Da po­sto­je mla­di i ta­len­to­va­ni lju­di ko­ji umi­ju da spo­je mo­der­no i tra­di­ci­o­nal­no i da pri to­me bu­du od­lič­ni u obje sfe­re, do­ka­zu­je i pri­mjer de­se­to­go­di­šnjeg Pe­tra Bu­la­to­vi­ća. Pe­tar je od­li­čan uče­nik pe­tog raz­re­da Osnov­ne ško­le ,,Vla­di­mir Na­zor”, ali i ni­že Mu­zič­ke ško­le ,,Va­sa Pa­vić” u Pod­go­ri­ci, na od­sje­ku za kla­vir u kla­si Dra­ga­ne Ba­krač. Po­red svi­ra­nja, on po­ha­đa i ča­so­ve pje­va­nja kod na­stav­ni­ka Ve­se­li­na Bo­gi­će­vi­ća.
- Mo­ji mu­zič­ki men­to­ri su naj­vi­še do­pri­ni­je­li to­me da za­vo­lim mu­zi­ku, pje­va­nje i svi­ra­nje – ka­že Pe­tar za ,,Dan” do­da­ju­ći da je i član Dječ­jeg fol­klor­nog an­sam­bla ,,Alu­mi­ni­jum” kod ko­re­o­gra­fa Ba­ta i Ve­re Ro­go­šić. Ka­že da je sa fol­klo­ra­ši­ma do sa­da na­stu­pio pre­ko 30 pu­ta, a po­seb­no su mu dra­ga uče­šća na me­đu­na­rod­nim fe­sti­va­li­ma u Ze­ti, Dra­ču i Sa­ra­je­vu. Ra­du­je se uče­šću i u Ba­nja Lu­ci ko­je je za­ka­za­no u ma­ju. Me­đu­tim, tu se igra i pje­sma Pe­tra Bu­la­to­vi­ća ne za­vr­ša­va – on ak­tiv­no i ve­o­ma uspje­šno po­ha­đa i Ško­lu gu­sa­la ,,Voj­vo­da Mi­na Ra­do­vić” ko­ja ra­di pri Sa­bor­nom hra­mu Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci, kod uči­te­lja Lju­bi­sa­va Bje­li­ća Mo­rač­kog.
- Sa gu­sla­ri­ma sam de­se­tak pu­ta na­stu­pio i ve­o­ma sam po­no­san na to. Iako svi­ram kla­vir, moj put do gu­sa­la bio je za­ni­mljiv. Jed­nog da­na mi je djed po­klo­nio gu­sle i ja sam mu se za­hva­lio. Me­đu­tim, on mi je re­kao da bi mu naj­ve­ća hva­la bi­la da ih na­u­čim svi­ra­ti i ta­ko je sve po­če­lo – is­pri­čao nam je Pe­tar Bu­la­to­vić. Do­da­je da su mu se po­je­di­ni vr­šnja­ci u po­čet­ku smi­ja­li, ali da ih ve­ći­na shva­ta da je u pi­ta­nju na­ša tra­di­ci­ja, te da ga zbog to­ga po­štu­ju. On je do­kaz da kla­vir i gu­sle mo­gu ići za­jed­no.
- Ka­da je pje­va­nje u pi­ta­nju, vo­lim da iz­vo­dim na­rod­nu, za­bav­nu i rok mu­zi­ku – ka­zao je Pe­tar do­da­ju­ći da je po­bjed­nik ne­ko­li­ko ka­ra­o­ka, ali i da re­dov­no na­stu­pa na škol­skim i grad­skim pri­red­ba­ma.
- Po­seb­no sam po­no­san na pje­vač­ki na­stup ko­ji sam imao uz prat­nju or­ke­stra Alek­san­dra So­fro­ni­je­vi­ća u Ho­lan­di­ji, na ro­đen­da­nu se­stre od tet­ke Va­len­ti­ne – ka­zao je on. Is­ti­če i da bi vo­lio, te da pla­ni­ra uče­šće na fe­sti­va­li­ma ,,Na­ša ra­dost” i ,,Zlat­na pa­hu­lja”.
- Vo­lio bih da mu i bu­du­će za­ni­ma­nje bu­de prot­ka­no mu­zi­kom, pje­smom i igrom, jer mi ne pred­sta­vlja­ju ni­ka­kav te­ret. Po­red svih oba­ve­za na­la­zim uvi­jek vre­me­na za dru­že­nje. Ka­da je ško­la u pi­ta­nju, od­li­čan sam uče­nik, i vo­lim sve pred­me­te, ali bih po­seb­no iz­dvo­jio da me za­ni­ma pro­šlost, isto­ri­ja i tra­di­ci­ja – ka­že Pe­tar Bu­la­to­vić.
A.Ć.