Na­kon dru­gog iz­vo­đe­nja pred­sta­ve „Ave­ti” na fe­sti­va­lu Grad te­a­tar, u Bu­dvi, ko­je je pri­je tri no­ći pro­te­klo bez pro­ble­ma, ogla­si­la se i glu­mi­ca Mir­ja­na Ka­ra­no­vić, is­ti­ču­ći da joj je bi­lo ja­ko te­ško ovo­go­di­šnje go­sto­va­nje.
Pod­sje­ti­mo, po­red pri­sje­ća­nja tri­de­se­to­go­di­šnje isto­ri­je Gra­da te­a­tra, či­ji su dio i slav­ni umjet­ni­ci iz svi­je­ta, ju­bi­lar­ni fe­sti­val do­bio je i je­dan ni­ma­lo li­jep „pe­čat” - glu­mi­ca Ka­ra­no­vić je zbog bu­ke pre­ki­nu­la iz­vo­đe­nje dra­me „Ave­ti”, i iza­šla sa sce­ne „Vje­šti­ce” u Be­či­ći­ma da za­mo­li „ko­mu­nal­ce” za ti­ši­nu, ka­ko bi ak­te­ri pred­sta­vu od­i­gra­li do kra­ja.
Ovaj in­ci­dent sa­mo je, za­pra­vo, kul­mi­na­ci­ja du­go­go­di­šnjeg pro­ble­ma. Jer, je­dan od naj­pre­sti­žni­jih fe­sti­va­la u re­gi­o­nu da­nas mo­ra da „bje­ži” iz Sta­rog gra­da i svo­je ma­tič­ne sce­ne na Te­ra­si iz­me­đu cr­ka­va, zbog pre­gla­sne mu­zi­ke iz okol­nih ka­fi­ća. Na­kon tri de­ce­ni­je, broj­nih na­gra­da i pri­zna­nja (sa­mo dram­ske pro­duk­ci­je i ko­pro­duk­ci­je Gra­da te­a­tra ima­ju vi­še od tri­de­set Ste­ri­ji­nih na­gra­da), fe­sti­val ko­ji je naj­po­zna­ti­ji kul­tr­ni brend Cr­ne Go­re u re­gi­o­nu i ovom dje­lu Evro­pe, vi­še ne­ma ade­kva­tan pro­stor za iz­vo­đe­nje svo­jih pro­gra­ma.
- U ovih tri­de­set go­di­na, Grad te­a­tar se po­ka­zao kao fe­sti­val na ko­jem mo­že­te da vi­di­te sa­vre­me­ne, ne­tra­di­ci­o­nal­ne pred­sta­ve, ozbilj­ne dram­ske ko­ma­de, ali i me­di­te­ran­ske ko­me­di­je i od­lič­no am­bi­jen­tal­no, ulič­no po­zo­ri­šte. To je fe­sti­val ko­ji je pri­ka­zao mno­go ne­vje­ro­vat­nih, sjaj­nih pred­sta­va, ne sa­mo sa ovog pro­sto­ra, ne­go i iz ino­stran­stva. Ali, ono što je sa­da za me­ne naj­ja­či uti­sak je to što vi­še ne­ma svo­ju sce­nu, glum­ci vi­še ne­ma­ju ade­kva­tan pro­stor za igru, a dram­ski pro­gram se od­vi­ja uz ve­li­ku mu­ku i umjet­ni­ka i pu­bli­ke. Ne mo­že je­dan fe­sti­val, po­go­to­vu ta­kvog rej­tin­ga kao što je Grad te­a­tar, da za­vi­si sa­mo od en­tu­zi­ja­zma lju­di ko­ji ga vo­de i pu­bli­ke ko­ja je želj­na nje­go­vih pro­gra­ma. Mo­ra­ju i pred­stav­ni­ci lo­kal­ne i dr­žav­ne vla­sti da po­ka­žu da im je za­i­sta sta­lo do ovog fe­sti­va­la, ili da otvo­re­no ka­žu da im kul­tu­ra vi­še ni­je po­treb­na. Mo­žda, za­i­sta, kul­tu­ra i umjet­nost sa­da vi­še ne­ma­ju ni­ka­kvu vri­jed­nost. Jer, mi­slim da ovo što se po­sljed­njih go­di­na de­ša­va li­či na sro­za­va­nje Gra­da te­a­tra, što je ja­ko tu­žno – za­klju­či­la je Ka­ra­no­vić.
Ka­ko iz JU Grad te­a­tar na­vo­de ni­je su­šti­na pro­ble­ma u pre­gla­snoj mu­zi­ci ko­ja ome­ta iz­vo­đe­nje pro­gra­ma na sce­na­ma u Sta­rom gra­du, ne­go u ne­po­što­va­nju za­ko­na i či­nje­ni­ci da oni ko­ji ga kr­še ne od­go­va­ra­ju za to.
R.K.


Čaj­na Mo­u­zis iz­me­đu cr­ka­va

Mu­zič­ki pro­gram ovo­go­di­šnjeg fe­sti­va­la Grad te­a­tar na­sta­vlja se kon­cer­tom po­zna­te džez pje­va­či­ce Čaj­ne Mo­u­zis, na sce­ni iz­me­đu cr­ka­va u 21.30 ča­so­va.
Čaj­na Mo­u­zis uplo­vi­la je u mu­zič­ke i po­zo­ri­šne vo­de još kao di­je­te. Ćer­ka Di Di Bridž­vo­ter i re­ži­se­ra Gil­bert Mo­u­zi­sa, ro­đe­na je u Los An­đe­le­su, a od­ra­sla u Pa­ri­zu. Čaj­na Mo­u­zis je mar­ta 2016. go­di­ne iz­da­la pr­vi mak­si singl ,,Wha­te­ver”, sa nje­nog pred­sto­je­ćeg še­stog stu­dij­skog al­bu­ma ko­ji je pro­du­ci­rao En­glez En­to­ni Mar­šal. Tre­nut­no na tur­ne­ji sa svo­jim no­vim re­per­to­a­rom, a u Cr­noj Go­ri go­stu­je po pr­vi put.U ben­du, ko­ji će je pra­ti­ti na sce­ni iz­me­đu cr­ka­va, na­stu­pa­ju i: Džoi Ar­mon Džons (Joi Ar­mon Jo­nes) za kla­vi­rom, Luk Vin­ter (Lu­ke Wynter) na ba­su, Ma­ri­jus Alek­sa (bub­nje­vi) i Flo Fur­lin (Flow Fo­ur­lin) na sak­so­fo­nu.


Let iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda

Dram­ski seg­ment fe­sti­va­la „Grad te­a­tar” na­sta­vlja se ve;eras na sce­ni Vje­šti­ca gdje će go­sto­va­ti Kra­ljev­sko po­zo­ri­šte „Zet­ski dom” sa Ce­ti­nja, sa pred­sta­vom Ke­na Ke­si­ja „Let iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda”, u re­ži­ji Di­e­ga de Bree. Re­ži­ju, sce­no­gra­fi­ju, iz­bor mu­zi­ke i di­zajn svje­tla pot­pi­su­je de Brea. Dra­ma­ti­za­ci­ju tek­sta su ura­di­li Di­e­go de Brea i Ste­la Mi­ško­vić, ko­sti­mo­gra­fi­ju Bla­goj Mi­cev­ski. U pred­sta­vi igra­ju: Sr­đan Gra­ho­vac, De­jan Iva­nić, Je­le­na Si­mić, Bra­ni­mir Po­po­vić, Du­šan Ko­va­če­vić, Go­ran Vu­jo­vić, Mar­ko To­do­ro­vić, Omer Baj­ram­spa­hić, Že­li­mir Šo­šo, Mom­či­lo Pi­ću­rić, Zo­ran Ra­ko­če­vić, An­đe­li­ja Ron­do­vić, Alek­san­dar Gra­vra­nić, Kar­men Bar­dak. Pre­voz za Vje­šti­cu je obez­bi­je­đen (21 čas sa po­lu­kru­žnog to­ka u Bu­dvi).


Sva­ko­dnev­no tr­pe po­ni­že­nja

Ni iz­mi­je­šta­njem pred­sta­va iz Sta­rog gra­da naj­pre na sce­nu iza bu­dvan­ske osnov­ne ško­le, za­tim na sce­nu na Sve­tom Ste­fa­nu, a sa­da i u be­čić­kom na­se­lju „Vje­šti­ca”, pro­blem sa bu­kom oko sce­ne ni­je ri­je­šen, ne­go se na­i­šlo na no­ve ob­li­ke ome­ta­nja pro­gra­ma. Grad te­a­tar o pro­ble­mi­ma bu­ke to­kom či­ta­ve go­di­ne raz­go­va­ra i pre­go­va­ra sa nad­le­žni­ma u Op­šti­ni Bu­dva, sa ko­mu­nal­nom po­li­ci­jom, vla­sni­ci­ma ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta u oko­li­ni sce­ne iz­me­đu cr­ka­va. Za ovu 2016. i ju­bi­lar­no iz­da­nje fe­sti­va­la na­čel­no je po­sti­gao do­go­vor da se to­kom 16 pro­gra­ma ko­ji se odr­ža­va­ju na sce­na­ma iz­me­đu cr­ka­va (od ukup­no 49 ), uva­ži za­htjev Gra­da te­a­tra i mu­zi­ka sve­de na ra­zum­ni ni­vo. Ovaj do­go­vor se, na­ža­lost, če­sto kr­ši.