvo je su­štin­ski pred­sta­vlja­lo na­sta­vak onih hri­sto­lo­ških je­re­si pro­tiv ko­jih su se bo­ri­li Sve­ti Oci na ra­ni­jim Va­se­ljen­skim sa­bo­ri­ma. Lič­nost ko­ja se u to vri­je­me po­seb­no is­ta­kla u od­bra­ni iko­na, na­ro­či­to sa bo­go­slov­skog aspek­ta, ta­ko da je po­stao sim­bol bor­be pro­tiv iko­no­bo­ra­ca, je­ste sva­ka­ko Sve­ti Jo­van Da­ma­skin.
- Za pra­vo­slav­ne iko­na ni­je idol ko­ji pod­me­će ne­vi­dlji­vog Bo­ga, već sim­bol i znak nje­go­vog pri­su­stva u Cr­kvi. Sim­bol, shva­ćen u du­hu ota­ca Cr­kve i li­tur­gij­skoj tra­di­ci­ji, sa­dr­ži u se­bi pri­su­stvo ono­ga šta ozna­ča­va, sim­bo­li­zu­je. Ona ima funk­ci­ju ot­kri­va­nja smi­sla, a ujed­no po­sta­je iz­ra­žaj­no mje­sto pri­su­stva, na­veo je Kri­vo­ka­pić. B.M.


Ne­dje­lja pra­vo­sla­vlja

Iako je 787. go­di­ne na in­si­sti­ra­nje pra­vo­slav­ne ca­ri­ce Iri­ne odr­žan sed­mi Va­se­ljen­ski sa­bor i na nje­mu po­dr­ža­no i do­ka­za­no po­što­va­nje iko­na kao is­prav­no, a iko­no­bor­stvo osu­đe­no kao je­res, pro­gon je na­sta­vljen sve do 834. go­di­ne ka­da je ko­nač­no i de­fi­ni­tiv­no ca­ri­ca Te­o­do­ra pro­gla­si­la po­bje­du Pra­vo­slav­nog uče­nja o po­što­va­nju iko­na.
- Ta­da je kroz ci­je­li Ca­ri­grad išla sve­ča­na li­ti­ja i svi vjer­ni su tri­jum­fal­no no­si­li iko­ne u znak po­bje­de. Po­što se ovo do­go­di­lo pr­ve ne­dje­lje Ča­snog po­sta, Cr­kva je od­re­di­la da se svu­gdje ta ne­dje­lja zo­ve Ne­dje­lja pra­vo­sla­vlja i da se na taj dan pra­znu­je ovaj va­žan do­ga­đaj u isto­ri­ji Cr­kve, za­klju­čio je on.
Ina­če, Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kve­na op­šti­na Ko­tor to­kom Ve­li­kog po­sta sva­ke go­di­ne u svo­joj ri­zni­ci or­ga­ni­zu­je ci­klus pre­da­va­nja, ko­je će bi­ti na­sta­vlje­no u pe­tak 1. apri­la, ka­da će se pu­bli­ci obra­ti­ti pro­to­je­rej sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, pa­roh ko­to­r­ski.