Ko­to­r­ski mu­zič­ki sla­do­ku­sci ima­li su pri­li­ku da u kon­cer­tu pod na­zi­vom „Su­ze su O.K.” u sklo­pu Don Bran­ko­vih da­na mu­zi­ke uži­va­ju u autor­skim iz­ved­ba­ma kom­po­zi­tor­ke Isi­do­re Že­be­ljan, či­je stva­ra­la­štvo su pred­sta­vi­li čla­no­vi „Že­be­ljan An­sam­bla”: so­pran Ane­ta Ilić, Bo­ri­slav Či­čo­vač­ki, ko­ji je svi­rao oka­ri­nu, en­gle­ski rog i obou, vi­o­li­nist­ki­nja i vi­o­list­ki­nja Mir­ja­na Ne­ško­vić, pi­ja­nist­ki­nja Bo­ja­na Stan­ko­vić, har­mo­ni­kaš Alek­san­dar Stan­ko­vić i Bo­ban Sto­šić, kon­tra­bas. Div­no „uigra­ni” an­sambl po­ka­zao je u Cr­kvi sv. Du­ha šta zna­či umjet­nič­ka sa­rad­nja na sce­ni, uza­jam­no ra­zu­mi­je­va­nje i di­je­lje­nje mu­zič­kih raz­mi­šlja­nja i emo­ci­ja, što je pre­po­zna­la i pu­bli­ka, ko­ja ih je na­kon sva­ke iz­ved­be po­zdra­vi­la to­plim apla­u­zi­ma, pa i ova­ci­ja­ma, na­ro­či­to na­kon „Ma­ri­ji­ne pje­sme” ko­ju je ma­e­stral­no iz­ve­la Ane­ta Ilić.
– Iz­u­zet­no mi je dra­go što se uka­za­la pri­li­ka da na­stu­pim, po­go­to­vu sa mu­zi­kom Isi­do­re Že­be­ljan i sa ovom ka­mer­nom mu­zi­kom iz po­zo­ri­šnih pred­sta­va. Ja­ko du­go sam ve­za­na za Isi­do­ru i za nje­nu mu­zi­ku, od ra­ne mla­do­sti, ta­ko da tu mu­zi­ku do­ži­vlja­vam pot­pu­no lič­no i vr­lo če­sto ka­žem da je to „mo­ja mu­zi­ka” a ne nje­na, ta­ko da je osje­ćam iz­u­zet­no bli­sko, in­tim­no, po­go­to­vu što je Isi­do­ra i kom­po­no­va­la za me­ne. To je jed­na ozbilj­na i ne­ras­ki­di­va ve­za, ka­že Ane­ta Ilić za „Dan”.
Sa čla­no­vi­ma an­sam­bla se iz­u­zet­no do­bro sla­že, ja­ko se do­bro ra­zu­mi­ju, uži­va­ju u sve­mu ovo­me, a još kad se do­đe u „di­van grad Ko­tor, pred ova­ko div­nom pu­bli­kom”, ka­že Ane­ta, „on­da stvar­no sve funk­ci­o­ni­še ka­ko tre­ba”.
Pred­sta­vlja­ju­ći an­sambl kao „pu­tu­ju­ću gru­pu mu­zi­ča­ra”, Bo­ri­slav Či­čo­vač­ki je na­ja­vlji­vao iz­ved­be, ob­ja­šnja­vao te­me i mo­ti­ve autor­skih kom­po­zi­ci­ja, dok su u po­za­di­ni, iz­me­đu na­stu­pa an­sam­bla, na plat­nu pri­ka­zi­va­ni in­se­r­ti iz in­ter­vjua sa Isi­do­rom Že­be­ljan, ko­ji je emi­to­van na RTS-u. Isi­do­ra Že­be­ljan je pro­fe­sor­ka kom­po­zi­ci­je na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umjet­no­sti u Be­o­gra­du, od 2006. go­di­ne čla­ni­ca je SA­NU, a za čla­ni­cu Svjet­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti iza­bra­na je 2012. go­di­ne. Ova iz­u­zet­na kom­po­zi­tor­ka ste­kla je svjet­sku sla­vu na­kon iz­ved­be ope­re „Zo­ra D” po­sli­je ko­je je do­bi­la po­rudž­bi­ne Ve­ne­ci­jan­skog bi­je­na­la, Fe­sti­va­la u Bre­gen­cu, Dže­ne­zis fon­da­ci­je iz Lon­do­na, Uni­ver­zi­te­ta u Ken­tu, Ope­re iz Gel­zen­kir­he­na. Nje­na dje­la iz­vo­de se ši­rom svi­je­ta, a ob­ja­vi­le su ih i broj­ne iz­da­vač­ke ku­će.
U pro­gra­mu su bi­le sko­ro is­klju­či­vo svi­te, na­pi­sa­ne pre­ma mu­zi­ci za po­zo­ri­šne pred­sta­ve, na­sta­le to­kom 20-go­di­šnjeg stva­ra­la­štva umjet­ni­ce, ko­ja je kroz mu­zi­ku is­pri­ča­la i li­je­pe pri­če na te­mu lju­ba­vi. Po­če­li su sa pje­smom za obou i vi­o­lu iz pred­sta­ve „Ču­do u Šar­ga­nu”, a na­sta­vi­li za­štit­nim zna­kom „Že­be­ljan An­sam­bla” - svi­tom za so­pran, obou, vi­o­lu, kon­tra­bas, kla­vir i uda­ralj­ke „Le­ons i Le­na”, te svi­tom za obou, vi­o­li­nu i kla­vir „Tri ko­zja uve­ta” (in­spi­ri­sa­nu pri­čom „U ca­ra Tro­ja­na ko­zje uši”). Lje­po­ta i bo­ja gla­sa Ane­te Ilić za­bli­sta­li su u šest pje­sa­ma iz opu­sa „No­ve La­di­ne pje­sme bez ri­je­či za so­pran i har­mo­ni­ku”, en­gle­ski rog i vi­o­li­na „pro­go­vo­ri­li su” u „Mi­šo­lov­ci”. Kraj kon­cer­ta kru­ni­san je dip­ti­hom „Su­ze su O.K.” za so­pran, en­gle­ski rog, vi­o­li­nu, har­mo­ni­ku i kon­tra­bas, te „Dvi­je pje­sme ne­vje­ste od vje­tra” za en­gle­ski rog, har­mo­ni­ku i kon­tra­bas, ko­ji­ma su umjet­ni­ci, za raz­li­ku od pret­hod­nih, po­ma­lo tu­žnih pje­sa­ma, is­pra­ti­li pu­bli­ku u ve­drom ras­po­lo­že­nju.
M.D.P.


„Po­gi­nu­li” za „Dve gla­ve i de­voj­ku”

– Na­kon Ko­to­ra ide­mo na za­slu­že­ni od­mor, jer smo „po­gi­nu­li” ra­de­ći Isi­do­ri­nu ope­ru „Dve gla­ve i de­voj­ka”. Iz­vo­di­li smo ovo dje­lo na Bri­o­ni­ma, u Bu­dvi u „Grad te­a­tru”, u Her­ceg No­vom do pri­je par da­na, ta­ko da smo se mno­go na­ra­di­li i sad ide­mo na od­mor. To je bio ve­li­ki do­ga­đaj, pre­mi­je­ra je bi­la u Su­bo­ti­ci, ope­ra je fan­ta­stič­no pri­mlje­na gdje god smo je iz­vo­di­li. Na­dam se da će­mo sa njom do­ći i u Ko­tor, da je i vi ov­dje ču­je­te i vi­di­te, po­ru­či­la nam je so­pra­nist­ki­nja Ilić.