Li­kov­na ko­lo­ni­ja ko­ja se pe­ti put odr­ža­vala is­pod Vi­so­to­ra, a ko­ju je po­kre­nuo Pe­đa Bu­la­to­vić, Bre­zo­je­vi­ča­nin ko­ji odav­no ži­vi u Be­o­gra­du,okupila je istaknute stvaraoce. Vri­je­me i svi osta­li uslo­vi za stva­ra­nje po­go­do­va­li su sli­ka­ri­ma kao ni­kad, ta­ko da svi za­do­volj­no tr­lja­ju ru­ke. Uče­sni­ci ove pe­te li­kov­ne ko­lo­ni­je su: Lju­bo­mir Po­pa­dić Lju­bo, Mom­či­lo Ma­ca­no­vić Mo­mo, Ivi­ca Aran­đus, An­ge­li­na Đo­ko­vić Ja­nu­še­vić, Bi­lja­na Ra­či­ca, Pe­tar Di­mov­ski, Ra­do­sav Mi­lo­še­vić Atos, Ra­do­sav Mar­ko­vić i Ana Mar­ko­vić.
Po ri­je­či­ma do­ma­ći­na, pred­met in­te­re­so­va­nja sli­ka­ra ove go­di­ne če­sto su bi­le vjer­ske te­me, kao i mo­ti­vi iz pri­ro­de. Na ko­lo­ni­ji uče­stvu­ju emi­nent­ni li­kov­ni stva­ra­o­ci iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i Ma­ke­do­ni­je, i iz go­di­ne u go­di­nu je zna­čaj­ni­ja.
- Ko­lo­ni­ju či­ni pri­lič­no uigra­na eki­pa, ali i ove go­di­ne ima sli­ka­ra ko­ji do­sad ni­je­su uče­stvo­va­li. Ove su­bo­te bi­će se­dam da­na ka­ko se dru­ži­mo i ra­di­mo, i uspje­šno i sa za­do­volj­stvom za­vr­ša­va­mo i ovaj sa­ziv. Na­kon to­li­ko go­di­na dru­že­nja svi smo pri­ja­te­lji i dru­go­vi i ta­ko se i po­na­ša­mo, bli­sko. Na Pe­trov­dan smo ob­i­šli pla­ni­nu Mo­kru i cr­kvu na Ća­fi Pri­je­dol­skoj ko­ja je i je­dan od mo­ti­va ra­do­va. Ta­ko­đe smo bi­li i u Gre­ba­ja­ma a obi­ći će­mo i još ne­ka mje­sta. Mi­slio sam da se na­kon ove ko­lo­ni­je ura­di mo­no­gra­fi­ja, u ko­ju bi ušli svi sli­ka­ri ko­ji su na njoj uče­stvo­va­li. Ipak, od­u­sta­li smo od te ide­je, pa će­mo mo­no­gra­fi­ju ura­di­ti na­kon 10. ko­lo­ni­je, a za ovaj mi­ni ju­bi­lej ura­di­će­mo je­dan ka­ta­log do­sa­da­šnjih ko­lo­ni­ja - ka­zao je Bu­la­to­vić.
Mom­či­lo Ma­ca­no­vić iz Tiv­ta, ko­ji dru­gi put uče­stvu­je, ka­že da je ov­dje uvi­jek li­je­po do­ći i vi­dje­ti ove pre­li­je­pe i je­din­stve­ne pej­za­že.
- Ovo su naj­ljep­ši kra­je­vi ko­je sam u ži­vo­tu vi­dio. Kao sli­ka­ra naj­vi­še su me za­in­tri­gi­ra­li pej­za­ži. Br­da, pla­ni­na, ka­tu­ni, a naj­ve­će odu­še­vlje­nje su mi Pro­kle­ti­je, ti ma­si­vi i vr­ho­vi ko­ji ne­stvar­no iz­gle­da­ju, što me i kao fo­to­gra­fa in­spi­ri­še –ka­že Ma­ca­no­vić.
Nik­ši­ćan­ka Đo­ko­vić Ja­nu­še­vić, ta­ko­đe je za­do­volj­na uče­šćem, a in­spi­ra­ci­ja joj je bi­la pri­ro­da.
- Sve je ov­dje pre­li­je­po, a uvi­jek se mo­že iz­vu­ći ne­što lič­no. Pro­stor je da mu se mo­že­te uvi­jek vra­ća­ti a da vam sve bu­de iz­no­va li­je­po. Ina­če, sa svo­jim ra­do­vi­ma za­jed­no sa ko­le­gom Mar­ko­vi­ćem, ko­ji je odav­de a ži­vi u Ma­ke­do­ni­ji, iz­la­ga­la sam u Sko­plju, gdje nam je iz­lo­žbu otvo­rio sam gra­do­na­čel­nik. Do­ček je bio fin i svi smo bi­li za­do­volj­ni –is­ti­če Đo­ko­vić Ja­nju­še­vić.
N.V.